Monster Heart

5: Špijun

Lunaria POV

Kasno sam se vratila kući, i odmah zaspala. Sutradan sam se spremala da odem kod roditelja. Želela sam da razgovaram sa njima o okupljanju klana.

- Stvarno želim da se moj klan okupi na jednom mestu. Okupljanje klana je jedno od ključnih stvari za održavanje veza. Neću dozvoliti da moj klan ponovo bude uništen. - govorila sam dok sam se gledala u ogledalu. Bela haljina sa ljubičastim cvećem mi je stajala kao salivena. Stavila sam svoju ogrlicu, čiji je privezak bio Učiha grb, izašla, zaključala stan i krenula ka kući u kojoj sam odrasla.

Stigavši tamo, ušla sam i slušala. Zvuk udaranja tanjira o tanjir se čuo iz pravca kuhinje. Otišla sam tamo, i zatekla mamu koja je upravo završila sa pranjem posuđa.

- Mama. - rekla sam i krenula ka njoj.

- Lunaria! Mila moja kćeri, nije te bilo par dana. - rekla je milo i zagrlila me. Uzvratila sam zagrljaj i osetila toplinu zagrljaja koji sam toliko volela.

- Nije me bilo jer sam bila na misiji. Nisam mogla doći kada sam se vratila. Imala sam sastanke sa prijateljima. - rekla sam odvojivši se od nje.

- Pretpostavljam da su ti prijatelji bili Megumi i Kazuki. - rekla je sa malim osmehom na usnama.

- Pogodila si. Nego, htela sam sa tobom da pričam o nečemu. - rekla sam ozbiljno, ali sa osmehom na licu.

- Reci. Tu sam da te saslušan. - rekla je i sela naspram mene. Udahnula sam duboko i krenula sa pričom.

- Želela bih da okupim klan na večeri, kod mene. Teta Hinata se slaže sa time, tako da mi treba samo tvoja i tatina dozvola za to. Odavno nismo imali okupljanja, a ja bih želela da to ponovim. Zadnji put kad smo imali okupljanje, bilo je kada sam imala 7 godina. Želim da to bude opet. - govorila sam sa delimičnom tugom u glasu. Mama je to čula, i uzela je moje ruke u svoje.

- Ja te podržavam u tome. I pomoćiću ti u ostvarivanju tog cilja. - rekla je uz topao majčinski osmeh.

- Imaš i moju podršku. - rekao je moj otac, ušavši u kuhinju.

- I moju! - povikao je Himitsu, uskočivši kroz prozor.

- Hvala vam! - kažem nasmejana i sve ih zagrlim.

- Megumi i Kazuki su se takođe složili. Sinoć sam pričala sa njima o tome. Sada bi trebalo da odem i obavestim ostale. Vratiću se kasnije! - kažem i izađem napolje.

Krenula sam laganim korakom ka kući strica Itačija. Pozvonila sam, a vrata mi je otvorila lepa žena, tamno plave kose i braon očiju. Blag osmeh joj se pojavio na licu kada me je videla.

- Lunaria. Dugo te nisam videla. Uđi. - rekla je i sklonila se u stranu da bih prošla.

- I meni je drago da vidim Vas teta Misato.

- Koliko pita ti pomenuti da mi ne persiraš. - rekla je i donela mi čašu soka, a zatim sela preko puta mene.

- To je navika. Mislim da ću morati da počnem da radim na tome. Svi me opominju na to da im ne moram persirati, ali i dalje radim to.

- To je samo dobar dokaz da si dobro vaspitana. Kazuki je mangup na oca, ali je dobro dete.

- A gde je stric Itači?

- On će se uskoro vratiti. - u tom trenutku se čulo otvaranje vrata i u sobu je ušao stric Itači.

- Zdravo draga. - rekao je i pogledao me.

- O, pa koga ja to vidim? Dugo te nije bilo Lunaria. - prišao je i pomilovao mi glavu a zatim seo kraj Misao.

- Sada kada si tu čika Itači, želim te pitati nešto.