Between good and bad boy

Poglavlje 19

Osećam da sam sva u goloj vodi. Brzo otvaram oči i gledam Zayn-a koji spokojno spava. Hvala ti Bože, ovo je bio samo jedan košmar. Osećala sam malo jače otkucaje srca u grudima. Verovatno je ovaj san samo epilog svega što mi se izdešavalo.

“Izgledao je realno.” - moja podsvest mi poruči. 

Lagano sam se izvukla iz kreveta, trudeći se da ga ne probudim. Na prstima sam i u mraku pretražila njegovu fioku, tražeći majicu. Nakon jako kratkog zadržavanja na ivici kreveta otišla sam do kupatila ne bi li se umila. Ponekad me snovi tako izmore, da nisam posle ceo dan ni za šta. Lagano sam se uvukla u toplu postelju, stavljajući mu glavu na grudi. Mogla sam osetiti njegov osmeh, ali sanjiv. 

*~*

„Hej budi se, uspavana lepotice.“ - Zayn me je budio dok me je golicao po obrazima.

„Još pet minuta, molim te.“ - nevoljno sam dodala, stavljajući jastuk preko glave, krijući se od sunca koje je dopiralo s napolja. 

„Ma daću ja tebi pet minuta.“ - zatim je počeo da me golica, što me je nateralo na osmeh. 

„Ne, nemoj. Mrzim golicanje.“ - vapila sam, ali on me nije slušao, već me je sve više i više golicao.

“Zayn!“ - zakukala sam, što je njemu bilo dovoljno da prestane.

„U redu, mrgude.“ - rekao je i nestao u pravcu kuhinje. Mrzim kad se samo odjednom bez razloga naljuti. Pa, rekla sam mu da ne volim golicanja. Zapravo, ni ne znam pravi razlog, ali znam da to ne volim. Nakon samo dva- tri minuta izležavanja, ustala sam se, obukla, sredila u kupatilu i zaputila se ka kuhinji da ga pronadjem. 

„Zayn?“ - tražila sam ga, ali nije ga bilo. Videla sam otvorena vrata pa sam pomislila da je možda otišao do prodavnice ili da izbaci smeće. Dala sam sebi za pravo da uđem u kkuhinju i sipam sok od ceđenog manga. 

„BU!“ - stvorio se ni od kuda i uplašio me. Ispustila sam bokal na pod i rabila ga, dok se onaj sok rasuo po kuhinjskim pločicama.

„Auć. Posekla sam se.“ - pogledala sam u svoje stopalo koje je krvarilo. Njegovo lice je poprimilo drugačiji oblik. Boja mu se izmenila, a oči su skroz potamnele. Uhvatio me je u naručje i izveo iz kuhinje. Lagano me je postavio na sofu dok je otišao po kutiju za prvu pomoć. Profesionalno mi je očistio ranu, naneo jod, stavio gazu, a zatim zavoj.

„Zayn, u redu je. Nije toliko strašno.“ - pokušala sam da ga utešim.

„Krvarila si. Zbog mene.“ - reči koje je izgovarao bile su mehaničke, dok je bio zagledan u moju nogu, obmotanu zavojem. 

„Hej. Nije strašno.“ - tešila sam ga, uhvativši ga za bradu, kako bi uspeo da vidi moj osmeh, njemu upućen. 

„Ne shvataš Marry. Grozim se krvi. Nikad neću biti sposoban da bilo šta uradim. Kad god se trudim da uradim nešto završi se tako što se prospe nečija krv. Ubio sam oca u nameri da zaštitim majku. Nije mi bila namera da ga ubijem, ali sam to učinio.Pokušavao sam da zaštitim Perrie od Max-a i nisam uspeo. Koliko god se trudio, opet je polivena krv. U zatvoru sam se pobio, jer me je jedan maltretirao. Na smrt sam ga prebio, ali sam pobegao. Nisam mogao da podnesem da nosim još nečiju krv na svojim plećima. Sada, želeo sam da se našalim sa tobom i završilo se tako što je opet prolivena krv. Zamisli da je parče odletelo i poseklo te po venama.“

„Ali, nije odletelo. Znam da ti je teško i znam da ja tebe ne mogu da razumem. Ali,ono što znam jeste da te volim i da si se puno promenio. Onaj bad boy bila je samo maska, ovog Zayn-a što sad gledam. Nežnog, požrtvovanog, koji je spreman da učini sve za nekog kog voli. I...ono najbitnije, poznajem Zayn-a koji voli i koji je voljen.“ - poljubila sam ga, ne dozvolivši mu da nastavi da govori. Shvatam da mu je teško, ali vraćanje u prošlost za njega je još bolnije. Ljubila sam ga želeći da osetim njegovu bol, da je prenesem na sebe i da mu makar malo olakšam.