Tri nedelje u ovoj ludoj porodici su proletele. David se danas useljava a ja pričam sa Lorenom na telefon žali mi se na našeg brata već ceo sat. Nekako sam uspela da se izvučem i krenula sam da pomognem Davidu da unese kutije.
Hvala na pomoći malena. - Seli smo na krevet i ja sam donela piće.
Ajde da čujem ta čuvena pravila... - Na to sam skoro i zaboravila.
Prvo... - Prekine me.
O ima ih više? - Nasmejem se i nastavim.
Prvo nema šetanja go, polu go po kući. Drugo ne želim da dovodiš druge momke u kuću, treće u moju sobu ne ulazis i četvrto dva metra socijalne distance. - Smejao se jedno dobrih pet minuta.
Jasno malena. - Peto je trebalo biti bez tog nadimka, samo sam malo niža nisam mala... Ali prećutim.
Mesec dana kasnije
Ja i moja sestra Lorena smo trenutno u kupovini. Ona je opsednuta svojim venčanjem, jako sam srećna zbog nje.
Nekako je sve krenulo na bolje, osim što naš brta neprestalno zvoca Loreni i Oliveru.
Naš brat je uvek bio takav... Nikad nam nije dozvoljavao da se viđimo sa muškarcima kad smo bile mlađe.
Sa mnom i nije baš bilo problema ali Lorena je drugačija od mene nije kao ja...
Ona je uvek znala šta želi od života i borila se za to.
Dok ja ne znam... Nisam bila kao ona... Nekad jednostavno mislim da nikad neću biti dobra kao ona...
Moje misli prekine Lorena koji izlazi u venčanici. Prelepa je... Zastaje dah... Duga čipkana venčanica pripijena uz njeno telo, malo veći dekolte koji je dosta izražen, izražava njenu lepu liniju...
Ja nikad ne bi imala smelosti da obučem nešto tako, ali ona ne da ima smelosti nego to i donosi sa stavom.
- Prelepa si u svom životu nisam videla lepšu mlad a verovatno ni necu -
- Prekini umisliću se. Osim toga kad dođe na tebe red tek ćemo da vidimo lepu mladu. - Nasmejem se na njene reči
- Riknula sam, gladna sam i apsolutno ne želim da idem kući da slušam Olivera i Uroša kako vode raspravu. Da li je moguće da nas prati još? Još uvek nije popustio. Ne ostavlja Olivera na miru dabome ni mene, u kući nam je haos. Mogla bi da dođeš da smiriš našeg divnog brata znaš da tebe više voli. -
- Videću da uskoro dođem - Obraduje se.
- I kako je živeti sa Davidom? -
- Iskreno ne znam kad sam ga zadnji put videla. Viđamk se u prolazu... -
- Blago tebi dok smo živeli zajedno nije me ostavljao na miru.
- Pa da vi ste bili najbolji prijatelji. Mi se ne poznajemo toliko. -
- Da nisi mi rekla kako je došlo do toga da živite zajedno? -
- Pa zapravo ja sam to predložila... Znam da malo zvuči glupo ali nisam navikla da živim sama, a ni on nije imao gde, pa se složio... -
- Vidim da se lepo slažete provodite više vremena sada nego ja i on -
- Ponekad uveče pogledamo neki film ili malo popričamo ali to je to, ništa specijalno... -
- Da moj najbolji prijatelj... Iskreno na veoma smešan način smo se upoznali. Znaš već priču ali ne poznajem ni jednu osobu koja je dobra kao on. Znam da bi sve učinio za mene i ako je malo dzangrizav. Iskreno zavidim muškarcima što mogu da ga imaju... -
- Pa to znači da postoji jedan muškarac koji te odbio čak i ako bi odbio i svako živo žensko - Nasmejemo se na ovo
- Pa moja sestrice sa obzirom da se ja udajem i čim to rešim red je na tebe! Moram da ti nađem nekog Olivera ortaka šta kažeš na to? -
- Hvala lepo ali dobro mi je i samoj -
- Nema šta da brineš ima da prođe sve moguće provere a osim toga ako mi nešto promakne zaboravila si da je naš brat odlučio da se opet uključi u naše živote i kvari mi najsrećnije dane... -
- Ma daj Lorena nije tako loše osim toga samo se brine za nas, pogotovo za tebe. Poznata si po tome što nisi mirna i uvek upadaš u nevolje. Sećaš se kad si bila mala iskradala si se iz kuće, izlazila kroz prozor sto puta, čak si jednom i pala nosili amo te u bolnici imala si slomljenu nogu. Samo da bi se videla sa dečkom. -
- Pa da je on mene pustio do toga ne bi došlo. Izašla bi lepo na vrata. -
- Kao da si znala za vrata? Večito si izlazila kroz prozor kad smo bile manje.-
- Pa šta ja da radim momci su se samo bacali na mene a moj brat nije hteo da me pusti da upoznam jednog, par...
Osim toga možda da me je pustio ne bi bilo zanimljivo ovako je bilo zanimljivo iskrasti se iz kuće a da on ne sazna -
- Jedan naš brat da je znao da te ustvari pokreće to što ti brani verovatno bi upotrebio drugačiji pristup - Počele smo da se smejemo i ona je otišla posle toga da presvuče svoju venčanicu.
Nakon toga smo otišle na večeru i pričale još malo o venčanju, planiranju i nekim ženskim stvarima. Posle toga sam se vratila kući.
Bilo je već poprilično kasno kad sam došla i videla sam Davida kako spava na kauču. Nije mi baš izgledalo kao da mu je udobno pa sam odlučila da ga probudim
- Hej, ustaj nemoj da spavaš na kauču ukočićeš se - Polako otvara svoje oči a kada vidi mene nasmeje se.
- Hej, malena - zapravo kad malo bolje razmislim u zadnje vreme se baš nismo viđali. On je često odsutan pretpostavljam da sada kada nema Lorene on mora da se pobrine za neke poslove. Pomalo se čini čak i iscrpljeno
- Lezi u sobu ukoči ćeš se -
- Mala ti to brineš za mene - Ne znam kako me uvek izvuče iz takta i uspem da pocrvenim.
- Naravno da brinem posle ćeš se ukočiti i zvocati mi po ceo dan. Hajde polazi u sobu - Našalim se i on se nasmeje.
Ustaje i odlazi u sobu iskreno da nije bilo njega i njegovih reči stvarno ne znam kako bi podnela sve ovo što mi se desilo u životu.
On je stvarno pravi prijatelj, Lorena je srećan što ga je upoznala. A ja sam srećna što je nekim delom deo mog života...
