Dogovor za spas

13. poglavlje- Civilizirano rješenje

                Otvaranje vrata bilo je prvo što joj je doprlo do ušiju. Namrštila se i s mukom bacila pogled na svog gosta. Čim je primijetila da se radi samo o Nikolasu, zatvorila je oči i vratila se na spavanje. Ubrzo je osjetila kako ulazi u krevet do nje i povlači je u svoje naručje.

Zadovoljno je uzdahnula i zakopala nos u njegov vrat. Bilo je nešto u njegovom mirisu što ju je umirilo i dalo joj osjećaj sigurnosti koji joj je toliko nedostajao. Od njihovog spoja u Bergamu primijetila je da je postao malo sigurniji u sebe. Češće bi je dodirnuo i nije više toliko sumnjao da će ga ona odbiti.

„ Gdje si bio?" promrmljala je.

„ Razgovarali smo" odgovorio je neodređeno, „ želimo riješiti sve poslove večeras."

„ Moram ustati?"

„ Ne, samo sam te želio vidjeti prije no što idemo."

Protrljala je oči rukom pa se oslonila na laktove i podigla pogled prema njemu. Nije izgledao zabrinuto niti pod stresom. Upravo suprotno, izgledao je kao da ide po kavu za van, potpuno smiren. Znala je o kakvim poslovima govore. Nisu joj nikada konkretno rekli da idu na njenog oca, ali znala je to, jednostavno jest.

„ Nikolas" pozvala je.

„ Hm?" upitao je bacivši pogled na nju, „ nervozna si. Nemaš zašto biti."

„ Ali..."

„ Što misliš da bi se moglo dogoditi?"

„ Moj otac je manipulator prve klase. Reći će..."

„ Što god da kaže, neće promijeniti moje mišljenje ni o tebi ni o njemu. To što su ti radili neće samo tako proći pored nas."

„ Ali..."

Frustrirano je uzdahnuo pa ih preokrenuo tako da je bila zarobljena ispod njega. U njenim je očima jasno vidio koliko se boji onoga što bi im njen otac mogao napričati. Nije mu puno rekla o onome što se događalo nakon što je došla k njima, ali znao je da hoće. Što god starkelja napričao, i dalje će ga se riješiti.

Odmaknuo je pramen kose s njenog lica i stao je jednostavno promatrati. Svaki bi dan vidio mali pomak u njoj, bio to način na koji bi se češće uključila u razgovore ili podijelila neku anegdotu o sebi.

„ Znaš li zašto sam s tobom?" upitao je.

„ Jer... pa, to je zapravo jako dobro pitanje, odvjetniče."

„ Kad si prvo došla k nama prodavala si nam tu neku princeza, šećerna vila personu. Neki su popušili, neki nisu. Ja sam mrzio tu personu. Mogao sam vidjeti kako pucaš po šavovima svaki put kad si se trebala složiti s nečim što nisi podržavala. Bio sam siguran da si svaki put figurativno pregrizla jezik kako bi šutjela.

A onda si onu večer kad su oteli Ginu i Gisele došla i po prvi put si nam dala do znanja da imaš puno više pameti no što si pokazivala prije toga. Pokazala si da u tebi ima puno puno više no što si željela da znamo i nisam se mogao ne zapitati što još skrivaš.

Bio sam odlučan da saznam. A, onda smo svi saznala. Kad si rekla da su te fizički zlostavljali i da te tjeraju da nas špijuniraš rekao sam sam sebi da smo to trebali očekivati. A, onda si nakon toga pustila sve. Dala si nam do znanja da nisi uopće ono što si prodavala.

Intrigiraš me, znaš. U svakom smislu. Kao Einsteinova zagonetka si. Nisi zahtjevna, sve otkrivaš, ali na suptilan način, a na meni je da onda sve to što mi govoriš logički povežem. Tvoj um je ono što me najviše privlači. Iako me uglavnom jako nerviraš, sviđa mi se način na koji komuniciramo."