Naše Male Mračne Tajne

Deo XXIII

Konačno sam završila sa poslednjim pacijentom. Pogledala sam na sat, bilo je tek pola jedan. Zašto vreme ide tako sporo danas. Otišla sam do kancelarije i videla poruku na stolu. 

Ne zaboravi da imaš razgovor i sa brojem 0439.
                                                                                             - Kimberli

Savršeno, samo mi je još i on trebao. Pogledala sam papire ispod poruke. Dokumenti i izveštaji mojih novih pacijenata. Imala sam tri nova pacijenta. Drejk Simons (dijagnoza- ?), Emili Kolins (dijagnoza - neuroleptički maligni sindrom) i Melisa Stark (dijagnoza - ?). Spustila sam sve papire i uključila računar. Sela sam za sto i pogledala da li imam nove mejlove. Kada sam nagovorila samu sebe da konačno završim i razgovor sa Kodijem, javila sam čuvarima da ga dovedu. 

Sedeo je ispred mene. Imao je veliki osmeh na licu. Oči su mu bile širom otvorene, čak nije ni treptao. Gledao je kao malo dete u crtaće. Osećala sam se jako nelagodno pored njega. Nisam znala šta da kažem. Pa sam ga pitala isto pitanje koje pitam svakog pacijenta. 

" Kako se osećaš danas? " Pitala sam ga.
" Da li te je uplašio onaj čovek u ormaru? "
" Molim? " Uplašila sam se od njegovog pitanja. Kako on zna šta mi se desilo? 
" Ja sam ga uplašio. Nisam mogao da dozvolim da te pipne. "
" Ne znam o čemu pričaš. " Slagala sam ga pravo u oči. Pokušala sam da nastavim razgovor, " nisi mi odgovorio na pitanje. Kako se osećaš danas? "
" Osećam se dobro. " 
" Reci mi još nešto. " Pokušala sam da prekrijem osećanja koja su se menjala u meni. U jednom momentu sam se osećala uplašeno, pa onda umorno, pa ljuto, pa tužno...
" Bila si prelepa danas. "
Pogledala sam ga. Nisam znala o čemu priča. 
" Reci mi, zašto si uplašena. "
" Nisam uplašena. Nemam od čega da se plašim. "
" On te je uplašio. Srećom ja sam bio tamo da te branim. Treba da si srećna što te ja branim, ja jako retko zavolim neku osobu. Imaš sreće što mi se sviđaš, inače bi i ti visila kao svi ostali. "
" Molim!? Nemoj tako da pričaš sa mnom! "
" Zašto još uvek nisi rekla ko sam ja? "
" Nisam imala vremena, inače bi već svi znali. "
" Zar ne misliš da će ti to upropastiti reputaciju u bolnici? "
" Naravno da neće. Ja nisam kriva što si postao ovaj čovek. "
" Znaš, nema on baš kontrolu nad time. "
" Ko nema kontrolu? "
" Tvoj dragi Kodi je još uvek ovde, ali je zatvoren u sopstvenom telu. "
" Mislim da lažeš samog sebe. "
" Šta treba da uradim da mi veruješ? Ja nisam Kodi. "
" To možeš da pričaš samo sebi. "
" Reci šta treba da uradim da mi poveruješ da ja nisam Kodi!? "
" Prvo, prestani da vičeš. " Zastala sam. Šta ako je ovo istina? Šta ako su njegove reči istinite? 
" Istina je. Ne moraš ni da razmišljaš više. Samo reci šta treba da uradim? "
Kako može da mi čita misli? Zašto mi to radi? " Ne radi ništa. "
" Veruješ mi? "
" Ne! Samo ćeš sledeći put imati novog doktora. Pa njega pitaj da ti veruje. "

Skupila sam hrabrosti i otišla i Kimberlinu kancelariju. Pokucala sam na vrata i čula sam kako je rekla da mogu da udjem. 
" Zdravo, Veronika. Šta te dovodi ovde? "
" Moramo da razgovaramo o pacijentu. "
" A da, videla si da sam ti ostavila izveštaje novih pacijenata. "
" Jesam, ali ne radi se o njima. "
Izraz lica joj se promenio. " Broj 0439? "
" Da. Htela sam da te pitam da li mogu da ga predam nekom drugom. "
" Verovatno da, ali moraš da pitaš Anastasiju, ja nisam zadužena za njegov sprat. "
Savršeno, pomislila sam. " Postoji li drugi način? "
" Ne za koji ja znam. Moraš da pitaš Anastasiju. Ali, mislim da ne bi trebalo to da radiš. Poslednji doktor koji je to uradio dobio je jako lošu reputaciju u bolnici. Nakon nekoliko nedelja, odustao je od posla. "
" Zašto je to toliko ozbiljno? "
" Doktor nikada ne odustaje od pacijenta! Čak ni u najtežim situacijama. "
" Ali, ti ne razumeš. On me ubija, mentalno. Ne znam koliko dugo mogu to da trpim. "
" Meni se čini da on tebe baš voli. Neće da priča ni sa kim, osim sa tobom. "
" To je i problem, on ne želi ni da ja pričam sa drugima. "
" Nije čudno da je pacijent vezan za doktora. Mislim da ima još razloga zašto bi ga predala nekom drugom. "
" Ne bih smela da pričam o tome. "
" Razumem. Kao što sam rekla, jedina opcija ti je da pričaš sa Anastasijom. Mada mislim da bi radije zadržala njega, nego pitala Anastasiju. Ta devojka je u tolikoj meri iritantna, da ja ne mogu da je slušam, a imam sastanke skoro svakodnevno. "
" Mislim da je jedina osoba koja voli Anastasiju njen otac. "
" Njen otac i doktor Beket. "
" Doktor Beket? Nadležni za peti sprat? "
" Da. "
" Zašto bi on nj voleo? "
" Zar ne znaš? Anastasijin tata je obećao Beketu nju. "
" Šta!? "
" Da, da, dobro si čula. "
" Zar nije on skoro u četvrtoj deceniji života? "
" Jeste, ali je takođe sigurno naslednik direktora, možda čak i za nekoliko godina. A i njegovi su strašno bogati. Tata mu je iz Italije, ima lanac restorana, a mama mu je grafički dizajner i radi za najplaćeniju firmu u celoj Americi. "
" I on završi u Kembridžu? Jadničak. "
" I to što kažeš. Mogao je da nasledi očev lanac restorana i zarađuje milione svakog dana. "
" Znači Anastasija, koja je godinu dana starija od mene, će se udati za Sajmona Beketa, čoveka koji će u najkasnije za Božić napuniti 39 godina? "
" Da. Čak sam čula da Anastasija, Tom i njegova supruga, četvrta po redu, otići u Italiju za Božić. Da upoznaju Sajmonove roditelje, ili samo oca, mislim da su razvedeni. "
" Kao da čovek od 40 godina treba odobrenje oca da se oženi devojkom, koja može da mu bude ćerka. "
Prevrnula je očima i obe smo se nasmejale. Kada sam primetila da je vreme da odem kući, dan je posato bolji i interesantniji. Kao da ću nešto zabavno da radim kod kuće. Sigurno ću samo da gledam tv ili da čitam knjigu.