Da li si ikad zastao i makar pomislio zasto?
Zasto smo uporna prilika ljudi koji nanose jedni drugima bol
I zasto mi to pravdamo svojim bolom...
Drzeci snove pod kljucem ne bi li prosuli celu istinu o univerzumu koji cuci u nama
Povuci dim pa produzi dalje,tebe neko drugi ceka
Sva ta lepa lica koja se prosetaju ulicom,sva su ona oskrnavljena
Dobro prikrivena prilika za otvaranje starih rana
Mozda cak i postojanje novih,adrenalin i kratki momenti strasti
Niceg se necemo secati ujutru
Zamisljeni nacini sazimanja svih nasih boli,
Savremen nacin gutanja pilula koje isprosimo od nepoznatih lica.
Par nekih trenutaka uzdisaja,maste i olaksanja...
Naravno,nakon zavrsetka euforije ostaje to bedno kajanje
Pa kao psi lutalice rezimo na ovostrani svet ..kajuci se sto nismo u onom drugom...
U onom drugom svetu i njihovim rukama i grudima i glasovima koje nazalost iz secanja ne idu,
Cije ruke grle najlepse,
Ciji razum znamo napamet..
Cije usne osecamo i kada ih drugi ljube
Cije telo iscekujemo u svakoj drugoj prikazi koja nam se svidi
Dragi moji to su bolovi i bolesti nase danasnje rupe sveta,ruglu ljubavi
Zavisnosti od starih emocija i nostalgije
Protestujuci odrastanju i prihvatanju cinjenice da ipak smo mi krivi za gubitke.
