Uprkos otimanju, šutiranju i migoljenju, uneli su me u avion. Smestili na sedište i zavezali moj pojas. Besno sam gledala u jednu tačku i stezala vilicu od tog besa koji me terao jedino na besne udarce po njemu!
Seo je do mene i zavalio se udobno. Uzeo je neku knjigu i krenuo da je čita. Krajičkom oka sam pogledala u stranicu i odmah skrenula pogled kad je on svoj uperio u mene.
Nageo se ka meni kao da će da mi poljubi vrat zbog čega sam se stegla, a on je samo prošaputao:
''Idemo u Istanbul. Tamo živim, tamo radim i tamo sam veoma cenjen. Dolaziš kao moja verenica, nemoj biti nepristojna. U suprotnom ćeš me dobro upamtiti.''
''Ma biću kakva želim da budem! I nisam ja jedna od tvojih ljigavih fufica!''- okrenem se ka njemu i drsko mu odgovorim dok mi se on opet smeje u lice. Njegove tanke usne nazirale su se iznad blistavo belih bisera koji su krasili njegov osmeh. Tamnozelene oči vazdan pune besa, gneva i ljutine, ali ovaj osmeh nekako ublaži sve.
Prođe rukom kroz gustu crnu kosu i pogleda na sat. Zagladi bradu staru dva-tri dana i pogleda me.
''Bićeš ono što ja zamislim da ćeš biti...''
''Ponavljam ti! Ja nisam kurva i ne pada mi na pamet da odrađujem njen posao...''- namrgodi se na moje izražavalje i spusti ruku na moju butinu. Odmah stignem butine jednu uz drugu i zarobim mu ruku, a on se blago osmehne i grublje ščepa moju butinu na mestu na kom sam zaustavila njegovu ruku da ne ode nigde drugde:
''Znaš li da je tvoje ime u mnogim jezicima sinonim za blud, ali je i sinonim za nešto sveto? Ti si i presveta i grešna u isti tren, ja u sveto ne verujem...''- krene da me poljubi ali se besno otrgnem i okrenem glavu na drugu stranu što ga razljuti i otera ga zasada.
....
Odvezala sam se i krenula ka izlazu iz aviona. Jedan momak me uhvatio za ruku, ali sam mu se istrgla i stala na prvi stepenik, namestila sam naočare za sunce i krenula niz stepenice.
Na kraju stepenica aviona je stajao predsednik zajedno sa svojom suprugom, namršteno stanem i sačekam Andreja koji uz osmeh prilazi i pozdravlja se.
''Dugo se nismo videli, drago mi je da vas vidim oboje.''- rekao je Andrej i pružio mu ruku.
''Drago nam je što ste se vratili, gospodine Andrej. A ko je mlada dama?''- svesna sam toga da se meni obraća, ali kako ne znam turski već samo engleski i ruski oslonim se na Andrejevo prevođenje. Neka makar sad bude koristan.
''Ovo je moja verenica, Magdalena Ashford''- valjda me predstavio čula sam svoje ime, ali mi se smrklo sve na njegovo prezime. No proguta to nerado.
''Ne govori turski?''
''Da, nažalost. Moja verenica je Ruskinja poreklom, ali ne brinite, ima vremena, naučiću je.''- izgovori uz osmeh dok ja spuštam pogled i gledam u daljinu.
Andrej je nešto pričao sa njima, a onda smo krenuli ka novom autu i ponovo neka vožnja.
''Pozvali su nas na večeru, pričaće na engleskom ubuduće, kako bi ih i ti razumela...''
''U redu''- izgovorim i istrgnem šaku iz njegove. Dok on nezadovoljno prevrće očima.
....
''Nadam se da nemaš morsku bolest jer ćemo ići na malo krstarenje...''- obavesti me kad zakorači na veliku jahtu. Zastanem i pogledam u razmak između jahte i betonskog tla na kom se nalazim.
Predaleko je, upašću u vodu. Ne mogu ja ovo...
Nastaviće se...
Ovo vam je bonus koji nije planiran za danas, ali okej!
