"Pričaj sa mnom, molim te..."- šapnuo sam joj na uho.
"Ništa. Rekla sam ti da se ne izgladnjujem. Tako jedem oduvek..."- rekla je i protresla glavom kako bih se sklonio od njenog uha.
"Kako to?"- upitamo tvrdoglavo jer uporno nešto prećutkuje!
"Lepo. Nisam navikla da mi je tanjir uvek pun. Retko kad smo imali novca za poštene obroke i vremenom sam navikla pa i kad imam, jedem manje da se ne bih osetila loše..."- skupio sam obrve i krenuo da joj dotaknem setno lice, ali se ona besno odmakla i skočila dalje od mene.
"Ne znam zašto ja tebi ovo govorim. Ti to ne razumeš. Ti si tatino sinčić koji je uvek imao sve!"- namršti se ali joj ništa ne stignem reći jer je već odavno pobegla u sobu.
....
~Magdalena pov~
Kako nisam mogla da zaspim celu noć sam gledala u jednu tačku. Njega nema, nema ga dobra dva sata od onog razgovora u kuhinji.
Mogu da se kladim da je sad sa najmanje dve. Svi su oni takvi. Zato ja nikada ni neću da dozvolim da mi neki ponovo ukrade srce.
Lagano sam ustala i stala do prozora. Pogledala sam u bazen i ugledala ga kako pliva i uživa dok ja ne smem ni da pogledam u vodu. Kako to da ga nisam čula?
''Čovek se kupa u dva ujutro...''- izgovorim naglas čisto da sebe ubedim da nije san.
Kad podigne pogled ka prozoru osmehne se i pokaže mi da otvorim prozor. Učinim to i nevoljno se nagnem na njega.
''Molim?''- upitam malo glasnije i ljuće.
''Dođi kod mene. Da mi praviš društvo. I Magi, dođi sama, ne mogu da se penjem da te nosim. Mokar sam ti...''- namrštim se i zalupim prozor pa krenem krupnim koracima niz stepenište. Sednem na ledenu ležaljku pored bazena i ugnezdim glavu u šaku. Smoreno se zagledam u njega i pokušam da ne gledam u vodu.
''Dođi ovde...''- rekao je i tapnuo mesto ispred sebe na rubu bazena.
''Nikako!''- odmaknem se i popnem noge na ležaljku.
''Istog trena, Magdalena...''- mučno ustanem i nesigurno priđem bazenu. Lagano čučnem pa podvrnem šorc i spustim noge u ledenu vodu jer tako on to želi. Dovraga više on i njegove glupe reči!
''Jako je hladno...''- rekla sam tiho i skupila se.
''Skini pidžamu nećeš valjda u njoj da se kupaš?''
''Ne želim da se kupam u dubokoj vodi, Andrej...''- rekla sam tiho, samo je prevrnuo očima i pokazao mi gde da spustimo odeću.
''Samo se skini i veruj mi...'' skinem se i ostanem samo u donjem vešu. Sednem ponovo na isto mesto dok me voda zapljuskuje po butinama jer on pliva ka meni.
Osloni se na moje butine i lagano spusti ruke na moju zadnjicu. Udarim ga što jače umem i namrštim se...
''Sanjaj!'' podviknem, a on me povuče u vodu brzo i lako. Vrisnem i obavijem i ruke i noge oko njega. Sklopljenih očiju zacvilim i stegnem ga uz sebe jer je on sad jedino što mi može biti spas, u suprotnom, ponovo bih se onesvestila.
''Maco, držim te, vidi...''- pogledam ka dnu bazena i pružim ruku ka ivici. Dopliva do nje, dok ja ruke premeštam sa njegovog vrata na stepenice.
''Hoćeš li mi reći zašto se bojiš, možda mogu da pomognem?''- pogledam ga i smirim svoje disanje. Spustim pogled i odlučim da će biti prvi i jedini kojem ovo govorim, iz nekog meni sasvim nepoznatog razloga.
Opet mu govorim stvari koje krijem duboko u sebi! Zašto?! Kao da neko drugi upravlja mnome.
''Jednom davno sam dozvolila sebi da se zaljubim. U jednog... bio je prokleto tako sličan tebi. Nisam ni pomislila da bi sa mnom mogao da bude čisto da mi napakosti. Bila sam strudent medicine. I tad se pojavio on. Bio je lep, mlad, zgodan i imao je sve što je svakoj ženi trebalo. Baš kao ti...''- zastanem i pustim ga da me ponovo privuče u svoje ruke, prija mi njegova blizina i toga se plašim. Ponovo isti događaji...
Nastaviće se...
