9.deo

11.8K 285 4
                                    

Probudio me potpuni muk. Nisam osećala da me neko posmatra, bila sam odmorna prvi put sam se nakon tri godine odmorila kao čovek.

Ustala sam i krenula da se istuširam. Trebala bih da počnem da radim, ne mogu moje da ostavim tek tako dok me ovde pazi kao kraljicu, moram da im pošaljem novac.

~Andrej pov~

Ušao sam u sobu i zastao kad sam video da nije u krevetu. Spustio sam poslužavnik na sto na terasi i obazrivo skrenuo pogled ka tuš kabini.

Stao sam lagano na korak od nje i zagledao se u vitke bokove i tanan struk, tu savršenu figuru koju je imala, zapravo možda i nije bila tako savršena, ali sam je ja svakako idealizovao. Skinuo sam stvari odlučno želeći da joj pokažem da nisam ni približno onome kako me vidi.

Ko je rekao da želim samo seks sa njom?

Lagano sam stao iza nje i pustio da vrela voda klizi niz moje telo iako ne volim da se tuširam vrelom vodom, stajaću mirno, samo da bih mirisao opojan šampon koji koristi i utrljava ga u svoju kosu.
Veseo okret na jednom stopalu i tad joj se pogled sretne sa mojim.

''Z...zar nisi na putu?''- zaplete usnama dok brzo hvata peškir i prekriva njime svoje telo.

''Nije strašno ako tu i tamo otkažem sastanak, kako bih bio sam sa svojom verenicom....''

''Nigde ne piše da sam tvoja...''- zareži na mene spremna kao zapeta puška da otvori novu svađu, ali ja se nisam dao iznervirati. Krene da me obiđe, a joj to ne dozvolim.

''Piše ovde... i ovde... i tu.''- prstom dotaknem njenu slepoočnicu i istim krenem niz njen vrat sve do srca pa i prsta na njenoj ruci. Uoči prsten koji nije videla i zgrane se.

''Kažu da baš od ovog prsta ide vena, sve do srca...''

''Šta je ovo dođavola?''

''Zašto tako često prizivaš đavola, malena?''

''Jer bih radije njega volela nego nekog sličnog tebi!!''

Ljuto baci prsten te ga voda odnese. Namrštim se i grubo lupim rukom u zid odmah do njene glave, a ona ni ne trepne već mi se prkosno još više unese u facu.

''Ja nisam lutka za igru!''

''Žene možda jesu lutke, ali se pravi muškarac nikada ne igra lutkicama...''

''Ti ne zaslužuješ da budeš muško! Svako ko uopšte pomisli da si muško nije normalan i nema oči!''

''Prokleto si ista ja!''- oduševljeno je pogledam i grubo rukama stegnem njene obraze. Izdigne se na prste kad njeno lice približim svom te je poljubim u obraz.

''Idemo po drugi prsten''- izgovorim kratko i jasno. Uzmem svoj peškir i smestim ga oko svog struka dok me ona belo gleda.

Da sam hteo da se igram sa njom ne bi bila ovde. Bili bismo u Rusiji, maltretirali bismo jedno drugo, doduše više ona mene psihički nego ja nju fizički.

Ali ne!

Video sam je jednom u onoj kući i istog sam trena rekao da je ona ta, nisam nimalo pogrešio. Samo treba da poradim na par svojih životnih stavki.

Dobroti, finoći i nežnosti. Toga mi je uvek u životu falilo...

Nastaviće se...

Bonus delić za vas!❤

Hladnokrvni romantikOnde histórias criam vida. Descubra agora