''Spasila si je...''- rekao je i seo do mene na stepenik.
''Samo sam joj ispunila želju...''
''Preminula je, nažalost. Na njegovim rukama...''
''Zaista mi je žao. Moraću da poradim na deljenju emocija od posla jer dosta dugo nisam ovo radila. Malo sam se odvikla...''- nasmejao se i pružio mi kafu.
''Takvu si jutros pila...''
''A... pa hvala. Pamtiš dobro...''- razvio je sitan sramežljiv osmeh i namignuo mi.
''Mogli bismo kasnije na neku laganu večeru ako... mislim ako ti to želiš. Ja znam jedan veoma lep restoran-...''
''Može''- pristanem jer je fin prema meni ceo dan i tako je sladak kad se zarumeni pa razvije osmeh.
''Nadam se da voliš kinesku hranu...''
''Ne favorizujem. Jedem sve...''
''Ah to volim da čujem. Žena koja ne brine o kalorijama!''- nasmejala sam se i pogledala u nebo.
''Kad završavaš?''- upitam tiho.
''Imam jednog klinca, male boginjice, samo još njega da obiđem...''- rekao je tiho uz osmeh.
''Zašto je ovde? Boginjice se povlače pod kožu?''- upitam uplašeno.
''Nažalost da. Jedva govori. Po grlu ih naručito ima. Ni ne jede ništa osim supice, ali i to slabo...''
''Jadan dečak...''
''Hoćeš sa mnom u vizitu pa da zajedno posle odemo do restorana? Mislim samo ako si preležala boginje, ne mogu da rizikujem da te zarazi...''
''Jesam. Hajde, svakako sam ja već gotova...''- rekla sam i ustala. Smestila sam ruke u džepove mantila i potrčala uz stepenice.
''Čekaj mene...''- rekao je i krenuo za mnom.
...
Sedela sam do kreveta malenog dečaka i razgledala slikovnicu sa njim.
''Kako si?''- upitao ga je dok je dečak kao po dogovoru podigao prstić veselo u vazduh pokazujući da mu je dobro.
''Okej. Ostaviću Haidu sa tobom. Znate se, super ste drugari. Vidimo se sutra. Važi?''- upita i priđe mu.
Kad su se pozdravili pokupili smo stvari i obavestili kolege da smo završili pa krenuli u taj restoran.
....
Otvorio mi je vrata restorana i pustio me da prva prođem. Kao pravi džentlmen izvuče prvo moju stolicu pa tek kad se ja smestim sedne i on.
''Kako ti se čini ovde?''- upitao je tiho.
''Sjajno je Džan, zaista sam oduševljena...''- rekla sam. Naručili smo nešto lagano i pokrenuli neke teme koje se ne tiču posla.
~Andrej pov~
''Edmine, rekao sam da je paziš!''
''Andrej nije ona torba da je vucaram za sobom!''
''Ali nije ni ničija da izlazi sa drugima...'' rekao sam i brzo seo u auto. Sa kolegom na večeru! A sa mnom neće ni u šetnju. Nećemo tako ljubavi moja.
....
Ušao sam u taj restoran i odmah skenirao nju, ruke koje se drže na stolu i krupan osmeh na njenom licu.
Da ne bih napravio skandal, samo sam zauzeo mesto za stolom za kojim može da me vidi i lagano uzeo jelovnik.
''Izvolite...''
''Čekam prijatelja, kasnije ćemo naručiti. Hvala...''- klimne glavom i nestane, a ja opet u svom vidnom polju imam tog Džana. Visok plavokos momak, pristojne građe i plavih očiju.
I šta on to ima, a da meni fali?!
Nastavim da posmatram ne bih li u njemu video to nešto, a onda ugledam to što je nju privuklo. Stidljivko ham?
U trenutku skrene pogled sa njega. Pogledi nam se sretnu, a ja se lagano oslonim o sto i prekrstim ruke.
Nastaviće se...
