Wolf blood

Uvod

Ja sam Mellody Smith i imam 18 godina. Pre nego što sam se doselila u London živela sam u Teksasu kod tetke Klare. Ona se starala o meni jer sam sa svojih trinaest godina ostala bez roditelja. Mnogi ljudi, koji su ih poznavali misle da su poginuli u saobraćajnoj nesreći ali to nije istina. Oni su ubijeni. Ubilo ih je stvorenje koje nije poznato ljudskom rodu za njih je to samo legenda, izmišljeni mit, nešto što ne postoji ali ta stvorenja itekako postoje. Oni su deca tame, oni nemaju dušu, predali su se Vragu u zameni za neopisivu moć i besmrtnost ali su zato prokleti, više nikada neće imati mogućnost da osetite toplinu sunčevih zraka. Oni su čudovista koja se kriju u večnoj tami i koja svoje žrtve tada i love, kada sunce zadje i kada su manje šanse da budu otkriveni. Da, upravo ta čudovista su ubila moje roditelje koji su se te večeri trebali vratiti sa posla. Čekala sam ih ali oni se nisu vratili, tada sam znala da ih više nikada neću videti. Majka još dok sam bila dete pričala o stvorenjima tame, o zlu koje su naneli ovom svetu. Pitate se zašto mi je to još tada rekla, rekla mi je to da bi me zaštitila. Smatrala je da je bolje da to saznam od nje, nego da ja budem jedna od njihovih žrtvi i da to saznam na tako strahovit način. Ta čudovista koja su noćna mora svih živih bića imala su ime. Ta čudovista zvala su se Vampiri. 

Pored njih na svetu su postojala i ona stvorenja koja nisu predstavljala pretnju ljudima. Stvorenja čiji je gospodar bio mesec, koji im je odredjivao sudbinu, pogotovo dok je bio u svom punom sjaju. Za razliku od vampira ova stvorenja su bila dar prirode, ona nisu Vrazije delo, ona su bila tu da štite ljude i ona nisu bili prokleta. Ona se nisu razlikovala od običnih ljudi. Zato ih niko nije ni mogao otkriti. Mogli su da šetaju po danu, da ulaze u crkvu..Oni su bili ljudi koji su duboko u sebi skrivali životinju koja se pokazuje samo kada ih neko razljutio. Za vreme punog meseca oni nisu mogli držati tu životinju u sebi, ona bi tada morala izaći na videlo. Te ljude nazivali smo Vukodlacima. Njih se nisam bojala jer sam znala da oni ne pretstavljaju opasnost za ljude, šta više oni ih štite. Štite ih od njihovih večitih neprijatelja, vampira koji su tu samo da unište sve živo na zemlji. Moja majka me je uvek opominjala da se vratim kući pre nego što sunce zadje jer sam kod kuće bila bezbedna. Naša kuća imala je odbojni štit koji je napravila moja majka da bi nas zaštitila od opasnosti koja vreba iz tame. Ona je bila veštica a moj otac vukodlak. Dok su bili mladi ta ljubav bila je strogo zabranjena. I pored te zabrane njihova ljubav je bila toliko jaka da ih čak ni zakon nije naterao da promene ono što osećaju jedno prema drugom. Taj zakon tj pakt je sklopljen u dogovoru sa predstavnicima svih vrsta. Nakon sto su ga mnogi, kao i moji roditelji prekršili došlo je do velikog rata. Vampiri su taj pakt tražili u zamenu za mir i ako bi došlo do brakova zasnovanih od strane različitih vrsta (veštica, vukodlaka, demona, vampira, vila, ..) došlo bi do ukidanja pakta i početka velikog rata. To se upravo i dogodilo i taj rat i dan danas traje. Ja sam se rodila u cik rat, tada su svi morali ići da se bore pa tako i moji roditelji. Mnogi su tada izgubili živote ali na svu sreću moji roditelji su se vratili živi. Vampiri su godinama tražili i ubijali decu koja su nastala iz tih zabranjenih ljubavi, jer su po verovanju ta deca pripadala vrsti koja je bila jača od svih ostalih i zato su ih ubijali odmah po rodjenju. Bojali su se da će ih ta nova vrsta uništiti. Zbog straha da me vampiri ne pronadju, moja porodica se preselila daleko na sever u visoke planine gde smo živeli do moje sedme godine. Zatim smo se preselili u Teksas gde smo započeli novi život. Roditelji su me upisali u školu jer nisu želeli da se razlikujem od ostale dece. Vreme je prolazilo a ja nisam pokazivala nikakve znake nadrealnog ponašanja. Bili su ubedjeni da nemam nikakve moći. Zbog toga su se bojali još više jer su znali da se neću moći zaštitit ako to bude potrebno. Kada su vampiri saznali da su me srivali sve ovo vreme..napali su ih i maltretirali da bi saznali gde me kriju. Naravno oni su odbili da priznaju i tada su ih te krvopije ubile i upropastile moj život. Tada sam imala samo trinaest godina i život bez roditelja činio se nemogućim. Dug period sam provela u kući izolovana od sveta. Upala sam u strašnu depresiju i nisam videla izlaz iz tog očaja. Danas ta krhka devojka ne postoji. Zbog bolnih sećanja za koja me je Teksas vezivao odlučila sam se preseliti u London. Sada sam ja strah i trepet svih vampira, koje sam u Teksasu sravnila sa zemljom. To nameravam uraditi i u Londonu. To radim zbog želje za osvetom i velikom mržnjom koja je zaposela moje srce i pretvorila ga u beživotnu kocku leda. Odabrala sam London ne samo zbog velike mogućnosti upisa na najbolji fakultet već zato što sam načula da u njemu vampiri najviše dominiraju i da su gradjani već uveliko preplašeni zbog iznenadnih nestanaka ljudi. 

Tokom mog daljeg odrastanja shvatila sam da su roditelji pogrešili u vezi mojih moći. Otkrila sam da posedujem razne moći kao što su kontrola vatre, brisanje sećanja, neopisivu snagu, brzinu i sluh.. Znam dobro rukovati oružjem, mačevima posebno. Za njih me je tetka spremala do savršenstva. Tetka je takodje bila vukodlak kao i moj tata. Volim voziti motore, boriti se u ilegalnim borbama, takodje volim učestvovati u trkama i može se reći da tako dosta zaradjujem. Sve u svemu sutra je moj prvi dan na faksu, biće zanimljivo. Novac koji mi je ostao od trka potrošila sam na kupovinu ogromnog stana koji se nalazi u centru Londona tako da s balkona imam savršen pogled na grad.

..Jutro...

Budi me iritirajući zvuk budilnika i ja ga sva onako pospana ne uspevam isključiti te on nastavlja da zvoni. Ovo je stvarno patetično s jedne strane ubijam vampire a sada ne mogu ni jebeni sat ugasiti. To je bio fantastični početak novog dana (vidite sarkazam). Nadam se da će mi ostatak dana biti zanimljiviji... LONDON HERE I COMEE
*
*
*
*
*
Ej ćao ljudi hvala vam sto čitate, ovo je moja prva priča i nadam se da vam se svidja uvod. Ostavite u komentarima utiske, ako zelite i votajte jer samim tim dajete mi podršku da nastavim dalje..Vidimo se uskoro 🖤

Pusaaa volim vas
puno <3333