Izašao je iz kupatila i namrštio se kad je nije video u dnevnom boravku. Našao ju je kako sedi na terasi, ispija voćni koktel i gleda zalazak sunca. Seo je kraj nje i ona ga je pogledala. "Veličanstveno je, zar ne?"
Nasmejao se i klimnuo glavom. "Zaista jeste. Kakva je Moskva?"
Slegnula je ramenima. "Za mene najlepši grad na svetu, zimi pogotovo, kao da je ispala iz neke bajke. Poseti je jednog dana, nećeš se pokajati."
Klimnuo je. "Verujem. Mm, tvoji su tako ostali tamo?"
Napravila je grimasu. "Može se reći da je Moskva bila gostoljubiva prema njima, za razliku od Beograda. Nećemo o njima, svaki put kad ih spomeneš, imam osećaj da će mama, ili neko od njih iskočiti ispred mene.", šaljivo je rekla. Naravno da je znala da Magdalena nikad ne bi došla, osim u slučaju da ona upadne u neku nevolju, ali nije želela da je previše ispituje, niti da previše otkrije. Ionako će ovo biti samo jedna letnja avantura i ništa više. Sviđao se on njoj, ali je bila izuzetno razumna devojka i shvatala je da se letnje avanture ne završavaju dugim vezama, brakom i decom. Što ona, ako bi bila iskrena, nije ni želela, bar ne još desetak godina.
Nasmejao se. Nije bio glup, shvatio je da ne želi da odaje previše, što je njemu donekle i odgovaralo. Ali samo donekle. Što je više osećao da nešto krije, to je više želeo da zna šta, ali... "Zar nije lakše reći da ne želiš da pričaš o tome?"
Prevrnula je očima. "Ne krijem ništa, ako želiš, igramo igru.", nasmejano je rekla. Nije da je želela da je igra, ali je želela da proveri da li i on sam nešto krije.
Pogledao ju je. "Kakvu igru?"
Pročistila je grlo. "Pitanja i odgovori. Pitaš šta god te zanima, dam ti odgovor, a onda i ja pitam šta mene zanima."
Nasmejao se. "Za pola sata idemo u noćni safari, ne verujem da imamo vremena za to."
Klimnula je glavom. Nije želela da insistira, ali joj je ovim odgovorom probudio sumnju. Šta bi ovaj lepi muškarac mogao da krije. Možda ju je slagao da radi u "Interpolu". Šta ako je neko iz branše njenih roditelja? Da li je njihov susret bio zaista sasvim slučajan? Pogledao ju je i izvio obrvu. Slegnula je ramenima. "Samo sam se zamislila. Hoćemo li da krenemo, za deset minuta će biti na prilazu?"
"Idemo.", promumlao je, iako bi, ako bi bio sasvim iskren, najradije zaobišao ovaj noćni safari. Sve do trenutka, dok ga nije uhvatila za ruku i povela ga za sobom. U tom trenutku je pomislio da bi sa njom krenuo gde god bi ona to poželela. Uskoro su bili u kavezu prikolice kamioneta. "Jutros je ovde bilo kao u košnici, rekao bih da smo mi jedini ljubitelji noćnog safarija.", promumlao je.
Nasmejala se, sela na pod prikolice, pa potapšala mesto do sebe. "Ako se plašiš mogao si ostati u bungalovu."
Seo je do nje i pogledao je. "Ja se ničega ne plašim."
"Osim igre pitanja."
Žacnuo se. Do malopre nije ništa pitala i sad se najednom uhvatila za tu prokletu igru kao pijan za plot. "Kakva pitanja?"
Nasmejala se. "Šalila sam, Njegoše. Opusti se. Ne moramo ništa da znamo jedno o drugom, da bi nam bilo ovde lepo, zar ne?"
Klimnuo je glavom. "Slažem se.", tiho je rekao.
"Iako... Znam da čuvam tajne, znaš?" Pokušavala je, ali nije mogla da obuzda svoju radoznalost.
Prasnuo je u smeh. "Isto važi i za mene, radoznala devojčice."
Prevrnula je očima. "Odustajem.", promumlala je.
U tom trenutku je automobil stao i njih dvoje su se pogledali, a onda je Dragana počela da se okreće oko sebe. Tako se prokleto nadala da će videti iz same blizine ta predivna stvorenja u divljini, njihovom prirodnom okruženju. Ustala je, a onda vrisnula kad se kavez zatresao. Podigla je pogled i ugledala prelepog mužjaka lava kako stoji na krovu. Njegoš ju je brzinom munje uhvatio za ruku i gurnuo je iza svojih leđa. "Ta žica neće izdržati njegovu težinu."
