Naše Male Mračne Tajne

Deo XLI

" Ne možete da me držite ovde! Naredjujem vam da me pustite! " 
Vikala sam iz sve snage. Ne mogu da verujem da su me zatvorili ovde. Sve što sam imala pre nekoliko sati, pretvorilo se u mračnu ćeliju i jedan krevet. Osećala sam se beznadežno i poraženo. Moja sreća pretvorila se u strah, a strah u jad. Od umora nisam mogla da stojim na nogama. Sela sam ispred vrata i nadala se da će Iskra da me izbavi odavde. Šta će biti sada sa mnom? Šta će biti sa Kodijem. 

Sat vremena sam sedela ispred vrata i nadala se da će neko da dodje. Čula sam korake kako se približavaju mojoj sobi, a nakon toga i otljučavanje vrata. Brzo sam ustala i pomerila se malo od vrata. Nestrljivo sam čekala da vidim lice osobe koja ulazi ovde. Naravno, to je bila osoba kojoj som je najmanje radovala, osoba koja me je i zatvorila ovde. 
" Čuvari, dovedite je u moju kancelariju, " obratila se čuvarima, " broj 0998 i ja imamo o mnogo čemu da pričamo, " ovog puta, te reči su bile uperene meni. 

Čuvari su me vodili kroz dugačak hodnik na šestom spratu. Videla sam da su vrata od Kodijeve sobe otvorena, šta je značilo da se nije vratio u sobi. Samo da se probudi iz kome što pre. Valjda vode računa o njemu tamo. Ušli smo u modernu i, sigurno, jednu od najlepših kancelarija u zgradi. Anastasija je sedela na stolici, a mene su postavili na sotlicu ispred nje. 

" Možete sad da odete, " mahnula je čuvarima. Smešak sa njenog lica nije nestajao. Kao da je bio sve veći. Uživala je u ovome.
" Zašto si me zatvorila ovde? "
" Prvo pravilo, ti nikada ne postavljaš pitanja, samo odgovaraš na njih. Drugo, zabranjen ti je boravak sa ostalim pacijentima. Treće, " tu se zaustavila, ali ubrzo je i nastavila sa pričom, " tvoj momak, šta god da ti je, će sigurno nakon oporavka otići nazat u zatvor. "
" Slušaj, nije me briga za tvoja pravila, ili šta god, hoću da mi kažeš zašto sam ovde. "
" Tvoja doktroska licenca je poništena od strane direktora bolnice, tako da se više ne možeš zaposliti u ovoj struci. Razlog zašto si ovde, jeste pogrešno lečenje pacijenta, i ubedjenja da je zaposednut nečim. Naravno da ne želimo da neko sve pacijente ubedi da im nije mesto ovde. "
" Ne možete da me zatvorite ovde. "
" Itekako možemo. Tvoja sestra je svesno potpisala ugovor o tvom zatvaranju, na duže vreme. "
" Poznajem svoju sestru, ona to nikada ne bi uradila. "
" Možda bi bilo bolje da je malo bolje upoznaš, aha, da, ne možeš. "
" Jednom kad se dočepam slobode, sve ću vas tužiti. Možeš da budeš sigurna u to! "
" Da, kao da će neko verovati bivšem doktoru, koji je bio zatvoren u sopstvenoj bolnici. "
" Nemaš nikakav papir na kome piše da imam mentalne probleme. Nikome ne možeš da dokažeš da sam luda, da sam zaslužila da budem ovde. "
" Znaš, Veronika, odnosno, broju 0998, na početku sam mislila da ćemo biti drugarice, ali sam ubrzo shvatila da ćemo biti najveći neprijatelji. Možeš da se pozdraviš sa normalnim životom. Ovo što vidiš je tvoja sadašnjost i tvoja budućnost. A ako pokušaš da tužiš bolnicu, imamo jasne dokaze da si pokušala da pomogneš pacijentu da izadje odavde. "
" Pa naravno, to mi je i posao. "
" Um, bio ti je posao, ali nisi to radila kao doktor, nego kao običan čovek. "
" Pokaži mi! "
" Sa zadovoljstvom. " Sagnula se i otvorila fioku od stola. Izvadila je kesu, a u kesi je stajao telefon koji sam dala Kodiju. Pošto smo se ubrzo nakon toga i odaljili, nisamo uopšte ni koristili taj telefon. " Kladim se da su na ovom telefonu tvoji otisci prstiju, otisci prstiju broja 0439, kao i otisci tvoje verne i nadarene prijateljice, Anite. Ako hoćeš da sačuvaš posao svoje drugarice, bolje ti je da se ponašaš. "
" Hoću u sobu. "
" Rado bih te odvela, ali tek sam sredila nokte, " pružila mi je ruku, " zar nisu divni? " 
Ništa joj nisam rekla. Pošto je za moj odgovor čekala nekoliko sekudni, odustala je. Pozvala je čuvare. Na izlasku iz kancelarije je nešto rekla čuvarima. Koliko sam ja razumela, napomenula im je da ne zaborave da me dovedu sutra negde, na neku terapiju.