Kad vidim sa kakvim se odnosima ljudi nazivaju ,,najboljim prijateljima'', ne mogu je nazvati najboljom drugaricom. Toliko uspomena još od kad smo se upoznale pa do ovog trenutka dok ovo pišem.
Ponekad se zapitam, kako to da nismo sestre. Bog je izgleda zaboravio da mi je da. Nedavno sam pronašla odgovor na to pitanje..ne moramo imati istu majku da bi bile sestre. Mnogo je lepše pronaći sestru u osobi koja ti to nije, ali ima čast da to bude. Ta osoba prepozna tvoju tugu ispod najuverljivijeg osmeha, i tvoju duboku sreću u litrama suza. Takvu osobu nema mnogo ljudi. Toj osobi nikad ne moraš govoriti da je voliš, nikad. Povezane ste i to je dovoljno. Ne mora čak ni ona tebi iskazati ljubav rečima, dovoljno je što zna šta mislim, šta osećam, što zna šta hoću da uradim čak i kad govorim i radim nešto skroz drugo, dovoljno je što postoji.
I ne, to nije prijateljstvo. Za prijateljstvo su potrebna dva uma, dva mišljenja, dve duše. Nas dve bismo mogle da zamenimo umove i bez problema se uklopiti. Bez rasprave imamo isto mišljenje,istu dušu.
Život bih joj dala, i dva ako treba. Za njenim umom treba se pomučiti, lude misli koje šunjaju njenim mozgom retko ko može razumeti. Drugarstvo ili nešto drugo?
Ovo je priča o njoj. Ona mi je promenila smisao života, ona je moj heroj i moj najjači povod sa predivnim životom.
YOU ARE READING
One and only
RandomJa sam Nevena, imam 15 godina. Ovo je priča o osobi koja mi je iz korena promenila život. Ona je sve na svetu što imam, i poželela bih takvu osobu svakome na ovom svetu. Za jedinu.
