Pozvonio je na vrata i majka mu ih je otvorila. "Dobar dan, kevo."
"Danko mi je doneo njegove stvari, šta se dešava?"
Spustio je Janka dole i pogledao ga. "Hoćeš otići da gledaš crtani, dok ja porazgovaram sa tvojom bakom?"
Janko je klimnuo glavom i otišao u dnevni boravak, a Njegoš je pogurao majku ka kuhinji. "I?", upitala je, kad je skuvala kafe i spustila je ispred njega.
Uzdahnuo je. "Razmišljao sam o tvojim rečima i odlučio da presečem. Dosta mi je svega.", progunđao je.
Žena je uzdahnula i klimnula glavom. "Razumem. Slušaj me, nije problem da ostane ovde, sine, ali se potrudi da što pre sve dovedeš u red, zbog njega."
Njegoš je klimnuo glavom. "Hoću, kevo i meni je u cilju da što pre dovedem stvari na svoje mesto."
"Zbog nje?"
"Mhm.", promrmljao je i pocrveneo. Zazvonio mu j telefon, pa se nasmejao kad je ugledao Draganin broj. "Molim?"
"Hej, lepi, najzad su ćale i keva odlučili da odu u šetnju i posvete se sebi i obnove neke uspomene. Možeš li da se nađemo?", veselo je upitala.
Nasmejao se. "Samo reci gde i dolazim.", nasmejano je rekao.
"Bata kaže da je najbezbednije u sobi."
Zacerekao se. "Slažem se sa njim. Uskoro ću biti tamo.", promrmljao je.
"Važi.", rekla je i spustila slušalicu.
Pogledao je u majku, prevrnula je očima i odmahnula rukom. "Idi i ne brini za njega.", progunđala je.
Nasmejao se, ustao, pa poljubio majku u obraz, a onda otišao do Janka u dnevni boravak. "Sine, tata mora da ide da radi, budi dobar, važi?", nežno je upitao kad je kleknuo ispred njega,
Janko je klimnuo glavom. "Važi, tata."
Nežno ga je zagrlio, poljubio ga u kosucu, a onda se javio majci, pa izašao iz stana. Pola sata kasnije je pokucao na Draganina vrata. Otvorila ih je, povukla ga unutra, a onda mu uskočila u naručje i spustila usne na njegove. Toliko joj je nedostajao, da je mislila da će poludeti koliko je želela da oseti njegove poljupce i dodire. Spustio ju je na krevet, izuo se, a onda i sam legao kraj nje, pa je ponovo povukao u zagrljaj. "I?", radoznalo je upitao.
Nasmejala se. "Poverovali su u sve što smo im Vuk i ja rekli. Hvala Bogu."
Njegoš je klimnuo glavom. "Uskoro ću ja razgovarati sa Magdalenom i Danilom. I ne odmahuj glavom, Dragana, što duže budemo krili od njih, sve će manje verovati u to da ne želim da im se osvetim i da želim da budeš moja do kraja života."
"Prvo ćeš morati da raskrstiš sa ženom, Njegoše. Znaš da ne vrišim pritisak na tebe, niti ću to ikad raditi, ali ne verujem da će oni baš poverovati u to "ozbiljno", dok si oženjen i živiš sa svojom ženom.", promrmljala je.
Osmehnuo joj se i slatko je poljubio. "Pa i tu sam napravio pomak."
Izvila je obrvu. "Kakav?", radoznalo je upitala.
"Uzeo sam Janka i odneo ga kod moje majke, sa sve stvarima. Rekao sam joj da će biti tamo sve dok se ne dozove sebi."
Dragana je uzdahnula. "Ona mu je majka, Njegoše, nisam sigurna da je to u redu.", promumlala je.
"Onda neka se tako i ponaša. Janku su za ove četiri godine više moja i njena majka bile majke, nego ona." Klimnula je glavom i krenula nešto da kaže, kad mu je pozvonio telefon. "Molim?"
"Za pola sata te čekam u klubu. Dosta mi je tvojih sranja.", otac mu je ljutito rekao.
Njegoš je prevrnuo očima. Nije mu padalo na pamet da je ostavi sad, niti da trči na očev poziv. "Ne mogu sad, imam obaveze.", mirno je rekao.
