Uskočila mu je u naručje, čim su se vratili u sobu i željno ga poljubila. "Mislim da si se svideo ćaletu.", nasmejano je promrmljala.
Nasmejao se, spustio šake na njenu guzu i jako je stisnuo. "Meni je jedino bitno da se tebi sviđalm.", promrmljao je.
Nasmejala se, skočila dole, a onda ga uhvatila za ruku i pogledala ga. "Sutra sam slobodna, možemo gde god poželiš do prekosutra."
Nasmejao se, privukao je sebi i slatko je poljubio. "Možemo, ali ne smemo da rizikujemo sad.", promrmljao je i zavukao ruke ispod njene majice.
Okrenula se, privila guzu uz njegovu izbočinu, a grudi izbacila ka njegovim magičnim rukama. Zasiktao je kad se protrljala o njega. "Mislila sam da voliš avanture.", izazovno je rekla.
Nasmejao se. "I volim, ali mi je najbitnije da tebe sačuvam.", promrmljao je i krenuo da joj svlači majicu, ali ga je uhvatila za ruke i pogledala ga preko ramena.
"Ne bi išli daleko."
Uzdahnuo je i pogledao je. "Gde?"
Okrenula se ka njemu, propela se na prste i nežno mu poljubila nos. "Videćeš. Krenućeš?"
Uzdahnuo je i klimnuo glavom. "Krenuću.", promrmljao je. Znao je da ne bi trebao da joj sad popusti, da bi najbolje bilo da ostanu ovde, ali nije mogao da odoli njenom pogledu i tom veselom osmehu.
Nasmejano je klimnula glavom, a onda ga povukla ka vratima. "Budi tih, ne želimo da nas prate.", promrmljala je.
Uzdahnuo je. "Ne radi se to tako. Dođi.", progunđao je i povukao je ka suprotnoj strani. "Kad ne želiš da te vide, izlaziš na sporedan izlaz, a ne na glavni.", promrmljao je, pa je poveo od sporednog ulaza ka parkingu, otvorio joj vrata, pa i sam ušao kad se smestila. "I gde idemo?"
Nasmejala se. "Na Avalu. Čula sam da je tamo pogled fenomanalan."
Uzdahnuo je. Da je tražila, vozio bi i do kraja sveta. U jednom trenutku je pogledao u retrovizor i namrštio se. "Poznaješ li automobil iza nas?"
Pogledala je u retrovizor, a onda prevrnula očima. "Ne brini, ipak im nismno promakli. Ako se ne varam, ovo je Igor."
"Igor?"
"Mhm, Vukov prijatelj. Ne brini."
Klimnuo je glavom, spustio ruku na njenu butinu i počeo nežno da je miluje. Rastavila je noge, puštajući da mu ruka zaluta ka njenoj ribici. Osmehnuo se, pa nežno prešao prstima po njoj. Pogledao je u retrovizor i namrštio se kad je video da mu vozač automobila iza blica. Shvatio je, usporio, a onda ga pustio da ga pretekne i krenuo za njim. Uskoro je video da se iza njih nalazi još jedan automobil. Bacio je pogled na Draganu. "Veži se."
Pogledala je u retrovizor, a onda ga brže bolje poslušala. Izvadila je telefon, potražila Igorov broj i okrenula ga. "Zadaviću te za ovo, kunem ti se, Dragana. Da li si ti normalna?", zarežao je bez halo.
"Zaboravljaš da sam ja Magdalenina ćerka?", bahato je upitala.
"Naravno da ne, samo da zavaramo trag ovima, pa ćemo je okrenuti."
Tek u tom trenutku je shvatila svoju glupost. "Dobro, zaboravi da sam to rekla. Htela sam samo da napravimo izlet do Avale.", promumlala je.
Igor je iznervirano uzdahnuo. "Izlet do Avale, dok je Vuk organizovao čitavu vojsku da te čuva. Shvataš li ti u kakvoj se situaciji nalaziš?"
"Njegoš neće dozvoliti da se nešto desi."
"Prekidam, jer ću te ja zadaviti u suprotnom.", progunđao je i spustio slušalicu.
