Beg

Osam

Sve, sve, ali popiti kafu, a posle kafe i litru vina i ne pitati komšika Saru ko je frajer kog sam htela da uvučem u krevet je opet glupo!
Sudeći po njenom pogledu kada smo govorile o Igoru, onaj frajer joj nije bio ništa, ili ništa specijalno.
Iskreno, mesec dana kako sam ga prvi i poslednji put videla, polako mi se gubi njegov lik.
Pokušavam da ga se prisetim, ali mi ne ide.
Zašto?
Zato što nisam stigla dobro da ga zapamtim, ali svakako sam zapamtila da je u meni probudio glupu šiparicu.

"Kafa komšika?", čujem Saru kako me doziva i iskreno, pije mi se kafa.

Skuvala sam za Kaću i sebe, dodala sam još lonče za Saru.

"Koliko ti je godina?"

"Trideset. Tebi?"

"Za mesec dana četrdeset."

"Ne zajebavaj me! Izgledaš pakleno dobro! I imaš ovoliku decu! Mislila sam da ste dve sestre i brat!"

"Sad vređaš, komšika!", Kaća se umešala, "nisam toliko matora!"

"Nisi, ali ti je majka mlada!"

Blizu je obema. I Kaći i meni, a opet... Ne znam, volim taj Kaćin i moj mehur najboljih drugarica. Volim što smo nas dve, nas dve.

"Onda, šta da ti kažem, druži se ti lepo sa nama, mi smo opake. Nego, čime se baviš?", Kaća uvek pita šta želi da zna, nikada ne gradi svet po pretpostavci.

"Ja sam profesor francuskog. Sada je raspust pa ćutim ovde, inače predajem u gradu. Ovde sredna škola nema francuski i tako... A u osnovnu nemam vezu da upadnem."

"Ja sam medicinska sestra, zaposlila sam se u bolnici, a moja mama je bila pravnik u jednom birou. Sada je na dugačkom odmoru. Hoćemo li da izađemo večeras?"

I naravno, tu sam ispala iz kombinacije, jer su njih dve vodile razgovor, ja sam mogla samo da gledam ispred sebe i uživam u Kaćinoj sreći.
Jer jeste bila srećna, neću da lažem.

Nakon Petrove smrti, povukla se u sebe.
Jeste šok ostati bez oca, ali je veći šok kada shvatiš da nije ni pokušao da zakoči, da je svesno probio bankinu.
On je želeo da se ubije.
Mogao je i da se obesi, isti je konačni ishod, samo obesiti se boli i imaš šansu da se predomosliš.
Ovako, nemaš.
Kaća se tada zabavljala s Markom.
Fino dete, glupi roditelji, ali ko sam ja da sudim.
Ubrzo, Marko je prestao da svraća kod nas, ređe su se viđali, na kraju mi je Kaća rekla da su prekinuli.
Eh, kćeri... Da si pametna, svi su tvoji dok se ne zajebeš. Ili zaljubiš!
Kratko je patila za njim, ubrzo se zaposlila i rešila je da studira.
Sada je studije stavila u drugi plan i to me nervira...

"Sara je otišla"

"Izvini, odlutala sam."

"Mama, često zi se to dešava, mislim da je vreme da pusti taj konopac za koji se držiš. Treba da plivaš, plutaš, ali ne i da se grčevito držiš za nešto što je trulo. Evo, na primer, šta fali Igoru?", pita me bez srama.

"Njemu ništa, ali Sari se on sviđa a meni ne."

"Šta ima na njemu da se ne sviđa? Da sam malo starija... Moj je tip."

"Ali nije moj. Više volim crne."

"Mama, Petar je bio smeđ, a to je nijansu tamnije od Igora."

"Ali Igor mi se predstavio sa zovite me Knez i to mi je bilo odbojno od starta!"

"Ako bi ti zanemarila?"

"Ne, Kaća. Nije mi to to!", kako da joj kažem da sam znala i za Petra da nije to to kada sam se udala. Pitaće me zašto sam se udala i onda kreće katastrofa.
Neke stvari ipak treba sakriti od dece.

"Nisam dete! Mama, nisam. Znam da si udovica i da nećeš da se upustiš u afere, ali molim te, živi... Treba ti muškarac, a večeras nalazimo jednog!"

U sekundi vreme staje.
U sekundi se planeta zaledila, prestala da se rotira i kreće oko sunca i ja sam stala.
Ni srce mi više ne kuca jer slušam Kaću i njeno trabunjanje i ne znam šta se dešava?!

"O čemu pričaš???"

"Večeras izlazimo sa Sarom. I njene dve drugarice. I

Idemo da đuskamo, da lovimo tipove i privodimo ih na seks. Jeste, seks, mama! To je ono što rade muškarci i žene i nemoj da mi savijaš glavu dole! U oči me gledaj!"

Ne mogu da se ispravim, ne mogu da je pigledam u oči jer plačem koliko se smejem, koliko sam iznenađena, koliko sam... Oduševljena? Da li je to prava reč? Oduševljena?
Moja ćerka me vodi u provod da mi nađe sparing partenera u seksu?
Opet želim da me zemlja proguta, ovog puta od srama!

"Nema diskusije, kažnjena si, marš u sobu!"

"Mama? Idem na posao, a ti budi spremna u devet! Šminkam te za provod!", ljubi me u obraz i brže bolje beži iz kuće.

Kao da smo sami na ovom svetu. Nas troje.
Kao da ništa izvan našeg sveta ne postoji.
Nas troje.
Kaća i Andrija, moji konpoci koji me čvrsto drže na zemlji, konopci koje svakako ne želim da pustim.
A Kaća tvrdi da se trebam rešiti prošlosti.
Kako?
Treba mi odgovor na to pitanje.
Kako da nastavim dalje, ako svaki put vidim da postoje oni koji lažu, varaju i uništavaju?
Kaoo da nastavim dalje kada u svakom vidim deo Petra?
Kako?
Šta je to toliko odbojno u Igoru?
Šta je toliko privlačno u nepoznatom slatkišu?
Zašto me je Petar obeležio i skoro pa upropastio za budućnost?
Zašto se memi dešavaju gluposti kada ih ne želim, i kako to da ne vidim izlaz koji mi toliko treba?

"Mama, idem kod komšije dve kuće dalje!"

"Poznajemo ih?"

"Jok! Mahnuli mi iz dvorišta, bio sam na terasi. Vidimo se..."

E, to je mladost.
Be razmišljaš, samo ideš.
Pa gde te put nanese.
I ne sam gde, već i kome.
Naivno tražimo sebi slične, da se uklopimo, da se združimo.
Naivno želimo da imamo čopor, da nam bude prijatno...

Naivna dam izgleda samo ja u celoj ovoj priči!

"Ema? Ema, dozivam te deset minuta!", vidim Saru ušla je nepozvana u kuću.

"Izvini, izgubila sam se."

"Vidim. Slušaj, Kaća mi je rekla da nemaš baš nešto svoje gardarobe, pa sam ti donela dve haljine da probaš. Za večeras!", govori jer sam u rekordna dva sata sve zaboravila.
I da je Kaća organizovala izlazak i sve.

"Mislim da vam ja ne trebam!"

"Svašta! Večeras nam trebaš. Biše i moj brat tu negde, treba da stigne kasnije, a ne želim da ga obliću ove moje kokoši."

"Imaš brata?", možda je ono seksi čudovište njen brat?

"Imam! Nije dolazio godinu dana.", ne, čudovište joj nije brat!

Onda, dajmo ga po pripremama!

Odaberem crno belu haljinu, širih rukavića, jedno je rame golo, ili oba ako je tako namestim.
Dužina baš kako treba, meni do kolena i latim se Kaćinih sandala.
Mislim da je ovo ok i zahvalim se Sari, ali ona ne izlazi...

"Igor je moja prva simpatija."

"Molim?"

"Prva simpatija. Petnaest je godina stariji od mene, ali moja prva simpatija. Znam celu njegovu istoriju, međutim... Ne mogu, jače je od mene.", shvatila sam veče pre šta hoće da mi kaže, ali sada se pravim luda.

"Petar je bio moje sve i upropastio je sve moje. Ni jedan muškarac posle njega ne bi dobio šansu kod mene, jer su svi govna!"

"Zato Igoru ne daš šansu?"

"Ne, već zato što ima nešto Petrovo u njemu. On misli da su sve Sonja i ni jedna nije Sonja. Sonja je sponzoruša, ali je ujedno i jedina kojoj je dozvolio da mu priđe", a ja tačno znam kako ću svoj plan da sprovedem u delo!

"Kakav je po volji, onda?"

E, to je već nova tema...

"Videću šta je u ponudi večeras, možda ti i snajka postanem", osmeh mi lice krasi, a planovi se sami rađaju...

💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖
I, prijatna kafa!