IGRAJ ZA MOJE OČI

Work for them

Vise nemam ni svoje ime. Predstavljam se kao Julia i zabranjeno mi je da koristim svoje pravo ime, Sandra. Nije ovo prvi put da mi oduzima neko indentitet. Drze nas ovde vec 5 godina. Neke od devojaka su i duze ovde. Moram priznati da mi je lakse kad me udari covek kog ne poznajem, nego gledati sopstvenog oca kako ubija u meni poslednji trag volje za zivotom. Imam 21 godinu i moj zivot bez slobode se nastavlja. Danju spavam vezana za svoj krevet, pored drugih 20 devojaka, a uvece igram za neke perverznjake, koji znaju kako se ophode prema nama i dalje dolaze.
Nikad se ne naviknes na ovo. Gledala sam smrt mnogih devojaka. Teraju nas da gledamo. Kada smo tek dosli utisnuli su nam zaracem broj na dlan. I sada cu za ceo zivot nositi broj 12 na dlanu. To cak nije ni najbolnija stvar koju su nam radili.
Cujemo zveketanje kljuceva u bravi i stope kako dolaze do nas.
"Veceras pocinjete od 21h. Imate 15 minuta da se pripremite. Ona koja bude kasnila, bice gadno kaznjena." rece celavi muskarac kojem i dalje ne znam ime. On i jos jedan, takodje celav muskarac su glavni. Oni su nas kupili i oni drze ovaj klub. Nakon sto su nas odvezali, sve smo potrcale ka kabinama, nadajuci se da odeca ne otkriva vecinu naseg tela. Ono sto sam zatekla bile su crvene tange sa lancima koji su visili i brus koji je bio ukrasen raznim svetlecim cirkonima. Cipele koje nosimo, su jako neudobne. Nikada se ne naviknes. Naucila sam da plesem oko sipke, posle par dana, nakon sto sam kupljena. U pocetku mi nije nikako islo i mislila sam da nikad necu uspeti, pogotovo zato sto su me prebijali svaki put kad zabrljam. Nakon citavih godinu dana uspela sam da usavrsim osnovne pokrete i neke komplikovanije. Secam se neke Paole koja nije uspela da nauci, slomili su joj ruke i noge i ostavili je da umre.
Ja se ne sminkam mnogo, nikada nisam uspela da naucim kako se sminka. Do svoje 16 godine nisam ni znala sta je sminka. Stavljam samo crveni karmin i maskaru. Jedan tip iz naseg obezbedjenja mi apsolutno svaki put govori kako sam prelepa i najlepsa od svih njih, i kako bas zbog moje lepote me nikada nece pustiti. Te reci me najvise bole.
Odjednom se pojavljuje onaj celavi i postrojava nas i pregleda da li svaka izgleda dobro.
Kada zavrsi izvodi nas na binu po 3 i svaka igra svoju igru. Naravno one prve 3 koje su izasle ne vracaju se kada krenu druge 3, vec je poenta u rastu broja igracica na sceni. Izlazim u 4.grupi, sa jos 2 devojke, a veliki huk nas ocekuje. Mrzim ih sve. Jedna od najbolnijih stvari koje moram da radim, jeste osmeh. Osmeh za ove gadove. Krece moj solo ples. Hvatam se za sipku i dizem nogu, savijenu u kolenu te se ovlas vrtim oko jednog kraja. Zatim brzo obmotavam obe noge i podizem se gore. Ruke spustam ispod sebe, a noge dizem iznad, te visim naopacke.
Okrecem se nazad normalno i krecem da se vrtim oko sipke posmatrajuci zavodljivo hrpu onih gadova. Vidim kako mi onaj celavi pokazuje kako je sada vreme da sidjem sa bine i krenem da igram u krilima. Najgori deo veceri. Ples oko sipke je postao za mene najsvetlija tacka ovog mesta. To sam zavolela. Zabole me za gomilu perverznjaka koji me gledaju, to je jedina stvar koja cini moje telo, razmrdanim i utreniranim. Deo kada moram da igram u krilima, najprljavija stvar koju radim. Pogotovo kada moje telo pipa milion napaljenih muskaraca, medju kojima su oni koji bi i dede mogli da mi budu.
Jedan sredovecni muskarac mi pokazuje prstom da dodjem do njega. To je znak da sada treba da igram za njega. Ovaj tip se druzi sa onom dvojicom sto drze klub. Opkoracujem ga i spustam ruke na njegove grudi. Zatim okrecem se i spustam se do svojih stopala, dok on ima pogled na moju zadnjicu. Okrecem se nazad i sedam mu u krilo uvijajuci se sve do kraja veceri.
Na kraju samo se vracam nazad u sminkernicu, skidam sve sa sebe i oblacim kratku sivu spavacicu i odlazim u krevet, cekajuci da spavam dok me oni vezuju.