IGRAJ ZA MOJE OČI

My real name

Otvaram oci i nesto je potpuno drugacije. Ruka mi nije pored mene, vezana za krevet, vec pod mojom glavom. Nalazim se u prostoriji koja je velika kao cela moja kuca i klub zajedno.
Pokrivena sam nekim crvenim svilenim pokrivacem. Malo bolje pogledam oko sebe, i shvatam da je ovo soba nekog muskarca. Pored mene se nalaze kosulja i sako koji leze na fotelji pored mene. Otvaraju se vrata i ispred mene se pojavljuje onaj covek koji me je kupio.
"Dobro jutro, kako si spavala?"upita me je, nasmejano.
"Ja.. ovaj.. dobro. Da, sasvim dobro.." rekla sam i dalje zbunjena.
Seo je pored mene, a u rukama je doneo posluzavnik pun hrane i spustio tacno ispred mene.
"Doneo sam ti dorucak." Rekao je, a ja sam ga zacudjeno pogledala.
"U krevetu?" rekla sam i setila se onih rigoroznih dana kada sam jela na podu pored kreveta, samo da mrve ne bi bile na krevetu kada nam ih pregledaju.
"Daa ludice, u krevetu. Hajde sada jedi, a dok jedes zelim da mi pricas malo o sebi." Rekao je.
Ovo me je uplasilo. Zasto zeli da zna o meni. On koji zivi u dvorcu.
"Ja sam Tajler, pre svega, a koje je tvoje ime?" upitao me je.
"Moje pravo ime?" Odgovorila sam zbunjeno. Odavno svoje pravo ime nisam koristila.
"Da, tvoje pravo ime." Rekao je cekajuci odgovor.
"Sandra." Rekla sam ko iz taka, a tada je prosla jeza mojim telom i zadrhatala sam. Poslednji put kada sam rekla svoje ime, prebili su me sa nekom sipkom, jer nisam koristila Julia kao svoje ime.
"Hej, hej sve je u redu. Nemas cega sada da se plasis, vec sam ti rekao. Pricaj mi o svom zivotu.  Razumecu ako ne mozes." rekao je i stavio moju ruku u svoju davajuci mi neku vrstu podrske.
Sta ce mu znaciti ako sazna moju pricu. Otac me je tukao i fizicki i psihicki maltretirao do 16 godine, a onda me prodao kartelu koji je samo nastavio njegov posao.
"Ne volim da pricam o svom zivotu." Rekla sam odbrambeno i okrenula glavu pokusavajuci da ne mislim o proslosti.
"U redu je, ne moras." Ustao je i krenuo ka vratima, zatim izustio.
"Jako mi je zao zbog svega sto si prosla i nadam se da cu uspeti da na neki nacin popravim tvoj zivot. Kada budes jela procitaj sta pise na papiru ispod tanjira." namignuo mi je, nasmejao se i izasao.
Nisam ni zavrsila svoje jelo, mada sam bila dosta gladna, postala sam znatizeljna sta pise na papiru. Bio je presavijen, a kada sam ga otvorila pisalo je.
"Tvoja soba je spremna, prva vrata desno od sobe u kojoj se trenutno nalazis. Sve sto tamo pronadjes je tvoje. Nadam se da ces se ugodno smestiti." bila sam zbunjena jos vise.
Imacu svoju sobu. Ostavila sam tanjir i posluzavnik pored sebe i istrcala napolje.
Hodnik u kom sam se nasla bio je kao moja stara kuca. Gledala sam u razna umetnicka dela i statue sa divljenjem. Prosla sam par koraka i usla u sobu koja se nalazila sa desna.
"Staa??" gledala sam sa iznenadjenjem.
Pocela sam da pricam sama sa sobom.
"Ali.. ali ovo je nemoguce.."

"Kako je ovo moja soba?... pa ovo je prekrasno." Posmatrala sam svaki kutak sobe sa velikim divljenjem.
Ovo je najveci krevet koji sam videla. Shvatila sam da one staklene povrsine sa cudnim drskama nisu prozori, vec ormari. Kada sam ih otvorila videla sam pregrst razlicitog odela. Ovoliko odela nisam videla nikad. Ali ono sto me je najvise privuklo bila su velika vrata terase na  sobi.
Kada sam prisla imala sam sta i sa vidim. Veliko dvoriste i bazen ispod moje terase. Bilo je velicanstveno. Stala sam i nemo posmtrala svako drvo, kamen i cvet u velikom prostranstvu ispred mene koje se prostiralo.
Nisam ni cula korake koji su dolazili do mene.
"Da li ti se svidja sve ovo?" upitao me poznat glas. Trgnuo me je iz cele te zamisljenosti i kao iz taka sam se okrenula prema njemu uplasena i iznenadjena.
"Izvini, ja ovaj, nisam hteo da te uplasim." rekao je Tajler.
"Nee u stvari izvini ti.. ja ovaj.. bas mi se svidja..." rekla sam i nastavila.
"Pogled je predivan, to je sve sto mi treba.." kada sam to rekla nasmejao se i pogledao me jamo cudnim pogledom.
"Kako si ti cudna devojka, prelepa i ljubazna. Da sam te trazio nikada te ne bih nasao." Rekao je i ja sam se zacrvenela.
Pogledala sam u pod i postidjeno skupila ruke.
Prisao mi je i podigao mi bradu ka gore.
"Devojke kao ti, ne treba da spustaju glavu. Drzi je visoko, ono sto si ti prosla je pakao smatraj da si sada u raju." rekao je.
Stajali smo zajedno naslonjeni na staklenu ogradu moje terase i posmatrali predivno nebo i ocaravajuci zalazak sunca.
"Znas, jako dugo nisam videla nesto ovako lepo.." rekla sam i to sam zaista mislila.
Okrenuo se ka meni i osmehnuo mi se, zatim mi je sklonio kosu sa lica i rekao: "Ni ja." Gledao me je pravo u oci, prateci svaki pokret mog lica.
Odjednom sve to prekida kucna pomocnica koja  obavestava Tajlera da ima poziv.
Krece ka vratima, a zatim se na pola puta okrece i govori :" Veceras budi spremna, vodim te u obilazak grada.." namignuo mi je i izasao.
Obilazak? Jedva cekam!
Bila bih budala kad ne bih rekla da je Tajler jako lep i atraktivan muskarac. Mada, on je bas to muskarac. Verujem da su svi isti, mada.. mozda..
Pustila sam muziku na velikom tv u svojoj sobi i pocela da igram i pevam. Prvi put u svom zivotu to radim iz svoje volje, niko me ne gleda, ne primorava, smejem se zato sto ja to zapravo zelim. Zivot, zapravo moze biti lep.

Tajler P.O.V.

Pred kraj poziva od mog kolege, cujem muziku na spratu iznad. Odlazim stepenicama do gore i ono sto cujem dolazi iz Sandrine sobe, a vrata su blago otskrinuta. Prilazim, ali ne ulazim. Posmatram prizor kakav do sada nisam video.
Slusa neku veselu pesmu i uz nju razigrano pevusi. Smeje se. Prvi put vidim da se smeje zato sto joj se zapravo smeje. Nema bola u njenim ocima. Prepustena je plesu i gipkom uvijanju  po sebi. Ona je samo u donjem vesu, a njena kosa veselo leluja po njenim ledjima i preko lica. Koliko god me privlaci da gledam ovaj ples i nju ovakvu, ne zelim da joj kvarim privatnost.
Vracam se u svoju sobu i cekam vece da bih otisao sa njom u obilazak grada. Ni sam to nisam nikada radio. Bar ne sa nekom devojkom.
Sve sam ih vodio u neke hotelske sobe i motele. Poneku i na veceru, ali ni jednu kod svoje kuce.
Moram priznati da sam znatizeljan kako ce ovo vece proci.

Sandra P.O.V.

Vreme je da se spremim. Ovo je zapravo moj prvi izlazak u grad. Otac me je jednom odveo van samo da bih mu pomogla da odnese neko smece, a nakon toga nikada vise. Skoro ceo svoj zivot sam provela u "zatvoru".

Otavaram ormar i gubim se u moru haljina, bluza i ostale garderobe. Uzimam prvu koja mi pada na ruku i oblacim.

Stajem ispred ogledala i shvatam da je haljina koju sam uzela dosta kratka. Skidam jednu bretelu sa ramena, a u tom momentu ulazi Tajler koji gleda u mene zadivljeno.
"Izgledas.. savrseno" progovara sa osmehom na licu.
"Jaa, ovaj.. ali ova haljina je previse kratka." govorim i okrecem se ka ogledalu, svlaceci bretelu i sa drugog ramena.
Odjednom on mi prilazi i staje iza mene.
Zatim laganim pokretima navlaci jednu bretelu, zqtim drugu, dodirujuci moju kozu na ramenu i terajuci me da se najezim od njegovog dodira i toplih izdisaja na vratu.
"Haljina ti prelepo stoji. Nista nije prekratko za nekog ko je tako lep." Rekao je i izasao iz sobe.
Ostavio me je zatecenu pred ogledalom.
Posmatrala sam sebe drugim ocima. Jesam li ja zapravo lepa i je li ova haljina dobra za mene?
Obuvam neke patike i izlazim napolje.
Kada sam sisla niz stepenice on me je cekao, a zatim smo zajedno napustili vilu.