Nije svacije detinjstvo savrseno i brizno. Njeno je bilo loše, a onda se tako i nastavilo. Kada je imala 16 godina, otac ju je prodao jednom kartelu, i tu nastaje pakao njenog zivota. Muskarci je citav zivot povredjuju, ali da li ce on uspeti da dop...
Iskrena da budem, drago mi je sto radim nesto za ovu kucu. Ipak ovde je covek koji mi je pomogao i ovde pocinje polako moj normalan zivot. Svakodnevno pomazem nasoj kucnoj pomocnici, dosta brzo se sve zavrsi. U sustini ova kuca je jako cista. Kada zavrsim poslove ostatak dana provedem u svojoj sobi ili ipak napolju setajuci ocaravajucom bastom. Tajler je jako dobar prema meni. Ponekad zamislim koliko ce biti srecna njegova neka devojka ili ipak zena pored njega. Vec par dana mi se mota po glavi jedna misao.Sipka za ples. Mnogo traumaticnih dana sam imala, a opet taj ples oko nje, me je drzao u stanju zivota. Jedina stvar koja mi je pricinjavala zadovoljstvo. Kada dodjem do nje, zatvorim oci i pocnem svoj ples. Volela bih od svoje plate da kupim sipku i stavim je u ovu sobu, ali i dalje ne znam kako da na odgovarajuci nacin pitam Tajlera. Neprijatno mi je da pricam sa njim o tome i ako znam da bi me potpuno razumeo. Ponekad se zapitam sta se to desava sa mnom. Dovoljno je da se u mojim mislima pojavi njegovo ime i ja pocinjem da osecam neki cudam osecaj. Ponekad se nesvesno nasmejem kad cujem da je dosao sa posla i usao u kucu. Ponekad se zacrvenim dok pricam sa njim. Ponekad zelim da ga dodirnem po licu ili grudima. Ponekad zelim da opet zaspim pored njega. Ponekad se zapitam sta mi je to uradio, da ako dan provedem bez njega, provedem isti iscekivajuci ga bez sna, samo da cujem da je prosao pored moje sobe i usao u svoju. Namecuci nove misli da bih izbrisala stare odlucujem da odem kod njega i pitam ga za dozvolu sto se tice sipke. Stizem do vrata i pokucam, ali tog trena kada sam cula "Udji." potrcala sam nazad ka svojoj sobi i zatvorila se. Nikad necu skupiti dovoljno hrabrosti da ga pitam.
Tajler P.O.V.
"Udji" rekoh. Niko ne otvara vrata, a prethodno sam siguran da sam cuo kucanje. Krecem ka vratima i otvaram ih, ali ispred njih nema nikog. Cujem Sandru kako iz svoje sobe prica sa nekim. Prilazim njenim vratima i primecujem da njena brava nije bas ispravna, posto je ovo drugi put da su joj vrata odskrinuta. Pogledam kroz otvor njenih vrata i vidim nju kako prica sama sa sobom hodajuci gore, dole i u krug. "Kako, kako kakoo?? Ne znam cega me je strah... naravno Sandra ne zelis da te shvati pogresno, glupaco. Ali, taj ples je prestavljao jedinu svetlu tacku od moje 16 godine. Sipka je bila moj jedini prijatelj. Evo u novcaniku sada imam polovinu para, jos ovoliko i imacu dovoljno da je kupim. Zelim da opet osetim zadovoljstvo koje sam imala igrajuci. A sta, ako se naljuti? Jao jao jao... mozda bolje da ne pitam..." govori ona sama sa sobom. Odlucujem da udjem u njenu sobu i da se pravim kao da nista nisam cuo. Pokucam i otvaaram vrata, a ona poskoci u mestu i iznenadjeno, a opet uplaseno me gleda. "Heej" rekoh praveci se da ne primecujem kako se iznenadila. "Hh.. ejj" rece ona pomalo drhtajuci. "Sandra, zeleo sam da te pozovem veceras na veceru u jednom restoranu, ako zelis naravno.." rekoh. "Ovaj, pa.. volela bih." Rece ona zbunjeno, ali nasmejala se da moje pitanje i kao da je malo opustilo. "U redu onda u 8h budi spremna." Rekoh i izadjoh, uzimajuci telefon i obavljajuci poziv.
"..... da, da, u redu. Hvala Vam, nadam se da ce do 22h to biti namesteno." Rekoh i prekinuh poziv.
Sandra P.O.V.
Mrzim kad pricam sama sa sobom. Tajler me je mogao cuti. Ne mogu da verujem da me je pozvao na veceru. U svemu losem ima nesto dobro. Jako sam srecna. I ako bih vise volela da odem u onu setnju i obilazak sa njim, umesto vecere, ali nema veze mozda ce se to opet ponoviti nekad. Sada je 17h i uzbudjeno trcim u ormar trazeci sta mogu obuci. Ovde je previse stvari. Zapravo ni sama ne znam da li za ceo zivot, mogu sve ovo nositi. Mada to je sada ne bitno. To je vecera Sandra, moras izgledati lepo i elegantno. U oko mi upada jedna haljina i uzimam je, kao i stikle sa jedne police i odlazim da probam. Stojim pred ogledalom i navlacim usku haljinu, i sve se vise razmisljam da je skinem, zato sto smatram da je mozda ne primerena, ali i dalje zelim da je probam na ove cipele. Haljina na ledjima ima predubok razrez i cela ledja su mi gola, cak imam osecaj da ako se malo vise nagnem napred da ce mi se i zadnjica videti. Gledam se u ogledalu i razmisljam da li ici u njoj ili ne. Neki zenski instikt mi govori da obucem, dok neki drugi mi govori da je previse. Nije previse, nista nikad nije previse. Nekad sam nosila otvorenu odecu, na silu, sada zelim da je nosim zato sto ja tako zelim.
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
Silazim niz stepenice i na dnu istih srecem Tajlera koji me gleda sa velikim odusevljenjem. Oci su mu se sijale, a usta su bila blago otvorena sa smeskom. Bio je prelep. Mislim da je i on na mom licu primetio odusevljenje. Pruzio mi je ruku i stavila sam svoju na njegov dlan, te se spustila do njega. "Sandra, prelepa si." rece on. Zahvalila sam se postidjena po malo, i ako ne znam zasto.
Tajler P.O.V.
Ona ovakva oduzima dah. Mada i sam znam da kada god sam sa njom meni je dah na samoj ivici. Njen stav je skup njen pogled je zarazan. Izgleda snazno i hrabro, i pored toga sto je prosla. Obuzima me njen miris sto mi je blize. Ne znam da li mogu vise dovoljno da se suzdrzavam. Vreme je da krenemo.
Pred restoranom, zaustavljam auto i odlazim do njenih vrata. Kada sam joj otvorio vrata izasla je puna sebe, sa osmehom na licu zahvaljujuci mi se. U moru sredjenih, bogatih zena izgledala je kao dijamant medju cirkonima. Moj pogled bio je preusmeren na nju. Ni jedna druga nije uspela svojim ponasanjem da mi skine pogled sa nje.
Sandra P.O.V.
Milion zena i muskaraca gleda u nas. Zasto nas gledaju? Primecujem da se dosta devojaka nabacuje Tajleru, a on ih iz nekog razloga ni ne pogleda. Omaklo mi se jednog trenutka, pa sam nesvesno kada mu je jedna devojka mahnula, privukla ga do sebe. Pogledao me je zacudjeno, ali nije mrdao odatle, ostavio je svoj pogled na meni. Vecera je tekla dobro. Jela sam morske plodove, dok je on jeo neke italijanske specijalitete. Prica je tekla bez prestanka. Osetila sam se opusteno i otvorila sam mu se kao nikome do sada, samo zbog jednog njegovog pitanja. "Ako zelis da mi ispricas, voleo bih da cujem o tvojoj proslosti. Potpuno je u redu ako ne zelis da pricas o tome." Rekao je, a ja sam ravnodusno pocela sa pricam svoju pricu. "Majka mi je umrla na porodjaju sa mnom. Od tada moj otac je poceo da se drogira i da pije. Cela moja familija i ostatak porodice, se nalazi u Irskoj i nikada ih nisam videla. Prvi put kada me je udario bilo je kada sam imala 5 godina, tada sam razbila casu. Nakon toga pakao zapravo krece. Od tada cekao je svaki momenat kada moze da me udari, omalovazava, izgladnjuje, zatvara u podrum ili neku od soba... On je zahtevao da se ja skolujem od kuce i tako je i bilo. Nisam imala prijatelje, ni interakciju sa ljudima, sem kad me posalje u prodavnicu. Kao sto sam rekla, on se drogirao i da njega ne bi uhvatili, slao je mene da preuzimam drogu od dilera. Sa 13 godina sam prvi put dobila tako velike batine, da nisam mogla da gledam na oci od otoka." stala sam jer sam se setila bola u tom trenutku i sve mi je ponovo proslo kroz glavu, ali sam skupila ponovo dovoljno snage da nastavim, kada je Tajler stavio njegovu ruku na moju i podrzao me time. "Sa 15 godina, secam se da je jedan diler dosao u nasu kucu i prebio ga, zbog nekih para, a kada je on otisao, otac je prebio mene. Za sve to vreme od svoje 13 godine, sam uspela da ukradem iz mamine sobe, 3 knjige. Citala sam ih iznova i iznova. On me je naucio da citam sa 6 godina. To je poslednje dobro sto je uradio za mene. Te 3 knjige bile su beg od stvarnosti, moj spas kada nikog nema. Nasao ih je i spalio. Dok je vatra gorela po mojim snovima iz mojih ociju su tekle suze koje do tad sam hrabro cuvala. Kada sam napunila 16 godina, dugovi su postali preveliki. Jedan od dilera je dosao po svoj dug ili da ga ubije, pretpostavljam. Sedeli su u dnevnoj sobi i svadjali se, kada sam ja usla. Diler je drzao pistolj uperen u njegovu glavu, a kada je video mene, usmerio je pistolj pokazivajuci mu na mene. "Nju prodaj i dug nestaje." To je i uradio. Nije ga ni interesovalo gde me je prodao i sta je uradio. Vazno je bilo da se njemu nista ne desi. Poslao me je sa tim covekom u novi pakao." rekoh i zavrsih svoju pricu, i ako tu ima jos dosta na dalje da se prica. "Ti si jaka devojka. Divim se tvojoj hrabrosti." stegao mi je ruku i podigao od stola krenuvsi napolje. Stavio je svoju ruku preko moga ramena, cineci dovoljnu podrsku koja mi je bila potrebna.
