Albatros

11

- Mislio sam da ćeš provesti dan sa mnom – kaže mi Drejk dok skida sat. Samo što to je ušao u kuću a ja sam već bila ovde, Glorija me je dovezla pre dva sata, odmorila sam malo i sad gledam tv.

- Vreme sa tvojom majkom je proletelo i iskreno prijalo mi je – ona je izuzetna žena.

- Ali ja imam samo mesec dana sa tobom – seo je pored mene.

- Dodaću ti još jedan dan – nasmešim se.

- Može, šta želiš da radimo sutra?

- Turizam, želim da vidim grad.

- Može.

Pospano sklopim oči pa ih otvorim.

- Ti si stvarno umorna.

- Ovaj... spava mi se – priznam.

- Dođi – Drejk me povlači na svoje rame i samo se opustim.

Možda sam sinoć rano zaspala ali zato sam sutrašnji dan provela u fulu. Drejk mi je pokazao Majami, bukvalno smo ceo dana na nogama izuzev kratke vožnje u kolima i pauze za ručak. On je bio pun detalja i informacija a meni je bilo fascinantno to koliko voli ovaj grad. Sličan scenario ponovio se narednog dana i osećala sam se kao da smo ponovo u vezi, osećaj je bio isti a to mi se nije dopalo jer poslednji put kad sam imala takav osećaj bila sam povređena

. . .

Sedi u dvorište i razgovaram sa majkom, teško je objasniti moj ljubavni status još je teže razumeti ali ona se trudi, moji roditelji poštuju sve odluke koje donesem. Nakon što sam objasila da mi je ovde prelepo u dvorište je ušao meni nepoznat auto zato pozdravim majku i prekinem vezu.

Nasmešim se kada prepoznam Drejkovu sestru Evu sa Bobijem.

- Eva? – krenem ka njoj.

- Mislim da je Bobi bolestan – bila je zabrinuta.

- U redu, daj mi ga.

- Molim te pregledaj ga, zabrinuta sam za njega.

Pregledam Bobija i shvatim da je prehlađen, nije bilo strašno ali Eva je bila baš zabrinuta.

- Znaći proći će?

- Naravno, i pse hvata prehlada.

- Hvala ti do neba. Idem da mu kupim lekove.

- Idi.

Eva je otišla a nakon nje je došla policija. Šta?

- Je li ovo kuća Drejka Albatrosa? – pita me jedan policajac.

- Jeste. Šta se događa?

- A vi ste? – pita me ponovo.

- Njegova supruga – namrštim se.

- Imamo nalog za pretres kuće a vi gospođo morate poći sa nama.

- Šta?

Dok sam se ja rasvestila gde sam i šta radim, strpali su me u auto i odvezli u policijsku stanicu.

. . .

Već sat vremna me policija ispituje o mom mužu. Gde ide, šta radi, sa kim se viđa, ko su njegovi saradnici i najbitnije pitanje od svih: Da li sam znala da je moj suprug švercer droge? Bila sam zblanuta, iznenađena, zgrožena, uplašena i nisam znala šta da verujem. Čak sam i ispričala da smo bili rastavljeni godinu i po dana i da se ne osećam dobro ali nisu popustili sve dok Konor Albatros nije ušao u sobu za ispitivanje.