Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou mettre en ligne une autre image.
┏━━━━•❅•°•❈ - •°•❅•━━━━┓
ᴘʀᴏʟᴏɢ.
┗━━━━•❅•°•❈ - •°•❅•━━━━┛
*DRAGI MOJI PROMENILA SAM PROLOG, JER MI SE NIKAKO NIJE POKLAPAO U MOJOJ GLAVI. OVAKO MI SE VIŠE SVIĐA I NADAM SE DA ĆE I VAMA DA SE DOPADNE. UJEDNO PIŠEM NASTAVKE NOVE,I MENJAM IZBAČENA POGLAVLJA, SVAKI DAN PO JEDNO. NE DRASTIČNO, NEGO SAMO SITNICE. U SVAKOM POGLAVLJU ĆU NAGLASITI DA JE EDITOVAN. LJUBIM VAS.💋
Beograd, Sribija 2016.
Kiša je padala,krupnim kapima od ranog jutra. Kvasila je ulice i pravila velike bare, na svakom drugom koraku,izazivajući veselu i razigranu ciku male nestašne dece, i kod roditelja brigu zbog moguće prehlade, dok su ih vraćali iz škole. Vozači su uveliko bili nervozni, trubeći i upućivali jedni drugima raznovrsne psovke i time iskazivali svoje nezadovoljstvo, želeći da stignu u svoj dom brzinom svetlosti. Pešaci su žurili, gurajući se sa otvorenim kišobranima sa prolaznicima i gunđali za vreme koje im je očigledno nije prijalo. Tmurni oblaci su se nadvili nad gradom, okupavši ga u svojem sivilu,zbog čega si stanovnici ovog grada bili isfrustrirani, nervozni i besni, padajući u neku depresiju. Negatovna energija je visila u vazduhu. Grmljavina je pucala i unosila strah. Munje koje bi se neratko pojavile za tren bi obasjale tmurno nebo i oslepile prolaznike na tren, nakon čega bi odmah nastala ista ona tama. Vreme je jasno slalo poruku da će se nešto loše desiti.
U mirnom, povučenom delu grada, na kraju ulice nalazila se jednospratna kućica sa malim dvorištem od kojeg je napravljen jedan pravi vrt sa cvećem, ograđenom belom ogradom živela u kojoj je živela jedna sasvim prosečna porodica. Komšije su ih obožavala, imajući o njima samo reči hvala. A kako i ne bi? Glava porodice, Danijel Todorović, bio je uzoran građanin, iz bogate porodice, uspešan advokat, dobar komšija spreman da uskoči u pomoć i muž za poželeti koju je svoju ženu obožavao, čuvajući je kao malo vode na dlanu. Majka, domaćica, žena san snova svakog muškarca, Silvija Todorović je bila pre svega dama koja je uživala u svom životu, trudeći se da pomogne svima, vlasnica jedne galerije i organizator skoro svake druge humanitarne akcije, nežnog glasa poput slavuja i širokog osmeha, pružajući celu sebe svojoj porodici. Imali su jedno dete, slatku zabavnu i lepo vaspitanu tinejđžerku koja je bila večito mirno i poslušno dete, sa najboljim ocenama, ponos roditelja i sa velikom ljubavlju odgojena,Tina Todorović.
Tajna koja sekrila iza vrata njihove kuće, je danas planirala da izađe na videlo, promeni njihove živote iz korena i uništi lažnu sreću koja se godinama održavala.
Silvija je na teži način naučila lekciju da svaka laž ispliva na površini i nađe svoj put da se otkrije, i to kada se najmanje nadaš.
Danas je bio dan kada su imali svoje filmsko veče i bio je red da Tina bira film koji će gledati,zato je i žurila kući brzim, krupnim koracima želeći da pronađe stvarno zanimljiv film koji bi svima držao pažnju. Prošli put je veče bilo katastrofalno. Završio se tako što je Silvija vrištala, Dejan se smejao, a Tina je zaspala,nimalo imresionirana očevim odabirom.
Uprkos vremenu koje joj je kvarilo raspoloženje i osećaj od kog joj je celo telo drhtalo, govoreći joj da će nešto loše da se desi,imala je osmeh na licu. Čitavog dana iz njoj nepoznatog razloga, nije mogla da se skoncentriše na lekcije i profesore, drugarica joj je morala ponavljati nekoliko puta jedno pitanje, želudac joj je goreo, a strah da će joj se danas nešto desiti ubijao je njen um i nikako ga se nije mogla otarasiti. Mislila je ipak da možda samo preteruje, umišlja i da je to samo zbog depresivnog vremena. Nažalost nije znala koliko je samo bila upravu.
Ušla je u dvorište,i u jednom koraku je bila već ispred vrata. Izula je svoje blatnjave i mokre patike ispred ulaznih vrata, kako joj majka ne bi ponovo popovala i ušla odmah zatim u toplu prostoriju.
Iznenadio je nered koji je zatekla u hodniku.
Da li to mama sprema novo čišćenje? - pomislila je u sebi.
Osećaj neprijatnosti pomešan sa strahom se pri svakom koraku povećavao i lišio je svakog dobrog raspoloženja i nade da će sve biti dobro.
Ipak, to je nije zaustavilo u nameri da nastavi u potrazi za svojom majkom.
Dnevni boravak je bio u haosu. Razbacane sitnice svuda po tepihu, okrenuta fotelja, razbijena polica, polomljen televizor i svaka fioka otvorena. Pocepan album sa slikama, čiji su delovi završili svuda po sobi, razbijeni komadići stakla, odeća i izvrnut sto. U jednom uglu sobe je zapazila kofer. Gledala je u svog oca koji je stajao mirno pored prozora sa praznim pogledom i ništa joj nije bilo jasno, držeći u ruci parče pocepanog papira. Njena majka je ležala na pod, uplakana i krvava, sa razbijenom čašom u ruci.
„Šta... Šta se dešava?", Tina je smogla snage, pronašla u svom bolu glas i prva progovorila.
Njen otac je bolno izdahnuo.
„Mama će ti objasniti.",ogorčenost u svom glasu nije sakrio.
U dva koraka joj je prišao, pomazio po mokroj kosi svojom krupnom šakom, a zatim je dohvatio svoj kofer,opraštajući se time od svoje ćerke.
Tini je u glavi bilo sve zamagljeno,od tog trena.
On odlazi! - glasić u njenoj glavi je progovorio.
Posmatrala je očeva leđa. Slušala je majčin plač. A sebe je pitala šta se to dešava?
Duboko u sebi je znala da je osećaj nije prevario.
Sve se menja.
Tajna je izašla, rasturila se porodica,zavladala je tuga i mržnja, a Tina je kriva ni dužna postala žrtva duboko skrivene tajne.
