DILAJLA

Treće poglavlje

Tormento Gaconi.

Psihotični ubica, sociopata i silovatelj. Primetila sam tog tipa godinu dana ranije, kada sam prvi put prisustvovala sastanku zatvorenog tipa u jednom od Nikolasovih kazina. Sastanak je bio privatan, ekskluzivan i otvoren samo za uži krug Nikolasovih i Tormentovih ljudi. Među njima se nalazio i Dejv, kao Nikolasova desna ruka i ja – jedna od tri poslužiteljke koje su to veče služile najskuplja alkoholna pića za sto, uvukavši se tako što sam nekako zamenila smene sa devojkom koja je zapravo trebala da bude na mom mestu, podmitivši je. Zanimljivo šta sve novac može.

Bilo kako bilo, iako je sastanak na kraju večeri dobro prošao i Nikolas, kao vođa mafijaškog klana Rubiko, postigao neki dogovor sa Tormentom, ovaj je ipak odlučio da stavi šlag na tortu na kraju večeri i preseče vrat jednoj od poslužiteljki jer joj je ispala čaša sa konjakom i prosula se Tormentu u krilo. Svi su napeto posmatrali Tormentovu reakciju, iako se on samo bezbrižno nasmejao na to i rekao kako nema nikakvih problema. Trebalo je da znam da kada neko kaže da nema problema, uvek ispadne problem. To je dokazano kada je na izlasku Tormento dohvatio konobaricu i džepnim nožem joj prerezao vrat pred svima.

Nikolas nije hteo nikako da ugrozi vezu koju je povukao da bi se našao licem u lice sa Tormentom, glavnim dobavljačem kokaina u Čikagu pa je zanemario taj ispad, uz naredbu njegovim ljudima da počiste nered. Za njega je to bila konobarica manje te večeri, dok je za mene bio dokaz u kakvom okruženju se nalazim. Radna snaga u njihovom poslu bila je potrošna roba, jer je za par sati stigla druga konobarica koja je zamenila jadnu devojku.

I dok sam posmatrala Nikolasove ljude koji brišu njenu krv sa tepiha, znala sam da ne smem dozvoliti da ja postanem ta krvava bara na podu. Znala sam da moram učiniti sve što je u mojoj moći da preživim... jer sam to uvek radila.

"Odlično", prokomentarisao je Gejb, odmeravajući haljinu koju su mi dali da obučem kako bih se uklopila u plan. Bila je to jednostavna, crna mini haljina uz koju su mi dodali crne vrtoglave štikle sa šljokicama.

Nalazili smo se ka izlazu iz magacina i kretali ka mini kombiju koji je čekao ispred. Čuvar je otvorio vrata Gejbu, meni i Rejvenu; koga mi je Gejb predstavio ovog dana iako se nismo zvanično upoznali. Sela sam preko puta Gejba i Rejvena, a čuvar je zatvorio vrata za nama te se automobil pokrenuo.

"Tvoj posao večeras biće da udovoljiš Tormentu. Bićeš svo vreme sa nama zato što ponekad Tormento voli da sasluša žensku stranu priče. Tu ti upadaš. Ako ti da reč, na tebi je da ga ubediš da pristine na naše uslove. Tebe zna od ranije, tako da ne verujem da će biti problema, inače te ne bih vodio jer Tormento baš i ne voli nepoznata lica", na to se malo namrštio sam sebi, verovatno negodujući zbog Tormentovog karaktera, "Zato budi neustrašiva devojka od malo pre i ne pokazuj strah, iako znam da ga imaš. To je dobro. Dobro je plašiti se jer nekada strah ume da sačuva glavu."

"Dobro, jer će mi trebati pištolj", prešla sam na stvar, videvši kako se na moj argument Rejven podsmeva u bradu.

"Nigde ne vidim gde piše da sam ti dao dozvolu da postavljaš uslove", samopouzdano je odvratio Gejb.

"Ukoliko ne želiš da završim sa nožem na vratu, na kraju večeri – trebaće mi oružje."

"Ah, da, čuo sam za taj Tormentov katastrofalni ispad. Reputacija ga prati. Jadna devojka", skupio je usne u crtu, iako nije izgledao kao da mu je preterano žao, "Pa, ako hoćeš da znaš, jedan od mojih uslova bilo je da se na pregovore ne donose oružja, kako bi se izbeglo krvoproliće." Sada sam se ja podsmehnula.

"Zar zaista misliš da će Tormento ispuniti bilo koji uslov? Mora da si velika budala", u istom mometu, Gejb se nagnuo ka meni, streljajući me pogledom.