IGRAJ ZA MOJE OČI

Happy to see you

Budi me buka ispred vile. Cuje se preko 100 ljudi, koji se smeju, parkiraju i dovikuju.
Stajem na prozor i posmatram prizor gomile ljudi ispred nase kuce. Da se primetiti da su svi neki bogatasi i njihove zene.
Otrcim na brzinu do Tajlerove sobe, vrata su otvorena, a soba potpuno prazna. Sigurno je otisao da doceka toliko ljudi.
Vracam se nazad u sobu odlucujuci da ostanem tamo i ne smetam, sta god da se dole dogadja.
Oblacim sorc i top, ipak komfor je najbitniji.
Uzimam neku knjigu sa police i pocinjem da citam. Knjiga je bas interesantna i narednih sat vremena provodim udubljena u pricu o 2 sestre.
Sve to prekida kucanje na vrata i Tajlerov glas.
"Udji!" Povikah.
"Hej da li sam te probudio?"upita on.
"Ne, bar ne ti hahahaha..." rekoh spustajuci knjigu sa strane.
"Verujem da te buka s polja probudila, zaboravio sam da ti kazem, veceras je nesto kao bal ili otmena zurka u nasoj kuci...." rece pa nastavi..
"Hoces li biti moja partnerka veceras, znas za ples.." upitao me je slatko.
"Pa kada vec insistirate.." rekoh izazivajuci ga.
"Aha insistiram.." rece priblizavajuci mi se.
"Ovaj.. kada da budem spremna?"upitah sad vec  uzbudjena.
"U 20h budi spremna, sada oni svi idu u obilazak grada i na razne druge destinacije..."
Rece i izadje iz moje sobe.
"ZELI SA MNOM DA IDE NA PLES, STAA???!?!?!" viknulaa sam uzbudjena i iznenadjena.
Ali pored toliko lepih devojaka koje ga spopadaju on hoce sa mnom. Pitam se..

Sada je 19h.
Primetila sam dosta kombija, dekoratera koja su dosla i otisla. Mogu da zamislim samo kako je dole sredjeno.
Odlucujem da pocnem sa sredjivanjem, ali ne znam koje je prikladno odelo i sta vec. Ovo su sve neki bogatasi, sigurno ce biti sredjeni kao za modne piste, trebalo bi valjda i ja.
Sedim pred ormarom i posmatram gomilu haljina, koje mi se dopadaju na ovaj ili onaj nacin, ali ne mogu da se odlucim.
Prolazi kao tren sat vremena, a na mojim vratima je Tajler.
"Da li si spremna?" Upita me pred vratima stojeci.
"Aamm mhm.." rekoh pokusavajuci da sakrijem cinjenicu da sedim u pidzami ispred ormara i dalje trazim haljinu.
"Znacii nisi spremna? Nista cekacu te dole, ako hoces pozovi me kada se obuces da dodjem do tebe, ali nemoj dugo.." rece ni malo ljuto sto kasnim. Kako sam vratila pogled na ormar jedna haljina mi zapada za oko i bez razmisljanja se hvatam za nju i oblacim je, a uz nju cipele koje idu uz nju.
Nisam imala vremena da se sminkam, pa sam stavila samo malo karmina i krenula dole.

Tajler P.O.V.

Ah.. zene... Nikada ne znaju sta da obuku ahhah...
Sada je 20:30h, nadam se da ce uskoro sici.
Ulecem u pricu sa dva biznismena iz Kalifornije i totalno zaboravljam da svakog trena treba da stigne Sandra.
"Potpisivanje takvog ugovora je veliki komad.."
" Slazem se, ali treba biti spreman na rizik u ovom poslu."
"Naravno, ja sam ulozio svoje deonice i par nekretnina...."
"U sta si ulozio?" Upitah jednog od biznismena, dok on kao da je izgubio dah zbunjeno gleda nekud iza mene.
Okrecem se i primecujem da nisam jedini koji to radi.
"Ko je ova devojka?" Upita jedan od biznismena iza mene.
"Ne znam ali mislim da bi mogla biti moja veceras.. haha" doda drugi.
"Okrenuh se dovoljno da me cuju i dodah na njihove komentare ne razmisljajuci..
"To je moja devojka." rekao sam to tako samouvereno, da ni detektor lazi ne bi znao da nije istina.
Usla je u prostoriju i obasjala je. Izgledala je tako da kada je vidis nemas vise vazduha da dises, a oci ti postaju sve obasjanije. Cak su je i zene gledale kao boginju. Hodala je dostojanstveno i sa glavom podignutom, dovoljno da pomislis da je mozda neka princeza.

Sve u meni igra. Da li od lazi koju sam upravo izgovorio, iliti zapravo moje tajne zelje ili neceg sasvim drugog. Ne znam, ali znam da se taj nemir budi kada je ona oko mene. Gledam kako je gledaju i boli me. Zelim samo ja da je gledam. Da bude moja princeza. Hodam prema njoj i ona prema meni i posmatara me sa nekim sjajem u ocima i kao da iz njenog oka vidim neku varnicu kao onu koju imam kod sebe.
Kada mi je stavila dlan na dlan, osetio sam kao da cu puci i sam iskociti iz svoje koze. Nageo sam se do njenog uveta i sapnuo joj malenu laz koju sam izgovorio, na sta je ona kulturno napravila sasvim opusten izraz lica, a na uvo mi sapnula milion stvari u sekundi.
"Da li si normalan? Zasto si to rekao, pa ti si lud!! Tajleeree!!" Bilo je to jedno od mnogih prosaputanih reci.
Nastavili smo da setamo, na moj zahtev pribijeni jedno uz drugo, dok je moja ruka na njenom kuku.
Hodala je nasmejano kroz prostoriju i ako znam da je gorela iznutra i bila pomalo postidjena, i osecala se iskorisceno. Sve cu joj nadoknaditi. Moja prokleta ljubomora dovela je do toga da za nekog kao sto je ona izmisljam lazi, samo da bih je drzao dalje od drugih muskaraca. Nekada cu joj to, nadam se, reci. Jedna skupina ljudi iz Feniksa nas je zaustavila i obratila nam se.
"Najlepsi par koji smo videli. Mi cemo ovde boraviti u jednom hotelu jos par nedelja.. zeleli bismo da napravimo par fotografija, vas kao para. To bi bilo divno! " rekla je jedna od njih.
"Pa znate.." pokusah da se izvucem ali bezuspesno.
"Ne, ne  nemojte nam reci da ne zelite. Mi volimo da vidimo parove kao sto ste vi. Vasa ljubav koju gajite, jedno prema drugom, drzi svima paznju i odusevljava ljude oko vas. Zelimo to na slikama.." rekao je jedan meni poznat direktor.
Sve to vreme Sandra je meni stiskala ruku, davajuci mi znak da ne zelimo to. Ali, zapravo to sam video ne kao odlicnu sansu za nas, vec i za nju. Zaposlio bih je u modnu kucu, ona je osoba koja je stvorena za to. I trazili bi je svuda po svetu. I pored njenog protivljenja i stiskanja iza ledja, prihvatio sam ponudu.
Znao sam sta me ceka kada se zurka zavrsi, ali nesto je bilo jace od mene.