Dogovor za spas

25. poglavlje- Prijateljice

„ I kako si to točno uspio srediti?"

„ Oh, imam ja svoje veze, ne brini. Bili su i više nego oduševljeni pozivom. A, i karte su otišle u rekordnom roku. U svakom smo slučaju na dobitku."

„ Odlično. Dugujem ti jednu."

Nasmiješila se Eduardu koji je samo slegnuo ramenima i vratio joj osmjeh. Začudila se kada mu je trebalo samo mjesec dana da organizira koncert rock benda u njihovom klubu u Milanu, no nije se nimalo žalila. Donatella bi ju na svakoj kavi ili ručku vrlo suptilno podsjetila da i dalje čeka tu promjenu mišljenja koju joj je obećala. E, pa došlo je vrijeme za naplatu. Izašla je iz podruma pa joj uputila poziv.

„ Da?"

„ Večeras dolazim po tebe. Vrijeme je."

„ Oh, stvarno? Već sam mislila da si odustala."

„ Hah! Kako da ne. Sredi se malo. Znaš, u stilu. Nemoj baš biti hipi."

„ Oh, šteta, a taman sam mislila tako nešto."

„ Zajebavaš me, ali ja ću biti zadnja koja će se smijati."

„ Želim pizzu iz Arna nakon tog koncerta."

„ Dogovoreno. Kad dolaziš?"

„ U devet sam pred tvojim stanom."

„ Ajde, da i to vidim što si pripremila."

Zlobno se nasmiješila pa prekinula poziv. Nije imala pojma što joj je spremila. Ušla je u sobu i zatvorila vrata pa produžila do ureda gdje je Nikolas pregledavao neke spise. Sjela je na svoju slobodnu stolicu pa uzela jednu mapu s vrha. Žalba na plaću. Status: odbijen. Nasmiješila se i vratila mapu nazad pa podigla noge u njegovo krilo.

„ Čuo sam da me večeras ne pratiš u Genovu" komentirao je.

„ Dobro si čuo, odvjetniče" složila se pa uzela laptop sa stola.

„ Ovih se dana puno družiš s Donatellom."

„ Je li to problem?"

„ Konstatacija" ispravio je pa skrenuo pogled prema njoj, „ i nemam ništa protiv nje. Samo kažem da ti njeno društvo očito odgovara."

„ Pa naravno da mi odgovara. Da mi ne odgovara ne bi se družila s njom. Normalna je."

„ Može li biti normalna kad se druži sa tobom?"

Glasno se nasmijao kada je skočila na njega i počela ga udarati po prsima. Obožavao ju je tako zezati. Uvijek bi se pretvarala da se ljuti na njega, ali znao je bolje da nije bilo nikakve zle krvi. Pustio ju je da se ispuše pa je obgrlio u svojim rukama.

„ Bezobrazan si" promrmljala je uvrijeđeno.

„ Ti si uvredljiva" vratio je pa spustio poljubac na njen obraz, „ onda nisam pozvan da te pokupim nakon što završim u Genovi?"

„ Hm."

„ Uzevši u obzir nedostatak odgovora i činjenicu da je to ipak moj klub, doći ću."

„ Što god" promrmljala je nezainteresirano.

„ Ne pali ti ovo. Nekad ti je bolje išlo. Čak si i psovala. Više nisi uvjerljiva. Vidiš, ne možeš čak ni ostati ozbiljna."

„ Šuti!"

Zakolutala je očima kada se još jednom gladno nasmijao. Mrzila je što se nije mogla ljutiti na njega. Uvukao joj se pod kožu poput bakterije.

„ Mrzim te."

„ I ja tebe" složio se pa je povukao u svoje naručje.

„ Nepodnošljiv si."