IGRAJ ZA MOJE OČI

Sory

Tajler P.O.V.

Ceo dan sam proveo van kuce, trenutno jedino imam snage da se istusiram i legnem da spavam. Skidam kosulju i bacam na krevet i samo sto podjoh da skinem pantalone, neko kuca na moja vrata.
"Udji!" viknem ocekujuci Sandru, znajuci da smo trenutno sami u vili.
"Mr. Tajlere, izvinite na smetnji ali, ucinilo mi se da sam cula neku buku u vili, pa sam samo dosla da proverim da li je sve u redu.." govori Rina, nova sluzavka. Stoji ispred mene u polu gola i navodno proverava moju sigurnost.
"Sve je u redu Rina.."rekoh pokusavajuci da je se otarasim. Jedino sto sada znam da cu od sada da pazim koga zaposljavam.
"Ako Vam treba..."
"Ne, ne treba mi nista." prekinuh je.
Vrata se odjednom otvaraju, a na njim stoji Sandra, isprva bledo posmatrajuci celu situaciju, a zatim se samo nasmejala i otisla. Zalupivsi vrata, dok je izlazila, shvatio sam ozbiljnost ove glupe situacije.
"Rina, vrati se u svoj deo!" rekoh potrcavsi za Sandrom. Ne zelim da pogresno shvati celu ovu situaciju, bas sad kad sam bio tako blizu da je osvojim.
Kucam na vrata, ali niko ne otvara.
"Umorna sam, stvarno. Hocu da spavam." Viknula je iznutra.
"Sandra, samo zelim da ti objasn.."
"Ne treba nista da objasnjavate.. stvarno zelim da spavam."rekla je i zacutali smo.
Seo sam pored njenih vrata i cutao par minuta.
A, onda sam tim vratima sve priznao. Da je volim i da je moje srce zarobljeno u njenim rukama, ali ona spava, ne cuje mene.
Naslonjen na ta vrata, sklopio sam oci i pozeleo sam da je sanjam.

Sandra P.O.V.

Budim se rano i prvo sto mi pada na pamet, jeste sinocni dogadjaj. Rina je napokon uspela da ga osvoji, a on nije sacekao vise od jednog dana. Navlacim trenerku i krecem u kuhinju.
Otvarajuci vrata, prvo sto ugledam jeste Tajler, kako spava, naslonjen na zid do vrata, moje sobe. Sad se secam da je sinoc dolazio.
Pricao je nesto, ali nisam cula sta. Ni ne zanima me, odlucio se za Rinu, ocigledno ko god zeli da ga ima, imace ga. Takav mi ne treba.
Krecem ka kuhinji i spremam da jedem, ocekujuci svakog trena, Rinu koja ce spremiti njegov dorucak.
"Sandra!!" Povikao je moje ime.
Cutala sam i nastavila da seckam povrce.
"Sandra zasto se ne odazivas, zabrinuo sam se.." uleteo je u kuhinju, polu go, samo u boksericama.
"Nisam Vas cula.." uobrazeno sam odgovorila, pa dodala: " Mozete li da se obucete...?"
A, zqtim promumlala: " Videce Vas devojka kako ispred mene stojite skoro goli.."sto je on jasno cuo, a ja zapravo nisam zelela da cuje.
"Sandra sve si pogresno shvatila.. Danas cu Rinu otpustiti, vec duze vreme zelim to da uradim.." prekinula sam ga..
"Iskoristili ste je, a sada bi da je otpustite.." rekla sam cinicno.
"Ne, nas dvoje nismo nista imali, ona je navodno cula neko lupanje u vili, i dosla da proveri. Znam ja takve kao sto je ona. Dosla je skoro gola u moju sobu, da mi nudi pomoc. Nisam ja lud. Oterao bih je svakako, i da nisi ti usla, kao sto sam i uradio. Ne zelim da ovo shvatis pogresno." rekao je i izdahnuo kao da mu je pao kamen sa srca.
"U redu je, ne morate da se pravdate meni." Rekla sam, i dalje mu ne verujuci, ali nada da se nista nije desilo medju njima je u meni rasla.
"Ne, Sandra, ne moram. Ali, zelim. Ne zelim da ista sto ja uradim pogresno shvatis... Ovaj.. ti mi znacis." Rekao je i pogledao me kao neka beba, da sam morala da se nasmejem.
"I vi meni znacite.." rekla sam ne ustrucavajuci se, dok sam gorela iznutra. Ne, samo da mi znaci, vec i vise od toga. " Ako, je tako kako vi kazete, onda cu Vam verovati." Rekoh.
"Drago mi je, tvoje misljenje mi je jako vazno." Rekao je i izasao.
Ostala sam sama u kuhinji. Pocela sam da se crvenim i da se sama smejem.
Sta ovo bi? Zar mu je zaista stalo do mog misljenja? Nadam se da jeste.

Ostatak dana sam provela u svojoj sobi. Jednog trena sam cula svadju izmedju Rine i Tajlera u dnevnoj sobi. Izasla sam iz sobe, i sa sprata posmatrala kako Rina napada Tajlera i njih dvoje se svadjaju. Jednog trena Rina me je ugledala i pokazala prstom na mene.
"JEL ME ZBOG NJE OTPUSTATE? VASE NAVODNE DEVOJKE HA??" prekinuo ju je Tajler.
"Rina, izlazi napolje, ili cu zvati obezbedjenje." rekao je smireno i nekako je izbacio napolje.
Usla sam nazad u svoju sobu, ne verujuci sta se upravo desilo. Verujem da sve sto mi je rekao je istina.

On se vratio nazad u svoju radnu sobu, a ja sam ostatak veceri provela igrajuci oko sipke, uz neku novu pesmu koju sam cula.
Uvijanje i spustanje niz sipku, je trenutno moja najveca zanimacija.