Venera

XXII - Dobar čovek pati

Svako ljudsko biće je individua za sebe. Koliko god da smo slični, među nama moraju postojati razlike, a te razlike čine ravnotežu u prirodi. Svi ljudi su ogledalo jedni drugima, a pogotovo osobe sa kojima smo u interakciji. Mnogi se pitaju zbog čega se ostvaruje interakcija sa osobama koje su naše suprotnosti, ako smo već mi jedni drugima ogledalo...
U život nam dolazi ono što želimo i ono od čega najviše bežimo. Svaka osobu koju sretnemo u našem životu, može biti blizu nas čitav život, a može nam biti i samo prolazna stanica koja je u određenom trenutku potrebna kao lekcija da spoznamo sami sebe. Ništa nije slučajno, sve ima svoj uzrok i posledicu i sve kreće iz naše psihe, a završava se kao manifestacija onoga što nam je u svesti ili podsvesti. Mi možda to ne primećujemo jer ne obraćamo pažnju na to ili smo previše duboko potisnuli.
Svaka osoba na ovom svetu ima barem jedno zrno onoga što je baš nama potrebno. Ukoliko bežimo od nečega, kao što rekoh, baš to je uvek blizu nas... Šta ako se tako nešto redovno ponavlja, opterećuje nas, a nismo u stanju da to promenimo?
Zašto dobri ljudi najviše pate?
Svako od nas ima svoju viziju o samom sebi, a ono što nam je zajedničko je dobrota. Svako za sebe misli da je dobar... S obzirom da ne postoji legitimno značenje za dobrotu, postoji ono koje nam nude moralne vrednosti koje predstavljaju univerzaliju. U tim vrednostima će svako od nas pronaći sebe, bar jednu od njih, koja nam pokazuje da smo mi dobri ljudi. Ukoliko ih ima više, to smo više sigurniji u naše mišljenje o sebi - da smo dobri i daje nam motivaciju da nastavimo tim putem. Međutim, u tom slučaju mi neretko postajemo žrtve. Svima činimo dobra dela, a na kraju nam se to loše vrati i doživljavamo razočarenje u druge ljude. Pitamo se šta smo skrivili da nam se tako loše vraća, ali ne pronalazimo odgovor na to pitanje pa se povlačimo u sebe ili se trudimo da budemo još bolji nego što smo bili, ali se sve ponovo svodi na isto.
Sigurno ste bar jednom čuli da se neka žena udavala nekoliko puta i na kraju shvatila da nema sreće u ljubavi i završila sama. Mnogi takvu osobu smatraju nezrelom, a neki je čak i sažaljevaju, dok je neki smatraju ludom. Da li je realno da svi njeni muževi nisu bili dobri? Može da bude, a ne mora biti. Činjenica je da je ona pravila izbore u skladu sa njenom vizijom o sebi samoj. Podsvesno je sebe doživljavala kao žrtvu, kao osobu koja mora da daje mnogo da bi dobila mrvicu ljubavi i pažnje. Tako se i desilo u realnom životu... Sebe je previše davala, a dobijala je baš tu mrvicu ili čak ni to. Gde je pogrešila i zbog čega je pravila takve izbore?
Pogrešila je jer nije dovoljno poštovala i volela sebe, a samim tim nije imala sopstvene kriterijume za život, pa se zadovoljavala sa tom mrvicom ljubavi, koju je platila svojim psihofizičkim zdravljem kao i gubitkom dragocenog životnog vremena i na kraju ostala sama u tami. Da se razumemo, ova priča se ne odnosi isključivo na ženski pol, ali u suštini su većinom žene te koje završe na taj način. Ako se pitate kako stvoriti kriterijume i praviti dobre izbore, odgovor je u vama... Znam, svi kažu isto ali niko to ne objašnjava na praktičan način, a zapravo je veoma jednostavno.
Kada se pogledate u ogledalo, šta prvo vidite? Bubuljicu, veliki nos, podočnjake, bore ili nešto drugo?
Ono što prvo vidite u ogledalu je projekcija onoga kako vidite svoju dušu. Ukoliko su to stvari koje su ružne, onda sebe vidite baš tako. To vam je prvi pokazatelj da li je sa vama sve u redu ili ne. Nakon toga razmislite na koji način vidite svet oko vas, jer ako u svemu vidite nešto negativno ili vam na pamet često pada da vi nemate sreće i sposobnosti da nešto sprovedete u delo, to je jasan znak da ne poštujete sebe dovoljno što opet ne znači da treba da budete puni sebe. Ni jedna krajnost nije dobra niti vam može dati dobre rezultate.

*Dobar čovek je prvenstveno dobar samom sebi*

*Bog je stvorio čoveka prema svom liku*