Hvatači snova: Probuđeni

0.1 - Kod 3

Leonardo Trikoni sanjao je o tome da postane policajac otkad je prvi put ugledao plavu uniformu i zlatasti sjaj metalne značke. Članovi porodice, uže i šire, bili su ispunjeni ponosom zamišljajući malog Lea kako spasava živote i pronalazi put do istine, trnovit i opasan, ali ništa što već nije bilo u skladu sa njegovom ličnošću.

Istina je isplivala na površinu brže nego što se nadao. Imala je oblik sunđera koji pluta u prljavoj vodi tek opranih sudova. Pre nego sa epizodom Istražitelja iz Majamija, suočio se sa hijerarhijskim sistemom koji se po pokvarenosti nije mnogo razlikovao od onih koje su izvodili pred lice pravde. O korumpiranim pojedincima nije se mnogo govorilo, sem kada bi prekoračili meru u očima onih koji ih dodatno finansiraju, ali to ionako nije bila njegova dužnost.

Ni sam nije znao koliko je sitnih lopova jurio po Central parku i aveniji Leksington pre nego što je komisija donela odluku da ga premesti da radi unutar same stanice, i još dva puta toliko pre nego što su starije kolege prestale da ga tretiraju kao novo meso čija je obaveza da radi sve osim sopstvenog posla.

Naporno je radio da stigne do čina starijeg policajca, a njegovo ime i dalje je bilo najčešće na listi za redovnu noćnu patrolu. Uzdahnuvši, prebacio je jaknu preko ruke, napipao futrolu za oružje na pojasu iz navike, i krenuo ka izlazu, nikada dovoljno spreman da se suoči sa njujorškim jesenjim vetrovima.

Simbolično, ispratio ga je poznati zvuk broja za hitne slučajeve. Večeras je patrolirao u kraju koji je poznat po sukobima dve bande. Posavetovan je da se ne meša i "dozvoli im da se sami počiste". Glas Lejle Grin, crnpuraste devojke kestenjastih očiju koje su ga iz nekog razloga fascinirale, oglasio se sa rutinskim pitanjima.

Nešto ga je nagnalo da se zaustavi na samom dovratku i osvrne. Možda ton kojim je upozorila pozivaoca da joj je potrebno njegovo ime. Možda je to ipak bio zbunjeni pogled koji mu je mahom uputila dok je slušala i zapisivala šta god da joj je rečeno. A možda i poslednji pokušaj da sazna identitet, pre nego što je strgla slušalice sa ušiju.

To nije bio deo rutine. Trebalo je da obavesti nadležne, ali je prvo poželela da podeli mišljenje sa njim.

„Neki čovek je upravo javio da će se nešto gadno desiti u Milenijumu." To je bilo ime srednje škole liberalnih umetnosti. Shvatio je i zašto mu je rekla: baš kao i on, imala je predosećaj da to nije samo još jedan lažni poziv.

„Krenuo", uzvratio je kratko i trčećim korakom izašao iz stanice. Još jednom je čuo operaterkin glas kroz krčenje radija u službenom automobilu.

Pažnja svim jedinicama. Imamo mogući 904 na adresi 75 Broud Strit. Mole se jedinice u neposrednoj blizini da izvide situaciju. Prijem.

Leo se namrštio dok je istovremeno dodavao gas. Kod 904 označavao je požar. Čovek koji je prijavio slučaju mogao je da bude i piroman, što bi objasnilo odbijanje da se predstavi. U glavi je već premotavao sve moguće scenarije, a sve mu se verovatnijim činio i onaj iz Istražitelja, te je uhvatio sebe kako likuje. Šta ako je ovo slučaj koji predstavlja prekretnicu u njegovoj sumornoj karijeri?

Iluzije mu je razbio glas iz radija. Dok je on prošao tek dva semafora, Alvarez, njegov poznanik s Akademije, našao se na licu mesta.

Imam 904B na navedenoj adresi. Kod 3. Ponavljam svim jedinicama, kod 3. Prijem.

Primljeno, obavestiću nadležne.

Trikoni oseti kako mu dah zastaje u grlu dok je Alvarez nastavio da niže zahteve. Kod 904B označavao je zgradu u plamenu, a kako nisu bili sigurni da li u zgradi ima živih duša u jedanaest uveče, javio mu se predosećaj da će ipak biti potrebno više od jednog, možda i više od tri automobila na mestu zločina.

Ne zaboravljajući kod 3, policajac Leonardo Trikoni još jednom pritisnu papučicu, ignorišući urlikanje vozila u raspadu. Kroz njujorški jesenji vetar prolomi se zavijanje policijske sirene.