Hvatači snova: Probuđeni

8. Pusti kormilo

Loti je niz dvorište jurila toliko brzo da je Aron morao da potrči da bi je stigao. Činilo se da doziva u prazno, jer je njen fokus bio na sasvim trećem mestu. Potrčala je uz stepenice glavne zgrade, ne zaustavljajući se čak ni da pozdravi Lutalice.

Stigao ju je tek pred vratima njegove i Aronove sobe, i to samo zato što se mučila sa ključem.

„Molim te, reci mi o čemu se radi!" Nije mogao ni da opiše koliko mu je sve ovo išlo na živce; taman kada pomisle da su spojili slagalicu, odnekud se pojavi novi deo koji ne mogu da uguraju nigde. To je od njih zahtevalo timski rad, a kako se uzdati u tim u raspadu?

Bio je svestan da je i sam kriv - iako o tome nije pričao, Loti je znala da je preokupiran Alisoninom sigurnošću. Na kraju krajeva, nisu mogli da znaju šta Gospodar i njegove pristalice smeraju. Ko zna da li bi im na pamet palo još nešto ukoliko bi čuli da je Tipikalka koju su ubili zapravo živa.

U ovom trenutku, međutim, stajao je ispred devojke čije su se ruke tresle dok je pokušavala da pogodi bravu po treći put. Aron položi šaku na njenu nenametljivo, te zajedno gurnuše ključ u bravu.

„Moramo da nađemo barem majicu", reče dok je ulazila i odmah krenula ka ormaru koji je bio prazan. Bacila se na torbu na Kvilovom krevetu i počela da istresa njen sadržaj.

„Ne razumem. Zbog čega?"

Gledao je kako kopa po garderobi, hvatajući se za svaku majicu kratkih rukava koja joj je dospela pod ruke. Mnogo toga u poslednje vreme nije razumeo.

„Potrebno mi je nešto što joj pripada", nije se zaustavljala u nasumičnoj selekciji.

„Zašto onda ne uzmeš njen kofer, ili bukvalno bilo šta iz njene sobe kod Benetovih?"

Skarletine stvari iz Utočišta nisu predate na uviđaj u policiju, jer je u zvaničnoj izjavi za Tipikalce devojka ušla u taksi, izašla negde na autoputu, da bi joj ze zatim izgubio svaki trag. Bilo je moguće da je Alison i dalje imala nešto što je pripadalo njenoj sestri.

Sve mu je bilo rečeno kada se Loti osvrnula i počastila ga mrgođenjem. Misliš da se toga nisam setila, mogao je da zamisli kako govori.

„Treba nam nešto što pripada i njoj i Hvatačima. Nešto što je ostavilo značajan trag i na njoj i na drugoj individui koju mogu da podvrgnem zahvatu."

Shvativši kakav nered je napravila bez naročitog cilja, prestala je da se naginje nad odećom i odlučila da zastane. Aron vide kako se hvata za koren nosa sklopljenih očiju; radila je to nehotice, u retkim momentima kada nije mogla da se koncentriše.

„A ako se one noći nešto desilo između njih", reče mirnije, „bez sumnje je ostavilo trag na Kvilu."

Nije se radilo o nasumičnoj fleki ili mrlji koju je, hipotetički govoreći, Skarlet izazvala. Bio je to bliski dodir koji bi na oboma ostavio trag duže od trenutka. U nekim pričama to je mogao i biti otisak pomoću kojeg su dve duše nalazile put jedna do druge u narednom životu.

Sudeći po Kvilovom i Skarletinom odnosu nakon te večeri, Loti je sumnjala da je to bio slučaj. I dalje su morali da nađu put u ovom životu, stoga ona nastavi sa potragom.

„Ispljuni", rekla je nakon punog minuta tišine i kopanja. Aron se mirno naslanjao na zid, ali aura ne laže. Nešto mu je bilo na umu.

„Nešto što pripada i njoj i Hvatačima", ponovio je. „Da li se narukvice kojima si nas vezala računaju?"

Njegova drugarica se ukopa u mestu. „Zašto ja tek sad čujem za to?"

Počešao se po potiljku. Kada se neko građen kao Aron skruši od neprijatnosti, to ume da izgleda i smešno.