IGRAJ ZA MOJE OČI

What they did

Silazim niz stepenice, noseci svoju omiljenu knjigu u rukama. Pokusavam da ne disem. Buka bi mu smetala. Svaki sledeci korak je tisi od onog prethodnog. Preskacem 3. stepenik, on škripi, jednom ga nisam preskocila ii...
Tisina je ubitacna, ali prijatna. Uznemirio bi me svaki drugi zvuk koji bi cula. Molim se da mi ta časa vode ne presedne. Ulazim u kuhinju i sipam vodu u kapima, u casu. Tako je tiše. Ispijam je kao da mi je svaki gutljaj poslednji. Pod je hladan, a ja sam bosa. Papuče su dosta glasne. Pokusavam da svojim sporim hodom, brze se vratim u sobu. To cak i nije soba, nego stari ormar. Zapravo ni nemam krevet, nego veliki dusek na kom spavam, ali radujem mu se uvek.
Jak vetar dunuo je i otvoren prozor u kupatilu, udario je iz sve snage u zid. Promaja je povukla i vrata kupatila za sobom i ona su opet udarila. Sve se urotilo protiv mene. Cujem lupanje u njegovoj sobi. Prvi povik. Tisina se prekida. Vikanje se priblizava. Trcim ka svom ormaru, i ako znam da mi nema pomoci. Nisam ja kriva za onaj vetar, ali on to ne zeli da zna.
Problizava se vratima i otvara ih.
Suze su vec bile na mojim grudima, a nove na obrazima. Natopljena pocepana pidzama je navikla na to. Prvi samar je najgori. Uvek sam znala da ce doci, a podsetio bi me da ce ih uvek biti jos. Svaki sledeci je laksi i laksi, a vise boli.
"Molim te.." dodjoh do glasa..
"UBICU TE."viknuo je.
Cutala sam i trpela. Sklupcana trpeci svaki sledeci udarac. Ruke valjda nisu bile dovoljne. Nogama mu je bilo lakse, dok je vadio kais iz svojih pantalona. Nije mu bilo bitno gde ce me udariti. Glava, stomak, ruke, noge, ledja... ja sam ipak tu da trpim.
Umorio se. Ostavlja me onde, dok sa mene lije krv. Deo koji nije plav od modrica, krvav je.
Sad gledam samo na jedno oko. Drugo je zatvoreno. Umirem zbog gutljaja vode, vazduha koji uzdisem, vetra koji me rashladjuje, svakog svog dela i nedela...

Otvaram oci. Pokusala sam da spavam, ali bezuspesno. Prevrcem se celu noc po krevetu. Svaki san je isti. U svakom se setim svog detinjstva, koje nisam ni imala, i muke koju sam prozivljavala.
Pogledam na sat i shvatam da je i dalje noc.
03:00h

Ne mogu da spavam. Sama pomisao da ce svaki san biti na temu mog uzasnog zivota, me uzasava i deluje na mene kao energetsko pice i ne da mi da spavam. Treba mi nesto jako da zaboravim na sve. Silazim u kuhinju i na najblizoj polici zaticem flasu vina. Sedam na pod, otvaram bocu i mrzovoljno sipam sebi prvu casu...

Tajler P.O.V.

Otvaram oci i prekidam naizgled dobar san. Jecanje i plakanje koje dopire negde iz kuce ne daju mi da spavam. "SANDRA!" Povikao sam.
Potrcim do njene sobe, a ono sto zaticem su otvorena vrata, a u sobi nema nikoga.
Vec zabrinuto i uplaseno jurim za zvukom koji dopire. Ako je povredjena to nikada sebi necu oprostiti, sam sam joj obecao da cu uvek biti tu za nju.
Zaticem je na podu, kako sa suzama u ocima ispija viski, a pored nje je popijena flasa vina.
Ne krivim je. Pored svega sto je prezivela...
Sedam pored nje i uzimam joj iz ruku flasu, na sta se ona buni, ali ja ne zelim da ona zavrsi na ispiranju.
Borila se jako kratko za tu flasu, a zatim se vratila na zemlju i nagela se na radni deo, gledajuci u plafon.

"Zasto se ovo meni desava?" promrmljala je.
Spustila je glavu na moje rame i taman kada sam mislio da je zaspala, pocinje da prica.

"Vidis ovu ranu?" Jedva izgovara pitanje i podize majicu do pola stomaka i pokazuje mi oziljak na njemu.
Oziljak je odavno, ali je jako veliki i deluje kao da jos uvek nije poputno izlecen, ali klimam glavom pokusavajuci sa saznam ko joj je ovo uradio i ako vec pretpostavljam.
"Prala sam sudove, i jedna ovaj... casa.. da casa.. nije bila dobro oprana, ostala je mala.. mala... mala mrljica koju je on naravno video.." ispusta jedva reci kroz usne..
"Sve sto se tu nalazilo, a sto se moglo razbiti razbio je o pod i besno se izvikao na mene...
Udarao me je po glavi prvo, i nazivao glupacom i neurednom...
Od jednog udarca sam pala na pod i ne samo licem vec i celim telom lezala na gomili tek polomljenog stakla. Da sve bude jos gore.." zaustavlja se, dok se gusi u suzama.
"Sandra molim te da odspavas, ne zelim da se prisecas toga, hajde da te odvedem u krevet.." rekao sam pokusavajuci da ignorisem cinjenicu, da cu i sam imati kosmare zbog njene price.
"Ne, ne, ne.... slusaj me!!! Dakle, da sve bude jos gore, poceo me je tuci nogama po podu. Moje telo se grebalo o komade i komadice stakla. Krvi je bilo svuda. Zatvorila sam oci i molila se da me.... da ... DA ME JEBENO UBIJE TU... nisam mogla da izdrzim tu torturu. Nije ni primetio da sam dole lezala jedva ziva, krvava i sa milion otvorenih rana. Imao je nekog druga koji je bio lekar on me je pregledao i zavio mi rane. Nije se cak ni zapitao od cega su... kao da ga nije ni zanimalo." Izdahnu i proli jos koju suzu.

"Sandra znas li sta najvise volim kod tebe? Ti si najhrabrija i najsnaznija zena koju poznajem. To kroz sta si ti prosla, ja ne zelim ni da zamislim, a ti si to pobedila. U tebi vidim lavicu i borca. Zapamti, da dok sam uz tebe, uvek cu te cuvati i paziti na tebe, ne zelim da ti se ikada vise dogodi bilo sta, sto je lose. Svaki muskarac koji je u stanju da udari zenu, nije muskarac." rekao sam, a onda smo napravili kontakt ocima.
Pogledali smo se i sve je odjednom zacutalo. Srce mi je lupalo kao ludo. Ona je bas pijana, ne znam kako je u stanju da se u opste skoncentrise na moje oci trenutno.
"Tajlere.." prosaputala je.
"Sandra.."odgovorio sam.
Nagela se ramenima napred ka meni, a njena glava se priblizavala mojoj, sklopila je oci i njeme usne su se naginjale ka mojim.
Momenat koji bi usledio je ono sto sam sve vreme zeleo, ali...
Ne. Izmakao sam glavu i povukao se nazad na sta je ona napravila zacudjenu facu i odjednom ta faca je prerasla u tuznu i zatim iznerviranu. Ustala je i pokusala da ode do sobe, ali bezuspesno.
Podigao sam je sa poda, i dok me je udarala i borila se sa mnom, uspeo sam da je odnesem do njene sobe. Spustio sam je u krevet i uz izlazak sunca pustio je da spava. Otimala se i pokrila se preko glave sa pokrivacem i vikala na mene sve dok nisam izasao. Pustio sam je da se ohladi. Kada se otrezni, zelim da pricam sa njom i objasnim joj svoje razloge, jer taj poljubac izmedju nas dvoje nije nesto sto zelim da propadne.