Love is in the air, lalalala.......... ;)
*******
Bila sam iznenađena, a najviše od svega sam bila iznenađena što sam mu uzvratila poljubac.
I tada sam shvatila nešto što sam možda već odavno znala, ali sam to ignorirala.
Sviđao mi se Luke.
Ne samo kao prijatelj, nego kao nešto više, ali nisam bila posve sigurna u svoje osjećaje. Nisam ni sada sigurna.
Odmakli smo se jedno od drugoga te sam gledala svagdje ne samo u njega. Poljubac je bio lijep i kratak, ali značajan. Što sada?!
Ne mogu baš reći da sam očekivala ovakav razvoj događaja.
"Ovaj..." Luke je počeo, ali ga je na svu sreću, ili nesreću, prekinulo školsko zvono. Trgla sam se te sam smeteno ustala.
"Zvonilo je, moram ići!" Brzo sam rekla te sam kao neka kukavica izletjela iz učionice likovnih umjetnosti te potrčala uz stepenice tražeći Melody.
Našla sam ju kod njenog ormarića te ju brzo povukla za ruku prema ženskom toaletu.
Zbunjeno me pogledala, ali je samo uzdahnula i pratila me te smo ušle unutra.
"Je li ti problem ostati ovdje sa mnom do kraja dana?" Brzo sam ju upitala, a ona me pogledala kao da sam luda.
Pa dobro, moj prijedlog i nije baš najbistriji.
"Možda nećeš vjerovati, ali je!" Rekla je kao da je to očito. No, kad malo bolje pogledam, to i je očito.
"Što se dogodilo, Evelyn?" Nastavila je upitavši me.
Nervozno sam odmahnula glavom. "Ništa bitno, samo mi se sviđa ovdje provesti dan. Ne da mi se na nastavu, znaš."
"Lyn, pitat ću te još samo jednom, a ako mi ne odgovoriš, tražit ću bilo koga vani da mi kaže. Nije bitno hoće li to biti Michael, Calum, Lexie ili Luke!"
"Nemoj Lukea, molim te." Prekinula sam ju te pokrila usta rukama. Sada sam se definitivno odala.
"Hoćeš li mi već jednom reći što se dogodilo?! Uvijek mogu pitati njega, ako ti ne želiš reći." Predložila je.
"Daj šuti." Uzdahnula sam. Okej, reći ću joj, pa nije to baš ništa strašno. To je bio samo - poljubac?
"Lk m pljb." Promrmljala sam.
"Što si rekla?" Namrštila se.
"Luk m pljbo." Rekla sam malo glasnije, ali i dalje nerazgovijetno.
"Znaš što, idem pitati Lukea." Krenula je prema vratima, ali sam ju uhvatila za ruku.
"Luke me poljubio, u redu?!" Skrenula sam pogled, jer mi se nije dala gledati njezina reakcija.
"On je - što?! Naravno da nije u redu, pa to je super megafantastično savršeno u redu! Što se onda dogodilo?" A da joj nije reakcija malo pretjerana.
Počela me grliti, a ja sam joj odgovrila: "Ništa, zazvonilo je, otišla sam, našla tebe i odlučila da se više nikada u svom životu neću pojaviti pred njim."
"Evelyn Fields, svakim danom me sve više iznenađuješ. Zašto ga sada ne želiš vidjeti?"
"Ne znam." Uzdahnula sam.
"Sviđa li ti se?" Oprezno je upitala.
"Pa valjda?"
"Onda, u čemu je problem?! On je sada tebi pokazao da se i ti njemu sviđaš!" Melody je mlatarala rukama oko sebe objašnjavajući.
"Ne znam. Što ako mu se zapravo ne sviđam?"
"Sviđaš mu se, Evelyn, pa svim svojim postupcima je to pokazivao, ali ti si tako slijepa da to ne vidiš."
"Samo trebam vremena za razmišljanje, u redu? To je sve što trebam." Objasnila sam.
"I što ćeš sada? Skrivati se od njega ostatak dana?" Upitala me.
"Pretpostavljam. A, ti ćeš mi u tome pomoći. Kao što sam i ja tebi pomogla oko Caluma." Upozorila sam ju.
"U redu, u redu, idemo sada, sat će nam započeti." Izašle smo, a ja sam se ogledala oko sebe, no Lukea nije bilo na vidiku.
Srećom, danas više nemamo zajedničkih sati.
- - - - - -
Dan je prošao brzo, prebrzo, nisam se ni snašla, a već sam trčala kući da ne vidim Lukea, jer smo dosad uvijek išli zajedno kući.
Danas to ne mogu, moram razmisliti što je ono u školi zapravo bilo. Nisam Lukea vidjela nikako, pomoću Melodynih divnih sposobnosti skrivanja i izbjegavanja.
Dok sam išla kući, uzela sam slušalice, navila pjesme na svome mobitelu te polako uživala u stihovima pjesama benda OneRepublic.
Luke je stvarno zabavan, i iako to možda prije nisam shvatila, sada shvaćam. Zaljubila sam se u njega i tek ovaj poljubac mi je to otkrio.
Iako sam i sama nesigurna u sve, sigurno sam u to da mi se Luke sviđa, ali je li to obostrano?
Da bar nisam ovako nesigurna, sve bi bilo lakše. Kako bih ja to trebala znati? Znam ga već oko mjesec dana i već se toliko toga dogodilo s njim, ali još ne znam što on zapravo sjeća prema meni.
Dosad sam mislila da me gleda kao prijateljicu, ali zar nije ovaj poljubac pokazao nešto drugačije?
Zbog Lukea sam prestala biti dosadna Evelyn, počela sam uživati u životu, ne biti toliko rob obaveza i svega.
Unio je zabavu u moj život.
Postala sam opuštenija i sretnija i tako sam mu zahvalna na tome, i znam da sam se zbog njegovog karaktera zaljubila u njega.
No, ne znam što mi je sada činiti.
Došla sam do kuće, te se popela stepenicama, a za vrata je stajala zakačena mala kuverta, na kojoj je neurednim rukopisom bilo napisano Eve.
To je Luke napisao.
Ušla sam u kuću, otvorila kuvertu te pročitala kratko pismo.
Eve,
ne znam što sada misliš, ali, ako si dovoljno hrabra, izazivam te da sutra markiraš s nastave zajedno sa mnom. Nadam se da ćeš pristati, jer imam ti nešto za reći. Čekat ću te u parku pokraj škole. Nadam se da ćeš doći, a ako ne... Pa ako ne, razumijem, sve mi je jasno. Luke :))
p.s. kakvo prelijepo jutro danas, zar ne?
Tipičan Luke, pomislila sam u sebi nasmijavši se.
Pto ću sada učiniti?
*****
"He is waiting for you."
******
Nastavak! Znam da nije ništa posebno, ali imam dosta obaveza, pa ne stignem napisati. Ova priča će možda imati još četiri nastavka, eventualno pet! :)
Hvala što čitate, molim vas, komentirajte i kliknite na vote. Ako bude osam komentara, počinjem odmah pisati nastavak. Ako ne, očekujte ga idući tjedan! :))
See ya!
