IGRAJ ZA MOJE OČI

Photo

"Ne znam kako ovo da ti pokazem.." odgovorio je pomalo izgubljeno...
Sada je i mene zbunio. Zabrinula sam se sta je u pitanju i kakva je to fotografija njega tako zbunila. Pratila sam njegov pogled. Gledao je u fotografiju, pa u mene, pa tako iznova i iznova. Cinilo se kao da uporedjuje nesto sa slikom...
Prisla sam i uhvatila ga za ruku, trazeci da vidim sta se nalazi na toj slici.

"Moras da mi obecas da ces ostati pribrana.."rekao je uplaseno, a opet zabrinuto za mene.
"D..dobro, hocu.. valjda" rekoh nesigurno, sad vec strepeci sta cu videti.
Uzimam fotografiju u ruku i ono sto vidim me vidno sokira. Noge nisam osecala, ruke su samo stajale u polozaju da drze fotografiju, ali nisam mogla da ih maknem, lice mi se sledilo i glas je nestao. Paraliza u mestu, reklo bi se.
Moje oci su detaljno posmatrale sliku, ujedno uplasene i uznemirene. 
Slika je uslikana u jednom parku, datum ispod slike je od skoro (pre oko 2 meseca), na slici je zena sa devojkom mojih godina, za koju cu iskoristiti Tajlerovu izjavu: "Tvoja bliznakinja"
Njena kosa, iste boje i isto se presijava kao moja, mali nos, puna usta, tamne oci, telo potpuno izvajano, stas kao moj, a pored nje zena koja lici i na mene i na nju.
Stoje zagrljene, nasmejane...
Izgledale su kao majka i cerka, ali kako je moguce da ja licim na obe. I kako je moguce, da ta devojka izgleda kao moja jednojajcana bliznakinja.
Okrenula sam sliku, a na pozadini je jako svetlim i malim slovima napisano..
"Rekao sam ti da je ziva.
PS. Nisi se sama rodila taj dan.." tvoj voljeni otac.
Bacila sam sliku i stavila ruku na usta.
Suze su krenule brzinom vodopada, a moj vrisak zajecao je kucom.
Tajler je odmah dotrcao i pribio me u svoj zagrljaj, a zatim me mazio po glavio i smirivao me.
Snazna glavobolja, nabila mi je pritisak u glavu i pojurila sam ka krevetu da sednem, da ne bih pala. Tajler me je podigao u narucje i odneo u moju sobu. Spustio me je nezno u krevet i legao pored mene, a zatim prebacio svoju ruku preko mene i tesio me dok sam sve svoje suze izbacivala napolje.
"KAKO?! HA? KAKO JE MOGAO OVO DA URADI?! CEO SVOJ ZIVOT ZIVIM LAZ I MUCENJE  SA SOBOM I NJIM.." vikala sam.
"Hej, hej, Sandra, pogledaj dokle si stigla bez njega, spasila si se takvog zivota. Sada bi ti najpametnije bilo da pronadjes svoju majku, i pretpostavljam svoju sestru.. Bice ovo tesko za tebe, ali zivot je jedan, ne dozvoli da ti ga potpuno unisti.. Verujem da tvoja majka ima opravdan razlog zasto te je ostavila.."
"Ne.. nisam spremna za to... znam da nije ona kriva, zapravo da nije mene tukao, tukao bi nju, tako da, mozda je svalila na mene svoj teret, ali ipak uvek sam zelela mamu, uvek, ali sada nije pravo vreme." rekla sam jecajuci i proklinjuci sve sto se desava.

Tajler P.O.V.

Bole me njene suze. Peku me. Trudim se da je usrecim i svaki dan ucinim sve lepsim i lepsim, ali njen rodjeni otac se trudi da ga sve vise zagorca. Jedino sto joj je sada potrebno jeste rame za plakanje. Ako iko to moze, moze ona. Treba joj dan ili 2 da se sabere, ali uspece i ovo da prevazidje...

Ostala je da spava u njenoj sobi, a ja sam izasao kako bi obavio hitan poziv, za koji ona za sada ne mora da zna.
"Tajler ovde...da, da.. saslusaj me sada dobro.. Poslacu ti sliku fotografije na kojoj su jedna zena i njena cerka, zelim da pronadjes, makar jednu od njih. Dosta cu ti platiti za ovo. I niko ne sme da zna za ovo. Saznaj mi njihovu adresu, imena i sve sto mozes..." prekinuo sam naglo vezu, cuvsi kako se vrata otvaraju. Iz sobe izlazi Sandra, i zove me nazad kod nje. Hvatam je u zagrljaj, a ona sa tuznim izrazom na licu prislanja svoju glavu na moje grudi i tu utone u dubok san.