Skrivene strasti -Završena-

Prvo poglavlje

"Dakle, želiš da živiš sa mnom?"

Odlučno je klimnula glavom. "Da, tata. Ne mogu više da je trpim, ni nju, ni onog njenog. Druga stvar, sigurno neću biti dadilja njihovom derištu.", progunđala je.

Uzdahnuo je. Znao je kakva je njegova kćer, kao i to da je sam kriv za njenu razmaženost i bahatost, ali nije mogao pomoći sam sebi. Ona je bila njegova jedinica i sve što je imao. "U redu, meni ne smeta. Šta si rešila za školu? Gde želiš?"

Nasmejala se, ustala, a onda sela kraj oca i obesila mu se oko vrata. "Znala sam da ćeš ti sve da središ. Nebitno mi je, samo ne želim da se vratim tamo.", promrmljala je.

Klimnuo je i poljubio je u teme. "U redu, sredićemo nešto. Samo, Gabi, gledaj da do kraja ove godine ne napraviš još neko sranje. Veruj mi da nije lako naći mesto u školi na sredini godine."

Poljubila ga je u obraz. "Obećavam. Trebalo je da ostanem sa tobom da živim."

Nasmejano je odmahnuo glavom. "Tvoja majka nije tako mislila. U redu, idi u svoju sobu, raspakuj se, a za to vreme ću ja pokušati da sredim neku školu."

"Najbolji si.", zaprela je, poljubila ga u obraz i odlepršala u svoju sobu. Taman se raspakovala, kad je neko pokucao na vrata. Prevrnula je očima i otvorila ih. "Bar neko zna da kuca. I?"

Obgrlio je oko ramena i poveo je ka dnevnom boravku. "Od prve do petnaeste gimnazije, gde god moja mezimica želi.", raspoloženo je rekao.

Slatko se nasmejala. "Onda idem u "Petnaestu". Nemoj tako da me gledaš. Dosta mi je maminih i tatinih kretena.", progunđala je.

Prevrnuo je očima. "Ti si tatina princeza. Idemo li na večeru?"

"Mhm.", promrmljala je. "Tata, daj, šta može da mi se desi u autobusu. Ne želim da odmah iskačem od ostatka.", moljakala je oca dva dana kasnije.

Prevrnuo je očima. "Može li se tebi išta odbiti? U redu, ali sutra ti uplaćujem polaganje. Možeš da biraš..."

"Motor, želim motor."

Nasmejao se. "Tako sam i mislio. Sam sam kriv što sam te uopšte puštao da ga voziš."

"U stvari..."

"Ključevi su ti u mom radnom stolu. I ne luduj, u redu?"

Ciknula je i bacila mu se oko vrata. "Stvarno si pravi, tata.  Vidimo se večeras.", veselo je rekla, otrčala u očevu radnu sobu, pokupila ključeve, a onda se vratila, još jednom poljubila oca u obraz i izletela iz kuće. Ušla je u garažu, isterala BMW-ov motor, zajahala ga, a onda stavila kacigu i pokrenula ga. Uživala je u laganoj vožnji i skoro da je zaboravila gde je krenula. Uzdahnula je kad je došla ispred škole i shvatila da su časovi već počeli. Slegnula je ramenima, bar će moći svima odmah da se predstavi. Pokucala je na vrata i ušla kad je začula dubok muški glas koji joj je rekao da uđe. "Dobar dan."

Muškarac se okrenuo i ona je jedva suzdržala uzdah. Šta god da joj bude predavao, znala je da će ići i na dopunske časove. "Dobar dan, izvolite."

"Ja... Ja sam Gabrijela Mavrić, nova sam ovde.", promrmljala je.

Ozbiljno je klimnuo glavom. "Ignjat Drakulić, tvoj razredni starešina. I ti kasniš čitavih dvadeset pet minuta.", progunđao je.

Pocrvenela je. "Da, ovaj... Neće se ponoviti.", rekla je i široko mu se osmehnula. 

Prevrnuo je očima i uzdahnuo. Neki osećaj, a nikad ga nije izneverio, mu je govorio da ne samo da će se ponoviti, već da će mu ova mala doneti isuviše problema. "U redu, sedi.", progunđao je i okrenuo joj leđa.