Nije svacije detinjstvo savrseno i brizno. Njeno je bilo loše, a onda se tako i nastavilo. Kada je imala 16 godina, otac ju je prodao jednom kartelu, i tu nastaje pakao njenog zivota. Muskarci je citav zivot povredjuju, ali da li ce on uspeti da dop...
Ulazim u firmu i sa vrata vidim kako me plavokosa sekretarica, sa jos par svojih koleginica odmerava i takmice se koja ce kad budem stigao do pulta, da me pita za pomoc. Pravim se da ne vidim sve to i samo prilazeci pultu, izgovaram svoje ime, a vrata do direktora se otvaraju, bez pitanja. "Sacekajte u kancelariji, uskoro ce doci." Rece ona usplahirena plava sekretarica zatvarajuci vrata za mnom. Sedam na udobnu fotelju i cekam. Nestrpljiv sam. Cak me je i strah. Mozda je ovo greska, ali mislim da ovo moram da uradim, rizikovacu pa sta bilo. "Gospodine Howerton, nisam verovala kada sam cula da ste u mojoj kancelariji!"- Izgovara, dok se vrata zatvaraju za njom, a ona prilazi da se rukuje sa mnom. Ustajem i ljubim joj ruku, a ona na to napravi jako zacudjenu, ali nasmejanu facu. Ne mogu da verujem. Kakva slicnost. Osmeh, oci, hod... "Moja je cast da Vas upoznam, ipak imamo o dosta toga da razgovaramo." Smesta se u svoju fotelju, spusta torbicu na sto i naginje se laktovima na sto ispred sebe, pa progovara-" Pa da cujem, koji je povod Vaseg dolaska..." Skrecem pogled i uzimam sliku sa njenog stola u ruku. "Kakva slicnost, ovo mora da Vam je cerka.." "Da, to je moja cerka." nasmejala se brizno, bas kao i svaka majka na pomisao svoga deteta. Spustam sliku na sto i vadim iz svog dzepa telefon. Ulazim u galeriju. Otvaram jednu sliku i okrecem telefon ka njoj. "Da li Vam je poznata, gospodjo Veronica?"
Oops! Bu görüntü içerik kurallarımıza uymuyor. Yayımlamaya devam etmek için görüntüyü kaldırmayı ya da başka bir görüntü yüklemeyi deneyin.
Pogledala je sliku. Otela mi je telefon iz ruku i priblizila sliku ocima. Zacrvenela se ispocetka, a zatim krenula je suza. A, za njom jos njih. Prekrila je jednom rukom usta i zajecala ispod njih, ali tiho. Gledala je u sliku nemo, grizeci donju usnu, dok joj gomila suza prelazi preko iste. I samo sto podjoh da progovorim, izgovara tiho. "Mogu li da vidim jos neku?" Klimnuo sam glavom i promenio sliku.
Oops! Bu görüntü içerik kurallarımıza uymuyor. Yayımlamaya devam etmek için görüntüyü kaldırmayı ya da başka bir görüntü yüklemeyi deneyin.
Uzela je telefon i kroz blag osmeh je presla dlanom preko slike. "Zar nije prelepa?" Prosaptala je. Pruzila mi je telefon i pogledom prostrelila. Oci su joj bile skoro pa krvave od plakanja. "Gde je ona sada?" Upitala je tuzno, jecajuci. "Ona, ona je kod mene. Zivi sa mnom." "Da li, mogu li, da je vidim? Odnosno, da li bi ti ona htela?" Upitala je ozalosceno. Rekao sam joj da sedne i ispricao joj kakav je bio njen zivot. Na svaku moju rec o prethodnom nacinu Sandrinom zivota, ona bi pustila suzu i stezala kolena , uvijajuci se od placa. Kada sam napokon zavrsio upitao sam je, koji je razlog toga sto je napustila? Okrenula je glavu i ustala sklopivsi ruke, u odbrambeni stav. Ponovio sam pitanje, na sta se ona naglo okrenula i rekla:"To cu reci njoj, ako je nekada upoznam... Zelim da je upoznam. Molim te, pomozi mi.. Sve sto mogu da ti kazem jeste da za moj odlazak iz njenog zivota, nisam kriva ja." Klimnuo sam glavom i rekao:" Videcu sta mogu da uradim. Bilo je zadovoljstvo upoznati Vas." Rukovali smo se i kada sam kretao ka vratima cuo sam slabasan glas iza mene. "Nadam se da cu je upoznati..."
