Skrivene strasti -Završena-

Petnaesto poglavlje

Čim je otvorila vrata videla je da joj se majka puši od besa. "Uđi.", promrmljala je i sklonila se sa vrata, dajući sve od sebe da ostane mirna i ne oda se. Već je bila smislila temeljnu laž i opravdanje. "I, o čemu imamo da razgovaramo?", mirno je upitala.

"O tome kako si mogla? Zar nemaš ni malo srama? Zar me toliko mrziš?"

Bledo ju je pogledala. "O čemu ti pričaš?", zbunjeno je upitala. Da je pričala o Ignjatu, ne bi spominjala sebe.

"Ne znaš o čemu pričam?"

"Nemam pojma, a ako mi ne kažeš, neću ni saznati.", progunđala je.

"O Goranu i o tome kako si mu se nabacivala, čak si i sad kad ste se sreli ispred zgrade rekla da razmisli i pobegne sa tobom.", zakreštala je.

Gabi ju je pogledala, a onda prasnula u neobuzdani smeh. "Jesi li ti normalna?", upitala je grcajući od smeha.

Majka ju je grubo uhvatila za nadlakticu i protresla je. "Šta je smešno, besramnice jedna?", zagrmela je.

"To što si mogla uopšte i da poveruješ u tako nešto. Meni ne treba debela, lažljiva svinja od tvog muža.", besno je rekla i otela joj se. "Napolje iz kuće mog oca, kad dođe sve ću mu ispričati, pa nek on raspravi sa tvojim Gogijem. Napolje!", zavriskala je.

Majka ju je prezrivo pogledala. "On je u pravu, tvoja mržnja prema meni je velika, zato si to radila, a on samo nije hteo da me povredi. Sram te bilo, Gabrijela."

"Izađi napolje odmah, da odmah ne bih zvala tatu.", zasiktala je i uzela telefon.

Otela joj je telefon iz ruke, bacila ga na pod i udarila joj jak šamar. "Sad zovi svog taticu.", prosiktala je, okrenula se i uz tresak vratima otišla iz kuće.

Tek u tom trenutku su Gabine kočnice popustile, sela je na pod i zaplakala. "Dođi.", promucala je kad je uspela da pozove Ignjata, par minuta kasnije.

Spustio je slušalicu, seo u auto i par minuta kasnije se našao u njenoj kući. "Gabi... Šta se desilo, ljubavi?", nežno je upitao, seo kraj nje i povukao je u snažan zagrljaj.

"Optužila me je da sam htela njenog muža i da sam zato otišla od kuće, Ignjate. On joj je napričao te gadosti i ona mu je poverovala. Rekao joj je da sam, kad smo se zadnji put videli, mu predložila da pobegnemo, a u stvari me je uhvatio tako jako za ruku, da me je zabolelo i uplašio me.", cvilela je i jako ga stezala za majicu.

"Ššš, ne plači, Gabi. Zašto mi to nisi rekla, dođavola?"

"Zato što svakako ne bi mogao ništa da uradiš, Ignjate. Kunem ti se da nikad nisam..."

Osmehnuo joj se i nežno je poljubio. "Ja znam da nisi. Hajde, idemo kod mene, noćas ćeš ostati tamo, dok ti otac ne dođe."

Klimnula je i ustala, a onda otišla do sudopere i umila se. "Jesi li kupio tabletu?"

"Mhm, izvoli.", nežno je rekao i pružio joj.

Popila je tabletu, pa ga pogledala. "Idemo li?"

Slatko ju je poljubio, a onda je izeo za ruku i povukao je van. Otvorio joj je vrata, sačekao da uđe, a onda i sam ušao. "Jesi li dobro?", zabrinuto je upitao. Bila je bleda, a ruka u kojoj je držala cigaretu joj je drhtala.

Klimnula je glavom. "Jesam samo nisam očekivala od mame takav napad, nisam ni to da će on izmisliti takvu glupost.", promrmljala je.

Osmehnuo se, spustio joj ruku na butinu i nežno je stisnuo. "Zašto ti se onda ruke tresu?"

Bledo ga je pogledala. "Mislila sam da je saznala za nas, Ignjate.", progunđala je.

Nasmejao se. "Vodimo računa, ljubavi, nije mogla da sazna."