drugo poglavlje

56 1 1
                                    

Vuk i ja smo otišli u moju sobu.  Složio mi je sve stvari u ormar i sve mi pripremio za večeras. Sjeo je pored mene i zagrlio me.
Vuk;"Izvini za sve."
Jana;"Ja bih se trebala izviniti tebi."
Ruke sam stavila oko njegovog struka i poljubila ga u obraz. Pomilovao me po mojoj kosi.

Vuk;"Hajde polako se spremaj."
Klimnem glavom i on izađe iz moje sobe. Tuširat će neću jer sam se tuširala i ne pada mi na pamat. Uzela sam plavu haljinu koju mi je kupio Vuk za rođendan i polako je obukla na sebe. Savršeno mi je pristajala. Malo iznad koljena, otvoreni dekolte i zatvorena leđa. Eh Vuče svaka ti čast. Kosu sam pustila i stavila naušnice i lančić koji mi je tata kupio. Naparfemisala sam se i obukla plave štikle. Lagano sam se našminkala i sišla dole.

Vuk obučen u tamnoplavo odijelo sjedio je na kauču i čekao svoju voljenu. Mama i otac su uvijek elegantni.
Sjela sam pored oca i prekrstila noge. Prebaci ruku preko mene i privuče me bliže sebi.
Ivan;"Kako se dama zove?"
Vuk;"Tamara, tata. Najljepše ime na svijetu."
Jana:"Sad neka ti ona pomaze!"
Vuk;"Poslije moje sestre, naravno."
Namigne mi je i ja se narugam. Debil. Začuje se zvono i mi svi ustanemo. Ja otvorim vrata i ugledam prelijepu brinetu ispred sebe sa smeđim ocima.
Jana:"Hej."

Tamara;"Zdravo. Ja sam Tamara. Drago mi je."
Jana:"Ja sam Jana, također."
Neugodno je. Moj mami pruzi kesu koju ona uzme i zahvali se.
Vuk;"Idemo u restoran. Vuk časti."
Zagrli Tamaru i poljubi je usta. Udem u tatino auto na zadnje sjedište. Sjednu i moji roditelji.
Jana:"Moj Vuče u šta se uvali."

Sofija:"Zašto Jano?"
Jana:"Mama, ona je cerka jednog od vašeg partnera."
Sofija:"I šta sad?"
Jana:"Ništa. Poslije će Vam sve biti jasno. Samo gledajte."
Izađem iz auta i uđem u taj famozni francuski restoran. Sjela sam pored oca.
Jana:"I pričaj nam nešto o sebi."
Tamara:"Završila sam ekonomski fakultet, radim kod oca u firmi i to je to."

Jana:"Ekonomija? Zašto bas ona, zašto naprimjer nije medicina ili nesto slično?"
Tamara:"Moj otac ne želi da iko ima završen medicinsku fakultet, samo pravni i ekonomski."
Klimnem glavom i otpijem gutljaj vina. Otac i mama su pričali sa njim, a Vuk je šutio kao i ja.
Tamara:"Šta si ti završila?"
Jana:"Ja? Završila sam pravni fakultet i jedna sam od najuspješnijih advokatica u svijetu."

Tamara:"Znaci ti ćeš voditi slučaj Miloša. Ja bih voljela da ga ja vodim."
Sofija:"Sto onda nisi završila pravo? Nije teško bilo."
Uspješno se nasmijem i naslonim na stolicu izbacujući svoje grudi. Ah...znala sam. Godinama ga juri.
Vuk:"A zasto ako mogu znati?"
Tamara:"Sto da, ne. Iskreno nije kriv."
Ma ja. Samo jako. Popila sam još bina i nasula još.

Jeli smo polako i svaki pogled mi je letio prema Tamari. Nije joj bilo zanimljivo ma večeri, kako će biti. Završili smo i krenuli kući. Damski sam ušla u kuću i sjela na kauč.

Jana:"I dragi moji roditelji šta kažete?"
Moj otac je šutio, a mama me pogledala.
Sofija:"Kako si znala?"
Jana:"Znam, mama. Cijelo vrijeme. Ganjala ga je na fakultetu ekonomija i tražila da seksa sa njim, ali on je odbio. Na njenu žalost našao je djevojku sa kojom je dugo bio u vezi."
Sofija:"Zašto?"

Jana:"Njen otac je dugo bio u krizu i samo je željela njegov nivac. Milos je prije plaćao seks sa djevojkom i preko desetine hiljada eura. I ovo su prednosti kad si advokat. A sad me izvinte idem da proučavam slučaj Miloša Hayda."
Ustanem i odem u sobu. Skinem šminku i haljinu sa sebe, te obučem kratku majcu i trenerku na sebe. Uzmem fajl i legnem na krevet. I krenem ga čitati. Bez razloga je bio osuđen na mnoge kriminale i zločine, po ovome faktički on nije kriv.

On hitno mora da izađe iz zatvora. Sutra su posjete taman mogu otići i pričati sa njim. Ako nam prvo suđenje dobro prođe on izlazi iz zatvora sa mjesec uslovne kazne. Ovo će biti jebeno. Nastavim sa slučajem. Ovaj put je optužen za ubistvo nečijeg sina. Dokazi:krv po njegovoj košulji i pištolj. A ne piše čiji su otisci nađeni na dječakovoj odjeci. A isto tako piše kako je Miloš u 22:30 bio na zabavi i poslije došao tako kući, a smrt dječaka desila se u 21:00. Nigdje logike.

Po ovome on će se izaći iz zatvora. On nije kriv. Jednostavno. I osjećam to. Zapišem sve na papir i stavim ga u svesku.
Sofija:"I imali tu pomoći?"
Jana:"Ima mama. On će izaći iz zatvora nije, a imam svjedoke. Zovnem nekoga koje bio na zabavi. Riješeno."
Sofija:"Deset puta sam pregleda i nisam mogla naći ništa."
Jana:"Ja jesam."

Dadnem joj papir i ona krene citati.
Sofija;"Kako mi je ovo promaklo?"
Jana;"Mama godine."

Sofija:"Ovo je bilo nemoguce."
Jana:"Samo trebaš imati dobro oko i pazljivo čitati. Sutra ću nazvati Dijanu da ide sa mnom."
Sofija:"Slobodno. Ne dopuštaju da vidi brata već par mjeseci."
Jana:"Dobro, mama. Sada bih spavala."
Sofija:"Laku noć mila."
Jana:"Laku noć mama."
Pazljivo je zatvorila vrata i nastavila sam sa slučajem. Pa to je definitvno to. Nema ništa drugo. Ovo će biti lako za mene. Ustanem i fajl stavim u aktovku. Ugasim svijetlo i vratim se u krevet. E ako sad budem mogla zaspati.

->Jutro<-

Jako sam teško ustala iz kreveta. Teško sam spavala. Cijelu noć sam razmišljala o slučaju Miloša. Takvog nedužnog čovjeka. Umijem svoje lice i operem svoje zube. Istuširam se i obučem.
Savršena plava kombinacije. Uske plave hlače u kombinaciji sa svijetlo-plavom košuljom i plavim sakoem.
Uzmem aktovku i izađem iz kuće. Iz torbe izvadim telefon i nađem Dijanin broj.
Jana:"Hej Dijana. Kako si?"
Dijana:"Loše Jano. Što zoveš?"
Jana:"Ideš vidjeti svoga brata. Vodim njegov slučaj."

Dijana:"O moj Bože! Tamo sam za deset minuta."
Nasmijem se i prekinem slušalicu. Uđem u auto i polako ga pokrenem. Za deset minuta se nađem ispred zatvora. Ugledam Dijanu i ona mi potrči u zagrljaj.
Dijana:"Jano hvala ti."
Jana:"Ništa. Znam koliko ti znači."

Savršeni zločin Tempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang