Skrivene strasti -Završena-

Dvadeset sedmo poglavlje

"Ne pada mi na pamet!", zasiktala je, dok se preko puta nje sedeli Ignjat, Avram, Željana i Minja i gledali je.

"Gabi..."

"Ne! Ne želim ni jednu jedinu izjavu za novine da dajem. Ionako će ti lešinari sve da obrnu onako kako oni žele."

Avram je uzdahnuo. Ova devojka je bila prokleto tvrdoglava. "Te novine drži jedan od mojih partnera, Gabrijela i voljan je da iznese tvoju priču, onako kako tu budeš rekla. Na kraju ćeš reći da ste Minja i ti podneli zajedničku tužbu protiv svih novina za klevetu."

Duboko je uzdahnula, a onda klimnula glavom. Nije više mogla da čita razne naslove i tekstove po novinama. Okretao joj se želudac od gadosti koje su pisali. "U redu, ako će sve preneti onako kako budem rekla, onda hoću."

"Doći će za pola sata."

Klimnula je glavom, pa sela kraj Ignjata na trosed i pogledala ga. "Jednu li reč izvrnu, neće se dobro provesti."

Osmehnuo se i nežno je poljubio u nos. "Ne verujem da bi Avram našao nekoga ko bi izvrnuo tvoje reči, ljubavi. Opusti se.", nežno je rekao.

"Znam da ne bi, ali ne mogu više da čitam sve što pišu, Ignjate."

"Znam, žao mi je što sam te doveo u ovu situaciju.", tiho je rekao.

Vragolasto ga je pogledala. "Meni nije, ljubavi. Obrušili bi se zbog drugih stvari, ne rade to zbog tebe, već zbog mog oca. Irma im je samo došla ko kec na deset sa svojom pričom o nama dvoma. Volim te."

Nasmejao se. "Volim i ja tebe, Gabi.", nežno je rekao.

Pola sata kasnije u dnevni boravak je ušla mlada novinarka. "Dobar dan, Gabrijela, ja sam Una."

"Gabrijela, drago mi je.", promrmljala je. Sve od sebe je dala da zvuči prijatno, ali ona unutrašnja averzija prema samoj profesiji kojom se ova devojka bavila nije joj dala mira. "Možemo da počnemo.", rekla je i ublažila ton osmehom.

Una je klimnula glavom i sela preko puta nje. "U početku si poricala svoju vezu sa Ignjatom, zašto?"

Nasmejala se. "Bože sveti, kakvo pitanje. Nisam želela da dobije otkaz i da se nađe na meti Vaših kolega, kao što se našao. Nije to zaslužio, gospođice Una. On je dobar profesor i pedagog, a to što se desilo između nas je nešto posebno."

"Gospodine Ignjate, da li je Gabrijela prva učenica sa kojom ste bili?"

Ignjat je klimnuo glavom. "Da, jednostavno mi je osvojila srce. Čim je došla primetio sam da ima problema, pa sam pokušao da joj pomognem da ih reši. Usput sam je i upoznavao i osvajala mi je srce malo po malo.", tiho je rekao.

"U žutoj štampi se spominje da ste vas dvoje bili zajedno i pre nego što je Gabrijela postala punoletna, da li je to istina?"

Gabrijela ju je pogledala. Znala je da je ovde da bi im pomogla da se čuje šta oni mise, ali je imala neverovatnu želju da je udavi. "Ne, nismo bili zajedno pre nego što sam napunila osamnaest. Tu noć smo se prvi put poljubili. Ja sam već imala rezervisan apartman na Kopaoniku i pozvala sam ga da ide sa mnom."

"On je tad već ostavio svoju suprugu?"

"Da."

"Dakle, niste ostavili svoju ženu zbog Gabrijele."

Uzdahnuo je. "Ne, nisam. Ostavio sam je zbog nekih ličnih problema između nas, koji su polovično izneti u novine."

"Polovično?"

"Da, polovično. Istina je da smo zbog mojih grehova iz prošlosti ostali bez deteta, ali isto tako, čista laž je da sam je nakon toga maltretirao. Imao sam maksimalno razumevanja za nju, pokušavao sam da zajedno prebrodimo, ali me je uvek odgurivala od sebe. Kad sam odustao, počele su ljubomorne scene i na kraju više nisam mogao da izdržim i napustio sam je.", progunđao je.