Pete godine našeg braka cveće je krenulo da vene. Ruže nisu bile veselo rascevtane u vazi na sredini stola, a mirisa odavno bilo nije. Volela sam tempo koji sam imala u životi, on me je držao sa obe noge na zemlji.
Volela sam trenutak kada u svojim kolima vežem dve devojčice u njihovim auto sedištima i iz vrtića se vratimo kući.
Kada izujem cipele nakon napronog dana i navučem trenerke, stavim šerpu da se ručak zagreje i obučem trenerke. Zatim sednem na pod dnevne sobe i igram se sa njima.
Kada se ručak podgreje, nahranim prvo Gagu, zatim obrišem Miljanina usta i nastavin s njenim hranjenjem. Ona je velika devojka i može sve sama. U stvari ne može ništa ali pokušava.
I to je bilo sasvim normalno, jer imala sam normalan posao dok Dejan kao advokat u tužilaštvu nije. Nisam se nadala od devet do pet mužu, ali jesam se nadala slobodnom vikendu, sa njim. Stvar je u tome što su nam se slobodno vreme i vreme za nas proredili i ušli smo ne u kolotečonu, već u prolaznike u sopstvenom stanu. Pete godine braka prvi put sam se zabrinula gde je u petak uveče, a prošla je ponoć. Nije mi palo na pamet da je sa drugom ženom, ali mi jeste palo na pamet da je u nekom jarku. Zašto? Jer je radio u tužilaštvu a vremena su postala mutna.
Taj petak veče je bio nezaboravan.
Došao je pijan negde oko dva posle ponoći.
Dejan inače popije dve čaše piva i objavi fajront.
Te večeri nije.
Zahvalna svim svecima što je živ, što je pijan nije bitno, pokrila sam ga ćebetom i otišla da spavam. Deca ne znaju da je subota naredni dan i probuće se oko šest. Iako će Dejan spavati do deset sigurno, ja moram da krenem svoj radni dan - u kući!
"Umorna sam Dejane", rekla sam negde oko pet popodne, a on me je pogledao ispod oka.
"Umorna? Pa nisi radila danas..."
Iako nisam radila danas, moje radno vreme ne prestaje kad otkuca tri popodne. Ne, završava se kada taknem jastuk. Sredi veš, decu, kuću, skuvaj ručak za naredni dan, večeraj, i idi na spavanje je moja lista za uraditi kada izađem iz kancelarije.
I nije mi bilo teško, jer volim svoju porodicu.
Ali, moje iskustvo, do sada, mi dokazuje da je ljubav sve samo ne laka.
Nekada je ružna. Nekada je tužna.
Sada sam ja tužna.
Nakon nekoliko dana Dejan se ponovo vraćao kući nakon pet, ali nije bio srećan. Nešto ga je opterećivalo, samo nije želeo da kaže šta. Na svako pitanje odgovor je bi da ja to ne bih razumela.
Možda da, možda ne, ali svi problemi postaju lakši kada se podele.
Onda je ponovo bio veseo kada se vratio oko ponoći. Pod gasom, ali veseo. Stao je na nagaznu minu i nije vikao, a ja prigodno nisam sakupila kocke koje su moje ćerke koristile što za ređanje što za žvakanje.
Pratila sam njegovu reakciju koja je izostala.
Pratila sam i promene raspoloženja i devetog oktobra, za Biksin rođendan rešila da izađem. Ne sa Biksi, već sa svojim bratom i samo se opustim.
Moja mama je bila rezervni plan, ako svekrva ne može da čuva devojčice- kao što nije mogla i tako sam pokupila brata i otišla na večeru. Dejan se javio, krenuo je sa kolegama na piće, znači do kasnih noćnih sati...
Svemir i karma imaju različite planove. Nekom je malo što u poplavi ima čamac za spasavanje- traži helihopter. Nekome je dovoljno što na otvorenom moru ima dasku da se za nju drži. Gledajući kako se odvija život oko mene, a ja statiram zadovoljna malim stvarima i svojom rutinom, shvatila sam da je sve u uglu gledanja na stvari.
Bila sam srećna.
Volela sam.
Voljena sam.
Imam decu, imam porodicu, svi smo zdravi. Imam posao, hvala Bogu ima i Dejan. Šta će mi više?
Te večeri, navaljen na šank u restoranu gde smo Goran i ja izašli na večeru, stajao je Dejan i zagledan u dugokosu brinetu ispijao piće.
Muškarac do njega je nešto pričao, ali verujem da ga Dejan nije čuo.
Brineta nije ličila na mene, niti ja na nju. Samo je imala smeđu kosu, dugačku do guzice, baš kao nekada ja...
Eksirao je još jednu čašicu i nastavio da blene.
"Da li je ono moj zet?"
"Aha", kažem i povučem ga ka našem stolu. Želim mirno veče s bratom.
"Nisam znao da imate otvoren brak", bio je ljut, ali se suzdržavao. Goran je jednostavno takav.
"Nije otvoren, muškarac do njega je kolega iz tužičaštva. Dejan pokušava da napreduje", ne branim ga iako tako zvuči. Nastavljam da prebirem po tanjiru i znam... Sledi mi dugačka pridika.
Naravno da je Dejan ostao za šankom sa istim muškarcem, ali bez brinete kada smo krenuli kući. Nisam mu se javila, javiće mu njegova mama, pa sam rešila da ga ni ne čekam te večeri. Želela sam da se naspavam...
"Sećam se te godine! Kupila si mi komplet knjiga za rođendan, otišla kod frizera i kasnije na večeru sa Gošom. Jesi li saznala ko je brineta?"
"Jesam. Na žalost jesam, ali ne želim sada da pričam o tome. Pogledaj poklon i kaži mi da li ti se sviđa!"
Otvorila je kutiju i pogledala šal. Mogla je sebi da ga priušti, ali meni je bio merak da ga kupim. Želela sam to!
"Prelep je. Nego, nisi mi rekla gde se Bane uklapa u sve ovo?"
"Bane? Nikako! Sinoć sam ga prvi put videla od kako je otišao i iskoristila trenutak."
"Trenutak, Bejbi?"
"Trenutak. Još uvek sam udata, za mene ne postoji ništa više od trenutka."
U svilenoj spavaćici čekala sam Dejana da se vrati kući. Ponoć je njegovo vreme kada dolazi kući srećan. Ako je pet popopne, onda dolazi neraspoložen. Tako je već mesecima i želela sam da iskoristim trenutak, moram da iskoristim trenutak, jednostavno to je poslednja prilika.
Devojčice su bile kod mojih, kuća je bila bez nagaznih ili čežećih mina, očišćena, sređena.
Moja koža je bila istretirana različitim sredstvima za mučenje sve dok nije bila meka i mirisna. Kosa mi je bila isfenirana.
Dejanov iznenađen izraz lica rekao mi je da je misija izvršena.
Iako pripit, prišao mi je zaigrano i poljubio nestvarno jako.
Ruke su mu putovale mojim telom i vrlo brzo se našle na mojim kukovima. Podigao me je brzo i jako sam ga zagrlila kako rukama oko vrata, tako i nogama oko struka.
Bilo je nestvarno iskustvo, kao da sam vodila ljubav sa sasvim drugačijom osobom, sa muškarcem koji je stenjao i režao svaki put kada se okuražim i na njegov nalet odgovorim strastvenije ili čulnije. Željnije.
Čežnjivim pogledom posmatrala sam kako spava. Muškarca u svom krevetu sam volela dovoljno za dva života, ali sam polako osećala kako mi klizi između prstiju...
Ubrzo, saznala sam da čekamo naše treće dete.
Moj je plan uspeo...
"Ko je brineta, Dušice?"
"Dokle si spremna da ideš?"
"Do kraja, i ti to znaš!"
"Onda, hajde da popijemo kafu, već je skuvana, pa da dobiješ svoj odgovor!"
Sišle smo na prizemlje, moja baba devojačka soba je bila u potkrovlju i bila je odaljena od svih zvukova i dešavanja.
Kafa je mirisala, Zoka i Gaga su jele, a Miljana držala svoju šoljicu. Nešto ju je mučilo, ali nije bila spremna da govori o tome i poštovala sam to.
Biljana je izvukla paklu cigareta i ponudila mi jednu.
Neka ide život!
Zapalih cigaretu i uvučem dobar dim u svoja pluća. Biće mi potrebno mnogo više od cigarete da progutam sva sranja koja osećam da dolaze...
💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖
