"Daj mi jedan jebeni razlog da te pustim u svoj život, ponovo!"
"Još uvek si mi žena!"
"Samo me to još drži! Nisam ti supruga odavno, žena još duže! Rekla sam ti da me zadržiš, da me vratiš i jedino što radiš je da me maltretiraš!", Dejan je iznenada pobeleo, zagledan u mene, "Ne voliš me odavno, a sa poslednjim trzajem moje dobre volje otišla je i finoća. Nema prilika više, ili mi daj sporazum ili idemo na sud. Oboje se slažemo da nam je brak gotov i sudija tu ne može ništa!"
"Ne slažem se!"
"Ko te jebe!"
"Ja sam lepo čuo ko jebe tebe!"
I do svega toga ne bi došlo da je Pera otišao pravo u policuju, ne? Ne, došlo bi!
Elem... Sve je krenulo nakon staze srama do pekare, masnog bureka i mog povratka kući.
Miljana me je dočekala s kafom, hvala joj na tome, ali i sa idejom da se odloži Andrijino useljenje.
Kategorički sam rekla ne! Ne, kao ne, ni u ludilu. Nedelja je, neka dođe, neka se osvrne deset puta oko sebe, da im pomognem jer je ponedeljak dan za posao. Tada sam skapana, nisam za razgovor, a i hoću malo sebi da se posvetim.
Bilo je po mom.
Već oko podneva došao je izdanak prepona koje sam rado zajahala i doneo pet kutija knjiga, osam odeće. Uredno spakovano, uredno opeglano.
"Ko pegla?"
"Tata je peglao, sada ja", slušam ga kako je ponosan na svoje umeće i pomognem mu da se useli u Miljaninu sobu.
"Dušice, ovaj, Miljana može da mi pomogne!"
Ne, ne može, znam zašto, ali klinac ne može da me gleda.
"Moraš da me istrpiš, mali. Miljana 'prži jaja' za ručak, dakle...", slegnem ramenima i otvorim jednu od fioka. Gaće nek si složi sam!
Kada je Dejan rekao da Miljana ne zna ni jaja da isprži, ne znam da li je govorio metaforički, da je mlada, ili je hteo da je ponizi, ali ja bolji sote pojela nisam. Sve je bilommeko i saftno, jednostavno jako ukusno. Moja ćerka ipak ume da isprži jaja, sprema i sote, a šta je sote drugo nego kulturan naziv za prženo meso na kockice?
Andrija je baravno i dalje gledao više u muda nego u mene, ali smiriće se mali, osećam to. Moraće...
Posle ručka oglasilo se zvono, Bane je došao po Miljanu i Andriju i rešio da oh odvede negde. Gde, nisma imala pojama, ali mi je svakako trebalo manje frke u kući. Trebao mi je kratak odmor. Dremka!
Seks u mojim godinama je razarajuć, raspamećujuć, jer kao zrela osoba sada tek zmam šta moje telo može, šta mi prija i šta volim. A volim seks, kog sam se samo sećala u jednom periodu svog života. Nekada su meseci prlazili između naših seksanja. I tada sam znala da me Dejan ne vara, samo da me više ne želi. Kao ženu, kao pralju i švalju da. Ženu- ne!
Čaša vina stajala je na stočiću, a moja guzica se uvalila u garnituru. Sklupčanih nogu poda sobom gledala sam u televizor, mislim da je Nacionalna geografija, i sanjala budna. Bane i ja... I Africi... Među slonovima. U tundri vodimo ljubav pod zvezdama... Bane i ja... U Indiji... Dok tigrovi šetaju slobodno džunglom, mi se grlimo na leđima slona...
Jiš jedan gutlja vina i već sledeća destinacija nam je bila kolonija na Marsu, u bestežinskom stanju, lebdimo, dok su nam tela neuredno klupko nečega!
"Mama, visiš!"
Promeškoljim se, ali nastavljam da žmurim.
"Mama, pašćeš s kauča..."
"Neću..."
"Mama..."
"Palim raketu..."
Zaglušujuć smeh je onaj koji me vraća s Marsa na Zemlju i Dragana kako stoji pored mene.
"Iscrplena si, mama!"
"Nisam!", brišem balu s obraza, imala sam grešno balav san. Na Marsu!
"Hma, da.. Ne deluješ mi umorno, ali skršeno da. Vedra si... Imala si seks!?"
"Nisam!", ustajem naglo i sedam na sopstvene noge. Telo mi drhti.
"O i te kako jesi! Selsala si se! Jesi!"
"Dragana, tišina. Nisam!"
"Tako jesi! Kakav je Andrija macan, rekla bih da ni tata ne odudara mnogo! Mator je za moje pojmljenje muškarca, ali se jesi seksala s njim! Prija skembala prijatelja!", smeje se balavica, kikoće se na seks, saksofon, seksizam. Sve na S njoj izaziva kikot.
"Mislim da to nije tvoj problem! Mislim, s kim se ja seksam!"
"Jel dobar? Možda ima nekog bratanca za mene, a mama?"
Gađam je papučom, prva mi je pod ruku, a tako bih joj zveknula jednu popravnu ćušku u teme.
Ona mene proziva za seks? A ona? Jeste punoletna, ali od društvenog života nema ni Š. Udaće se za prvu budalu.
"Mama", seda na pod, "Ne osuđujem te, još manje ću da te gnjavim, ali... To je Bane, Andrijin tata!"
"Otkud znaš da je on?"
"Nagađala sam, a sada si mi potvrdila. Bilo je hemije među vama juče kad smo izašli na ručak, a tatu su izbile boginje. Nije znao u kog da gleda, Baneta, tebe ili teta Mariju!"
"Lepa je, zar ne?"
"Jeste, ali je i ona tužna kao ti. Nisam glupa mama, mnogo si tužna, a od petka kako si izašla sa teta Biljom... Pa, deluješ vedrije. Znači, seks!"
Nismo čule kada su se vrata otvorila, još manje da je neko u trpezariji koja je spojena sa dnevnom sobom.
"Dakle, ti si već slobodna žena, zar ne?"
"Imao si svoju priliku, prokockao si je, osamdeset prvi put. Neću da se raspravljam pred detetom", kažem i dam mig Gagi da se makne. Biće gadno...
"Pred detetom možeš da pričaš o veličini nečijeg kurca, ali ne i o braku sa svojim mužem? Rekla si da te zavedem i vratim!"
"Daj mi jedan jebeni razlog da te pustim u svoj život, ponovo!"
"Još uvek si mi žena!"
"Samo me to još drži! Nisam ti supruga odavno, žena još duže! Rekla sam ti da me zadržiš, da me vratiš i jedino što radiš je da me maltretiraš!", Dejan je iznenada pobeleo, zagledan u mene, "Ne voliš me odavno, a sa poslednjim trzajem moje dobre volje otišla je i finoća. Nema prilika više, ili mi daj sporazum ili idemo na sud. Oboje se slažemo da nam je brak gotov i sudija tu ne može ništa!"
"Ne slažem se!"
"Ko te jebe!"
"Ja sam lepo čuo ko jebe tebe!"
"Jeste, može da me jebe bolji i veći od tebe, ali ja sam barem stavila tačku na našu farsu. Nisi me jebao ti, ne pamtim! Ako je to sve što si hteo da mi kažeš..."
"Hteo sam da te povedm kući, natrag. Ali...", besan je, jako je besan. Poznajem ga a poznaje i on mene. To je prokletsvo dugih brakova, sve se zna.
"Slušaj, stvarno je kraj. Neću više ni seve da zavaravam da omaš šansu. Nemaš je. Dejane, ne voliš me poslednjih deset godina našeg braka. Dođavola, nisi me voleo ni ranije, mi smo navika..."
Nije me saslušao do kraja, ali Dejan je to. Oborio je vazu sa cvećem i udario odmah zatim u sliku na zidu. Pesnicom.
Staklo se rasulo svuda oko njega, a staklići koji su mu se zabili u pesnicu nadam se da peču kao pakao. Nadam se, želim da ga boli!
Pogledao me je još jednom i sa stisnutim zubima izašao van. Nadam se na duže.
Mrzela sam ljude koji pokušavaju da kontrolišu svaki aspekt nečijeg života. Razumem da se to radi detetu do pete godine, ali posle toga jednistavno je nemoguće. Iskustva su ta koja nas vode kroz život, koja nas uče kako da reagujemo. Mene je naučilo da se ne ukopam u mestu, već pokupim staklo. Neko može da se poseče.
Naučilo me je da će se Dejan busati u grudi i tek kada ga popusti bes, sešće da razmisli. Mesec ili pet, ali shvatiće. Video je Mariju sinoć. Nije balavio, ali kako Gaga kaže bili smo tužni. Svi!
Više šansi ne dajem, gotovo je.
Što se mene tiče, ja sam slobodna žena, s kim spavam moj je problem.
Ne treba mi niko da mi kaže kako da živim, treba mi neko da me uhvati za ruku i povede. Daleko.
Da me zagli.
Da me zadrži ljubavlju, nežnošću, poštovanjem...
💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖
Sa lagera. Čitamo se uskoro
Cmokić
