Nije me omeo žamor u dnevnoj sobi. Nikako. Gaga se držala za stomak slušajući svoju baku kako joj govori o pripremama svinskog pečenja, Biljana vrti čašu vina u rukama, Andrija i Miljana su nestali, verovatno da im se ne smuči život, seks, porodica, a tek su na samom početku stvaranja njihove sopstvene.
Dobro je podneo ideju da će biti otac, Bane da će biti deda, i svi srećni.
Na prstima se uvlačim u kuću nakon ostavljanja bivšeg muža da ga glava boli, još vučem Mariju za ruku. Ozbiojne đebe, malo sutra, nezrele smo kao paradajz u februaru!
"Gde si ti nestala?"
"Bila sam na seks, mama!", odgovorim, povučem Mariju ispred sebe "Jebale smo Dejana u glavu!"
"Molim?"
"Napio se u Atini, a onda smo ga odcele kući. Ovo je Marija, Marija, ovo je moja mama Nevenka", sednem na prvo slobodno mesto i duboko udahbem.
Šta se sve desilo u mesec dana, ne verujem.
Pored toga što sam raspuštenica, dobro, još malo, postaću baka, imam momka, imam drugarice i izlazim petkom i subotom.
Nisam li se negde zabrojala?
Bilo je trenutka kada sam mislila da neću uspeti, a evo me ovde, nema više jebenog španskog zida i soba je okrečena u žuto!
"Pijan, jel?"
"Kao drvo! Nalile ga monsunske kiše."
"Znaš, kad je tvoj otac jednom došao pijan kući..."
"Znam mama, izbacila si mu ćebe ispred vrata rekavši da može da uđe kad se otrezni. Sećam se priče..."
"Ali da li se sećaš šta je bilo posle? Verujem da se Dejan mnogo ranije prvi put napio. Nije li?"
Bila je u pravu. Dovraga, uhvatila sam ga pijanog ili pripitig one noći kada smo napravili Zoku.
Sećam se da je moj otac mesecima kasnije donosio cveće i punio sve vaze po kući. Sećam se da je u kući bilo pesme.
Toga nije bilo u mojoj kući, podređena porodici i pokušajima spašavanja iste da nisam insistirala da se izvini.
"A kada mu ne bih dala pičke..."
"Mama!", zgrožena sam, iako devojkama ne smeta, meni smeta i te kako!
"Da, zaboravila sam, moja ćerka je svije ćerke našla u kupusu...", Marija je strmeknula čašu vina u gušu, mislim da je progutala da ne bi ispljunula, ali oči joj nisu odavale gnjušanje na izlapelu staricu, naprotiva delovala je zaigrano.
"Jedan od mojih bivših je morao da mi masira stopala svaki put kad zgreši. Šteta, nije grešio dovoljno, a imao je magične prste!"
"Marija tako? Zašto je onda bivši?"
"Nije umeo za drugo da koristi te prste!"
"A zašto si sama?"
"Zato što sam bila glupa...", kazuje setno, pa se pitam na šta je tačno mislila.
Da li na raskid sa Dejanom ili što ga i dalje voli, nije ni bitno, mislim da je večeras njoj svega bilo preko glave.
Možda će me i ona kriviti za nešto, realno da nije želeo ne bi me oženio, ali me može kriviti samo što se nisam rasvestila ranije.
I sebe krivim što sam žmurila kada sam trebala da širom otvorim oči, nego sam živela da bih preživela.
"A tek ti?! Koliko si žaba poljubila?"
"Molim, mama?", trgla me je, vraćajući temu razgovora na mene i moj neuspeli pokušaj življenja.
"Koliko žaba? Ili bolje da pitam koliko si popušila dok nisi naučila da pušiš? Jer po svemu sudeći jedino si ti pušila u tom braku, nisam videla da si nekad bila olizana?"
Šta sebi dozvoli jedan šišmiš kada misli da zbog starosti ima Bogom dano pravo da govori šta ne treba, onda kada ne treba.
Crvena od nožnog prsta pa do korena svoje kose, prosto sam se pitala čime sam zaslužila da me onaj odozgo ovako kažnjava?!
Sudar generacija u mojoj, naglašavam mojoj dnevnoj sobi je bio kataklizmičan. Svi su imali svoja viđenja, svoje navike dovraga, svi su imali nešto da kažu a ne pitajući šta je ispravno. Međutim, matori šišmiš je imao prava.
Popušila sam jedan kurac i nisam naučila da pušim, a poljubila sam premalo žaba, računajući moj prvi, moj najgori, moj najbolji i na desetine poljubaca vrednih zaborava. Došla do onog možda poslednjeg shvativši da je poslednji poljubac možda bio onda kada smo začeli Zoku.
Moj je izbor bio ograničen na kalupove koji mi nisu trebali, ali sam u kalupovima tražila pogrešno.
Živ čovek želi partnera za dobro i zlo. Živ čovek je socialno biće, treba mu neko za kafu, razgovor i ćutanje. Živ čovek vapi za interakcijom, da prima ali i daje nežnost, ljubav i pažnju.
Tražila sam sve to a pronašla surogota. Supruga koja je sama, bez supružnika u supružničkom braku.
"U pravu si, mama. Ali zato bananu gutam bez premca. Otvorim usta i pustim je da klizne, onako bez gutanja", uzmem Marijinu čašu, popijem ono malo vina sa dna, pa se piklonim nemoj publici, "Sada me izvinite, idem da naručim lizanje!"
Da li sam pomislila na mentalnu snagu koja mi je potrebna za moju mamu? Trebala sam da utristručim napor da ne prsnem, jer moja mama nije sama u naumu da se što pre vratim na konja. Ili na muškarca, preciziram. Ne, u tom naumu ona ima kompanjone, zadobila je verne obožavaoce koji mi upravo skandiraju.
"Bane, nadam se da si ozbiljan oko slobodne strane u krevetu?", glasi poruka koju mu ostavljam na sekretarici jer je trenutno nedostupan i odlazim natrag u svoju odaju na vrhu kule.
Da se spakujem u sviju sobu zalazećeg sunca i kada vitez u crnom Audiju dođe raspletem svoju smeđu kiku.
Bilo je kasno plakati nad slomljenim grnetom. Četvrt veka proćerdano, ako bi se neko pitao, međutim ne i ja. Ja imam uspeha u tih četvrt veka i ponosna sam na sva tri ordena zadobijenoj u borbi koju sam izgubila. Iako je večna ljubav jedbaka večnoj borbi, neuzvraćena ljubav je jednaka večnom ognju. Postala sam izgleda suviše religiozna, ali to se dešavalo svaki put kada bi Neveka postala slobodnija. Nagonila me je da mislim na nečastivog kako je opseda i tera je da pred mojom decom govori o pušenju, dildu i G-tačci. Ili je možda u pravu?
Nebitno, večni oganj je biti u braku bez ljubav zarad računa. Ja računa nisam imala tako da je ostao sam mazihizam u priči. I moja iluzija da između nas postoji ljubav.
Kiša je ponovo padala i opet me kapi koje odzvanjaju u krovni prozor ostavljaju prisebnom. Ne daju mi da se izgubim u mislima kojima bih možda mogla da se samosažaljevam. Izgubila sma Baneta, ne svojim krivicoma već njegovim kukavičlukom. On nije bio hrabar da se izbori za nas, a onda sam pronašla zamensku osobu i sve zapečatila. Kada je nestala Bejb i postala Dušica, ne sećam se tačnog dana, ali sada mogu reći da se sećam osećaja.
To je bilo onog dana kada sam zagnjurila ruke u njegovu meku kosu puštajući da svojim jezikom hara mojim ustima prateći svaki nasrtaj, odgovarajući mu podjednakim žarom, usklađujući ritam kao da smo vodili ljubav poljubcem.
To je bilo onog dana kada me je pogledao u oči želeći da nešto kaže, a u stvari je otišao.
To je bio taj osećaj, kada mi je slon seo na grudi i istisnuo Bejb van. Bejbi je porasla u nekoliko sekundi shvatajući da je krenula dušom za batom Banetovih koraka, a u mom telu je ostala samo Dušica.
Iako je moja ćerka mislila da sam njihovog oca upoznala na Banetov i Biljin rođendan, istina je bila drugačija. Tada smo započeli vezu. Upoznala sam ga nedugo nakon što je raskinuo s Marijom. Trudila sam se da me primeti, jer sam u njemu videla osobu koja ume da voli. Nadala sam se da će istim žarom voleti i mene, jer je to bilo sve što mi je bilo bitno. Slon je sedeo i dalje na istom mestu, držao Bejb podaleko od mog srca, a Bejb je nastavila da luta za Banetom.
💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖
