IGRAJ ZA MOJE OČI

Why would you do that?

Budim se i jedino sto mi je trenutno potrebno je muzika i par pokreta oko sipke. Moje telo je poslednjih par dana, kao i moj mozak, veoma napeto..
Krece moja omiljena pesma, a laganim hvatanjem za metalnu sipku okrecem se oko njene ose. Nosi me muzika. Pokrece me. U mislima mi je slika Tajlera. Uvijam se oko sipke. Uvijam se... ali, prvi put nesto cudno se desava. U mislima mi nije sipka. Tajler je. Uvijam se oko Tajlera. Igram oko njega. Moje noge, ruke, a malo po malo i celo telo je oko njega. Svaki pokret je sve strastveniji i prisniji.
Koraci u hodniku, me vracaju u stvarnost i shvatam da se Tajler probudio. Brzo silazim sa sipke i gasim muziku. Vracam se u krevet i glumim da sam i ja tek sada ustala.
Vrata se nakon par pokucaja i mog odobravanja, otvaraju i to prelepo lice ulazi u sobu. Posmatram njegovo telo, dok se samo u donjem delu pantalona. U rukama nosi jednu belu i jednu crnu kosulju. Rasiri ruke i pokazuje mi ocima ka njima.
"Pa koju da uzmem?"upita Tajler.
"Crna!" Kao iz taka odgovorih.
"Maadaa..." produzih...
"Recii reci.." nasmejao se, zainteresovano.
"Bez nje je jos lepse.." nasmejala sam se podmuklo i okrenula glavu.
Legao je pored mene i pojeo me svojim zagrljajem. Nestala sam u njegovim velikim rukama. Osecam se tako maleno.
Sklupcala sam se oko njega i pokusavam da mu uzvratim zagrljaj istom snagom kojom on meni pruza, ali nemoguce je.
"Danas idem na jedan sastanak, a kada se vratim voleo bih da rucamo u basti. Ako si za.." rekao je.
"Ja sam uvek za.." rekla sam, presreecna.
Nasmejao se i otkoracio par koraka, i poceo da zakopcava kosulju. Ne znam da li ga idealizujem, ali on je savrsen. I kao osoba, a moram priznati i fizicki.

On je krenuo na sastanak, a ja sam za njim sisla u kuhinju i zadrzala ga sa par poljubaca i pozelela mu srecu na tom sastanku iako ne znam, koji je sastanak u pitanju.
Usla sam u kuhinju i srela nasu kuvaricu, koja me uvek doceka nasmejano. Jako draga zena.
" Mogu li da Vas zamolim nesto, gospodjo Biller?" upitala sam.
"Naravno dete, sta god pozelis.." rekla je umiljatim glasom.
"Volela bih da danas ja spremim rucak za mene i Tajlera, vi mozete otici da se odmorite.." rekla sam.
"Pa, ako Vi tako zelite, ja Vam mogu pomoci.."rekla je zacudjeno.
"Ne, ne treba, ali hvala u svakom slucaju.." ispratila sam je.

Napravila sam razne vrste jela. Spremila sam njegove omiljene spagete sa specijalnim sosom, kolace sa jagodama, i na sve to vocne salate. Ja sam odusevljena, a nadam se da ce biti i on.
Postavila sam sto i uredjivala ga. Stavila sam svecu i umotala masnice oko nje. Otrcala sam u nasu bastu, a zatim se za manje od pet minuta vratila sa punom rukom crvenih i belih ruza, koje sam stavila u vazu na sred stola. Pored tanjira sam stavila crvene salvete, a svetlo sam podesila na crvene i roze tonove. Sve izgleda fantasticno.
Sela sam na kauc i odbrojavala u iscekivanju momente kada ce doci. Ovo je samo dokaz koliko sam se vezala za njega, koliko ne mogu bez njega.

Odnekud se odjednom cuo zvuk telefona. Posla sam i zatekla na malom stolu Tajlerov poslovni telefon. Neko je uporno zvao i zvao. Odlucila sam da se javim, ali pre nego sto sam uspela da progovorim i da objasnim da on nije tu trenutno....

Tajler P.O.V.

"...Dakle ove godine, to je sve od prihoda i mi smo jako zadovoljni. Drago nam je zbog tog ugovora..." govori jedan od direktora neke strane firme...
Umoran sam od ovih ljudi. Samo mislim o njoj i onome sto planiram da joj kazem.
Ne zelim da joj krijem ista. Tako je kako je. Ona je odrasla i prihvatice to. Mozda i bude zelela da upozna svoju majku, ali ne zelim da joj radim iza ledja. Odbrojavam sekunde do kraja ovog dosadnog sastanka, moram sto pre da je vidim.

Sandra P.O.V.

Ispustam telefon iz ruku i neverujuci sedam na krevet, hvatajuci se za glavu.
Sta se ovo desava i zasto meni?
"ZASTO?!" viknula sam sama na sebe i briznula u plac.
Glava me je odjednom zabolela i otrcala sam do svoje sobe, progutala par tableta za smirenje,a zatim sela i cekala da deluju. Kako tablete nisu delovale niti ublazavale ovo sto sam upravo saznala otisla sam u kuhinju i izvukla flasu vina....

Tajler P.O.V.

NAPOKON KRAJ. Pozdravljam se sa svima i krecem kuci. Samo cekam da je vidim.
Ulazim na vrata i krecem ka kuhinji. Odatle se cula nekakva buka.
Prvo sto sam ugledao bili su razbijeni tanjiri i case po podu, izgleda kao da je neko unistio prelepu veceru. Zabrinuto je trazim pogledom i ugledam je kako sedi na podu kuhinje. Pored nje je par boca vina, a njene ruke bile su krvave. Pored nje jedna od boca bila je polomljena, a stakla je bilo svuda.
Potrcao sam ka njoj, da se uverim da je dobro.
"Oooo, vidi ko je dos...ao... sto mi nisi poveo...mmm..mamu i tatu da svi za...zajedno veceramo?" promrmljala je pijano..
Uhavtio sam je za ruku, kako bih joj pomogao da ustane, ali ona me je odgurnula.
"O cemu pricas Sandra, smiri se hitno, moram pozvati doktorku, ti krvaris.."rekao sam zabrinuto, pokusavajuci da shvatim sta joj je.
"Sklonii se od menee.." vikala je dok sam je dizao sa poda.
Ocistio sam joj ranu i previo ruku. Sve vreme je sedela namrgodjena. Pokusavam da shvatim sta se desilo.
Kada sam otisao bila je dobro..
"Objasni mi Sandra, sta se desava??" Upitao sam.
"Neeee, necu ti ja objasnjavati... evo sad ce neko... ovaj.. da ti objasni.." mrmljala je dok je trazila nesto po dzepu.
Izvadila je moj poslovni telefon i ja sam odmah shvatio sta je u pitanju...
"Slusaj!!!" viknula je.
Pustila je poslednju poruku koju sam dobio.
"Mr. Howerton,
Koliko jos moram cekati da upoznam Sandru? Ako se igrate sa mnom, molim vas da prestanete.. zasluzujem da je upoznam..
Pozurite sa time da joj kazete za mene, jer ako vi nesto ne preduzmete ja cu... onaj sastanak je ostavio na mene dobar utisak o Vama, nemojte to da kvarite..
Veronica."