Probudio me je jasan ugriz na mom ramenu, zatim jaka ruka oko mog struka. Krevet u mojoj baba devojčakoj sobi nije bio veliki, ali dvoje prosečnih moglo je leći u njega. Sada... Imala sam utisak da visim s jedne strane, dok me u leđa prikiva svom snagom široko muški telo.
Zabacim slobodnu ruku pozadi i opipam golu mušku zadnjicu, pa mu u meso urijem nokte, ali on me više približava sebi i jedina barijera među nama je u stvari pidžama u kojoj sam zaspala.
Njuši mi vrat, spušta nežan poljubac na moje uho, zatim ispod uha, raširenih prstiju na mom stomaku, više se utiskuje u mene dok ne steknem utisak kako će me polomiti na dva dela.
Sve vreme nešto mrmlja, nerazumljivo mi je, ali me te reči kroz vreo dah izgovorene ritmično miluju i još više teraju da pomeram guzicom o njegovo golo telo.
Napokon, njegova ruka se sa mog stomaka seli ispod gornjeg dela pidžame i tu nastaje magija.
Okrećem se prema velikom telu u mom krevetu, te mu sa obe ruke grabim lice. Gledam ga sanjivim očima i upijam njegov dečački, zaigrani izgled. Ćutimo tek koju sekundu, zatim sve što želimo reći pretočimo u dodire nemirnih ruku, željnih usana, trenje kože. Ćutimo, a kazujemo sve što smo nekada davno trebali reći.
"O, Bejbi...", govori iz grla dok mu demonstriram jedenje banane uz neizostavno lušćenje kore.
"O, Bejbi...", stimuliše me njegovo stenjanje, pa se osmelim i zubima polako zagrebem.
"O, Bejbi...", preuzima kontrolu, postavlja me ispod sebe i moja pidžama je samo stvar prošlosti.
"Ne stidiš se Nevenke?", ležim mu na grudima, mislim da su mu puna usta moje kose.
"Ona me pustila da uđem u kuću. Rekoh sebi, Bejbi me želi pored sebe, Bejbi će me dobiti", vadi dlaku po dlaku, neznatno me čupka, blago pljucka, ali ne zameram. Ovakvo buđenje u životu nisam doživela.
"To je bilo sinoć! Bio si nedostupan."
"Prazna baterija. Zaspao sam rano, znaš čovek sam u godinama, treba mi odmor!", vadim jastuk i poklapam mu lice njime, zatim ga škakljam.
Nije mu torzo prekriven ljubavnim tepihom u meri da smeta, ali ima dovoljno malja po grudima, valjda mu to dođe i ono da ne postoji tip top savršen muškarac, pa je moje golicanje po njega drastičnije.
Ujeda jastuk, a celo mu se telo trza pod mojim prstima.
"Bejbi, daj... Nemam dvadeset!"
"Šta hoćeš time da kažeš?", duvam u kosu i gledam zajapureno lice odraslog muškarca sa osmehom deteta.
"Da nemam dvadeset. Ni trideset. Dva orgazma za redom su mi plafon, treba mi malo odmora", spustim pogled naniže, pa pomerim ćebe kojim smo pokriveni.
Ne, nema beke zastave, ali jarbol je svakako tu. Uspravan. Verovatno misli na kondiciju ili možda svoju slabu čuku? Nema godine za slabu čuku, mora da je kondicija!
"Ni ja ne mogu preko dva za redom a da mi ne krene tahikardija, međutim ne znam zašto u opšte pričamo na tu temu", ponovo ga zagolicam i vratim glavu na njegovo rame, "Jesi li svesan da su sprat ispod nas tvoj sin i moja kćer?"
"Jesam. I biće pobune kad ustanu i vide auto u dvorištu. Ne marim iskreno šta će Andrija da kaže, jer nisam mu govorio kako će da živi."
"Ali mariš šta će da kaže Miljani, a sa njim treba da krene da živi. Tvoja i moja beba će imati svoju bebu."
"A ti ćeš biti najlepša baka."
"Ubi me ako počnem da ličim na šišmiša!"
"Nevebku ne diraj!", spušta ruku pored kreveta i uzima nešto s poda, "Dala mi je 'Kamagru'. Vidi!"
"Dala ti je šta?"
"Kamagru! Internet Vijagra. Žena ne gubi korak s vremenom!", gledam u kutiju i pamtim šta je rekla - Ja mom Zokiju pola tablete... Ubiće mi oca!
