Šifru znam, a ključ jeste bio ispod otirača. Hodnik je osvetljen, a tišina dolazi iz svakog kutka sobe. Grli me. Miluje.
Smešim se iako znam da ne činim ništa pogrešno, adrenalin uzbuđenja me drži. Svoju torbicu sam ostavila u hodniku, laptop na stolu trpezarije. Bosim nogama hodam po hladnom podu i bacam prvo košulju, zatim i suknju na pod.
Dok stignem do Babetove sobe u kojoj stvaram nove uspomene, već sam u vešu.
Da li da ga dočekam na leđima, ili pak da se zavučem pod ćebe?
Isprobam kako bi izgledalo leđati na boku, onda shvatim da su mi se dojke opuznule i da ne stohe kao ranije. Vise jedna preko druge.
Kada sam na leđima onda se stope sa ostatkom tela, pa štrče samo baradavice. Od sisa ostali pacovi. I to mrtvi.
Naljbolji učinak ima moje dupe, zato legnem potrbuške i čekam... Bane da se vrati kući...
I čekam...
Ali uporbo zvono na vratima mi kaže da Bane nije kući, jer Bane nema potrebe da zvoni. Uzimam njegovu duksericu i navlačim je do kolena, žurim ka vratima i dosadnom nezvanom gostu.
"O, izvini... Nisam pogrešila stan!", gledam u Andrijine oči na lepom licu negovane žene.
"Ne znam, možda jesi, ali sudeći po očima... Ti si Andrijina majka."
"A ti si Banetova... Šta?"
Upsić? Ili upsina?
"Uđi! Ja sam Dušica Janković, ne mogu tačno da ti kažem šta sam Banetu, još pregovaramo."
"Ti si Miljanina majka?!", sablaznula se žena, i ja bih.
Iskreno, život se ozbiljno igra sa mnom. Neverovatno! Da, iz njenog ugla prijo moja lako ćemo je dobilo sasvim nov prizvuk.
"Možda ti je Bejbi bliže?", malo zlobe i pakosti, ali ne postoje nežnije reči za objasniti da sam ona koja je oduvek volela njenog bivšeg muža, i još gore, da sam ona koju on voli, "Treba nam piće, obema. Nešto jako?"
Pogledom prati moje gole noge, a glavom klima potvrdno. Treba nam piće.
Spušta svoju tašnu tik do moje, visokim štiklama udara u pod. Što me podseti, moram da obučem nešto, skoro da sam gola. E moj Bane... Ja htela da te seksi dočekam, a sada e ti se seks ogaditi.
"Samo što sam došla s posla, izvini, idem da se uprostojim", žurim ka Banetovoj sobi jer znam da je tamo jedan par mojih farmerki, da baš ne uzimam njegove trenerke, ako već čarape moram.
Dok se vratim, ona je već iskapila svoje piće.
"Nisam čula kako se zoveš?"
"Nisam ti ni rekla. Staša. A ri izgledaš drugačije nego što sam mislila. Nisi mitsko biće."
"Sirena ili Sfinga?"
"Sirena koja doziva."
"Priznajem, nisam", možda je htela da me uvredi, Sirene su poznate kao opasne, ne tako lepe žene koje mame svojom pesmom, ali nisam se upecala, "Ne umem da pevam. Drago mi je što te upoznajem bez obzira na okoknosti."
"Da, i meni je drago. Valjda. Kada mi je avio Andrija..."
"Pa još i da je trudna", nastavljam njenu misao, a ona me gleda.
Šta? I sama bih pomislila da ga hvata na dete!
"Neverovatno. Prvo ju je zaprosio."
"Jeste. Nije imala hrabrosti da mu kaže da je trudna, tada smo bile u fazi preseljenja. Zaista se vole."
"Slušaj, Bejbi... Nije da te nisam mrzela, ali ako se vole samo deo od onog koliko je Bane tebe voleo... Koliko te voli, biće srećni i moja poseta je suluda!", ima nervozni tik, uhvatila sam je i namešta kosu iza uha. Savršeno isfeniranu kosu.
"Nije suluda! Andriji znači. Miljani znači. Trebamo im svi..."
Frknula je nezadovoljno, shvatam je. Majka je. Žena, dođavola a mi smo jako jako sujetne, "Vidim da se lepo snalazite."
