Iz pravoliniskog kretanja preći u bilo kakav drugačiji oblik je teško. Zašto? Zato što je potrebna dodatna energija da bi se promenio smer, na prvom mestu, jer sve osim prave linije je vijugav, krivudav put. Iz para postali smo trojka. Uredno i rednovno, trojka. On, ona i ja.
Staša jednostavno nije shvatila reči moje Nevenke i svesrdno se trudila da bude pomoćni točak naše bicikle.
Ako smo mi birali jednu kafanu, ona je insistirala na restoranu. Ako je Miljana rekla haljina, ona je tražila venčanicu. Ako je bilo sunaca insistirala je na kiši.
"Ne možemo više ovako!", govori mi Bane u uho, pokušavajući da me poljubi, a da Staša ne izleti iz mog gardarobera.
Njegov stan je postao kontaminirana zona, ostala je moja skromna sobica.
"Tvoja bivša, ti je sredi."
"To je bila tvoja ideja, da je ona majka koja ima prava."
"Moja ideja, tvoja bivša, tvoj problem", otkopčavam mu kajiš i izvlačim košulju iz pantalona.
"Barem se Dejan ne meša..."
O, da, barem se Dejan ne meša.
Put do muškarčevog srca je preko stomaka, ali do mozga mnogo je jednostavnije. Mnogo jednostavnije!
U tome je Marija postala vrhunski stručnjak. Previše je žaba poljubila tražeći onu zbog koje će joj srce podivljati onako kako je divljalo zbog Dejana. Dejan joj je nedostajao, ali onaj Dejan koji je bio pre mene. Ne Dejan izgubljen u sopstvenim odlukama, već Dejan koji zna šta želi.
Uhvatila je Dejana za ruku i odvela kod psihijatra. Svakodnevno se borila sa njim znajući da vredi, još uvek je videla nešto u njemu što ju je držalo s obe noge na zemlji, a odmah iza Dejana, da ga rukama gura napred. Razmislio je i doneo odluku. Kada prođe detinje venčanje, daće mi razvod.
"Želiš seks?", skinula sam majicu, "Onda Dejana ne spominješ", smešim se, ne može da mi pokvari raspoloženje ali u našem krevetu nema mesta za druge ljude.
Nevenka je negde naučila mudrost da se u krevet ne odlazi ljut. Pri tom, nije mislila na odlazak u krevet dvoje supružnika, već inače. Iako je jutru pametnije od večeri, ponovo mudrorost, ljutnji nema mesta pre spavanja. Loše se sniva, noći su memirne i povrh svega, ko još želi da se budi mamuran posle lošeg spavanja?
Svakako je moja soba postala naša oaza, jer svuda je bio neko, neko ko nije mogao ili želeo da nam da mira.
Možda je Nevenka malo pogrešila. Ne odlaziš na počinak ni sa svojom najvećom fantazijom, jer svakako spavanja nema. Narednog dana jesi poletna, ali emotivni polet ne može da kompenzuje telesni umor. Iako propisno srećna, ruke i noge nisu bile moje, jedva da sam stajala.
"Neću više, otkazaću venčanje Andrija jebeš mi sve! Ne mogu više. Složio si se!", čujem dok se vučem stepeništem, iza odškrinutih vrata Miljanine sobe dopiru čudni zvuci.
"Jesam, ali ja sam joj jedino dete."
"Jedino si i Banetu, pa je pustio da bude po našem."
"On ima razbibrigu, a ona je sama..."
Andrija me smatra razbibrigom? On je picopevac našao da govori nešto? A, ne, drugačije ćemo da razgovaramo, vidim ja, jer sada tek shvatam zašto je Nevenka prodala njivu i dala mi pare za stan. Njima treba čist početak bez naših uticaja.
Telesni umor je zamenio bes, a polet je pao, ponavljam, polet je pao! Nema poleta, samo ljutnja na Stašu koja stvarno nema nikakva prava u odlukama njih dvoje.
Upozorenje! Upozorenje! Sistem preopterećen!
"Bane! Hajde pogledaj me!", uletela sam u svoju sobu, nikad brže preskočivši po tri stepenika.
"Šta se dešava?"
"Nemam njivu da prodam, ali ako treba prodaću bubreg, samo da njih dvoje sutra odu u Vegas!"
"O čemu pričaš?!", imam njegovu punu pažnju i sada mogu da pričam.
"Andrija i Miljana? Posvađaće se zbog Staše. Imamo dve opcije dragi. Ili ti razgovaraš s njom ili Biljana. Ja ću je ubiti ili poslati decu u Vegas."
"O čemu ti to?", pita pa mu lepo objasnim. Ja nisam ničija razbibriga i ako je tako prezentovano Andriji, Miljana će ga ubiti. Sve će ih ubiti. Pozvavši se na Biljanin uticaj i to kako Staša stoji mirbo u njenoj blizini, shvatio je ozbiljnost situacije.
A ja sam imala drugih problema.
Ostalo je nešto novca na štednom računu koji nisam dirala, baš iz razloga devojke, studije, daj i nedaj Bože. Ima dovoljno za ono što Miljana želi, od ovog trenutka me savršeno zabole za Andriju, ali za Vegas bi morala da prodam bubreg. Ili pola njega.
"Razgovaraću sa Stašom. Ili ću da je zakopam u nekom jarku dok ne prođe svadba, samo nemoj da dovodiš Biljanu. Već su u konfliktu..."
"Jebe se meni za njihov konflikt, Miljana i Andrija ispaštaju. Rešavaj!"
Nadam se da hoće, jer jedno je da ispizdim ja, drugo je da Nevenka umeša svoje prste, a sasvim treće Biljana. Svi su različiti igrači, a metoda na milion kombinacija.
Mogu da progutam mnogo, a mogu i da isteram pravdu, kraljevski.
Glasovi koji dopiru s preizemlja nisu ni malo prijateljski i napokon Bane shvata da kulminacija ne može doneti ništa dobro. Miljana urla, ni Andrija nije ništa bolji.
Dok se Bane oblači, već sam obučena i trčim stepeništem, ako ništa drugo da udarim Andriju u glavu.
Prisustvujem nečemu što nisam nikada doživela, a ti je krvničko figurativno komadanje dvoje ljubavnika zubima. Oni kasape jedno drugo rečima, a krv u vidu poverenja se rasipa svuda oko njih.
"Zašto?!", vičem i stajem između njih.
"Zato što se u sve meša i sve je uništila!"
"Ko god da je ona", kažem kao da ne znam, "Ona neće na kraju dana biti ta koja će zagrliti i jednog od vas. Vas dvoje, zapamtite ste jedino što je važno. Niti će tebe ta ona da bidri dok se porađaš", kažem Miljani, pa se okrenem Andriji, "Niti će tebi ta ona da rodi dete. Brak je mnogo više od cveća u vazi, brak podrazumeva dogovor, ali samo vas dvoje! Ovde ste samo zato što je Miljana trudna i bila je uplašena kako da ti kaže, a ne zato što ja želim da odlučujem o vašem životu, tako da i ta ona mora odmah da nestane odavde!"
Pljuvačka mi leti na sve strane i bolje je da sav bes navučem na sebe nego da oni urade jedneo drugom nešto zbog čega bi žalili. A mogu da zažale ako Andrija povuče pitanje Banetove i moje veze ili Miljana postavi granice ka jadnoj mamici. Bolje da stradam ja.
"Andriji smeta što si u vezi sa Banetom."
Dobro jutro, znam!
"I meni smeta što je mlakonja koji sluša mamu, pa ne dižem dreku. Dalje?", osećam Banetov pogled na sebi, stoji nemo iza mene i mislim da se zamrzao.
"I smeta mu što živimo ovde."
"Meni ne smeta da skuvam i za njega, ali ako je sposoban da prati ritam fakulteta i potrebe trudne žene povlaka studenta, slobodno možete da se iselite. Stan imate, Staša je tu neka se ona brine o vašim potrebama."
"I misli da ja komandujem!"
"Pa, jesi tiranin, ali ne strašan. Čekaj sedmi mesec da ti se otvori apetit za seksom i hranom. Još nešto?"
Oboje drže glave pognuto i gledaju u pod. Meni je ovo sasvim normalno, stvarno razumem šta mu smeta, i nemam protiv da odu. Slobodno. Ali moraju oboje da shvate da im treba podrška, treba im pomoć. Sve što nisam imala od moje svekrve i imala od mojih roditelja pokušavam njima da dam. Nezavisnost, spremljen ručak i život bez uplitanja. Moja vrata su im otvorena da izađu, od ovog momenta.
Međutim...
Ima jedno veliko međutim. Kada zagusti, neće biti tu. Ne, ako je dovoljno veliki muškarac da slepo sluša majku a trudnu ženu ostavlja po strani, neću dozvoliti da mi pokucaja na vrata kada krene po lošem. Neće se završiti dobro, ne po njihovu porodicu koju tek stvaraju.
Kako znam?
Jednostavno, znam.
Moje je grlo bilo ćunak i u braku sam volela za oboje.
Miljana nije ja.
I nisam je vaspitavala da to bude...
