Bahati princ👑 (naslednici Orsinijevih 2)-završeno☑️

"Svečanost"

Emanuela

Jedan, dva, tri... Jedan, dva, tri...

Toliko me puta Leon poljubio.
Pokušavam da balansiram između ukradenih trenutaka, stažiranja u bolnici i palate. Nažalost, trenutno sam Alisiji na meniju.

"Ne znam šta da obučem."

Bože, pomozi mi.

"Šta misliš da pitam Leonovu mamu da mi pomogne? Ipak, ja moram dobro da se prikažem na toj večeri."

O Bože, o Bože, ona još mašta.

"Stvarno ne znam. Verujem da imaju ličnog stilistu."

"Da, da, tražiću haljinu za sebe. Ideš li ti?"

Nikakva trik pitanja, Alisija.

"Zaista ne znam. Niko mi ništa nije rekao."

"Pa da, opet kažem ti nisi član porodice."

Nisi ni ti ludačo!

"U pravu si nisam, ali se ni ne trpam gde mi nije mesto. Evo popunila sam. Hvala."

Popunila sam Belin karton i pregledala sve vakcinacije da mi nešto ne promakne.

"Dobro. Idem sad. Pokupiću Leona usput."

Naravno, kad god bi me videla uvek bi pomenula da Leon i ona provode vreme zajedno. A neka je kad ne zna za bolje.
Ja sam ona koju tajno ljubi.

Jedan, dva, tri... Jedan, dva, tri... Jebiga...

......................

"Ćao, ja sam Aurora."

Izlazila sam iz auta nakon smene u bolnici kad me ispred ulaza dočekala nepoznata devojka.

"Emanuela. Ti si...?"

Sad će krenuti da dolaze jer je sutra ta večera.

"Risova i Lorina ćerka. Moj tata je najstariji od braće."

"Aha. Drago mi je."

"Hajde da te otpratim do sobe."

Svima sam bila zanimljiva jer sam im nepoznata.

"Dakle, ti si doktorka?"

"Jesam, lečim decu."

"Ovo je bio stan moje mame dok je bila Stefanosova dadilja."

"Čula sam. Uđi."

U principu ne volim gužvu, neko bi rekao da ne volim ljude jer ih ne ugošćavam u kući, a ovde već je prodefilovalo puno njih.

"Vau, baš je drugačije. Sviđa mi se. Dakle Ema, jesi li se navikla na našu ludu porodicu?"

"Svi su ok, nemam zamerki."

Prelazila je rukom po komodi, pa po ramovima.

"Sestra?"

"Da, mlađa. Katarina."

"Lepo ime."

"Mogu li nečim da te ponudim?"

"Ne, izvini što sam te prepala. Samo sam htela da te upoznam, čula sam mnogo toga o tebi."

"Ma nisi, sve je u redu. Samo ja nisam navikla na ovakvo ophođenje."

Skinula sam jaknu, cipele, ostavila tašnu pa sela i podigla noge.

"Izvini, moram da se opružim."

"Idem ja, odmori."

"Ne, zaista ne moraš. Sedi sa mnom, želim da te upoznam."