Probudio me je zaglupljujuće slatkast miris parfema u oblaku koji je kružio oko moje glave. Staša je još uvek tu, znači, još uvek se mota unaokolo i ne shvatajući da je ne samo preterala, već da je uništila i ono poslednje.
Moja je greška bila što se osilila. Osokolila se i krenula da napada sve što je smatrala pretnjom.
Pokušaj da uništi Andriji i Miljani život je bio pokazatelj koliko je bila bolesna u toj svojoj nameri.
"Šta hoćeš više? Od mene, od njih?"
"Da bude po mom ili venčanja neće biti!"
"Zašto misliš tako?"
"Andrija ipak poštuje svoju majku, ako snajka ne poštuje njenu. Andrija neće hteti da budem razočarana!"
"U tom slučaju on ne zadlužuje devojku poput nje."
"Nisi zaljubljen samo u majku, već i u ćerku! Ti si bolesan čovek, Branko, a kada Andrija to shvati..."
"Izvrćeš moje reči!"
"Meni veruje! Meni!"
Mislio sam da blefira, ali kada me je Andrija pitao da li je istina, znao sam da je podložan njenim manipulacijama. Bila je spremna da uništi budućnost svog deteta.
S druge strane, Dušica je povukla maestralan potez izbacivši ih iz kuće. Ne bukvalno, već im je rekla da je zdravije za njih da budu samostalni. Miljana je pametna devojka, ona je shvatila ali buzdovan kog sam ja čuvao verovao je svojoj mami.
Miljana je pronašla stan u kom će živeti nakon venčanja, nije htela u Andrijin jer se Staša prigodno tu uselila i dala je Andriji ultimatum. Kako ona kaže ili nikako. Može da bira između spavanja u krevetu sa svojom ženom ili sa svojom mamom. To je, verujem, Nevenikina žička genetike. Sećam se kako je ta žena umela da obrusi u dve reči. Ili ili! Tačka.
Doživesmo i to venčanje, doživeh da onu koju volim ponovo gledam u naručju drugog. Ovog puta većeg igrača od Dejana i mene zajedno. Grlile su je tuđe ruke, ljubile prljave usne, a na kraju, imao sam je samo ja.
Kao krhka biljka pod mojim rukama plašio sam se da je dotaknem i poljubim. Plašio sam s dok mi je ruka lebdela nad njenim golim trbuhom. Nekada davno želeo sam umesto Stašinog trbuha dok je nosila Andriju pod mojim rukama bude Dušičin.
Lebdeo sam usnama nad njenim ramenom. Upijao sam njen miris, potiskivao Stašin napadni parfem. Želeo sam je, a ona je uzela sve od mene.
Svojim veštim rukama, svojim telom, uzela me je...
"Biljana, nedostupna je!"
"Znam."
"Samo tako, znam?! Gde je?"
"Daleko od tebe, nedovoljno ako me pitaš. Raspadaš se, zar ne? Truliš iznutra?"
"Biljana!"
"Ne Biljana. Ti! Bejbi se raspala i skupila jednom, ne dozvoljavam da se raspadne drugi put. Ona je daleko od tebe, Staše, Dejana, Marije. Daleko od vas koji sisate život iz nje. Sve vas je stavila ispred sebe, ponovo, predala ćerci normalan život iako je trebala ona sama da živi. Dosta je bilo, ne diraj je sada, možda je pronašla sebe i svoju stranicu u knjizi života a da je na njoj ispisana trajna ljubav!"
Nedelju dana je prošlo u izmaglici, tražio sam je na poslu, zvao, pravio zasedu oko kuće, zvao, tražio u stanu, zvao, u kafanama i klubovima... Na izmaku druge nedelje, a pred samu Novu godinu, više nisam imao snage da stojim, a kamo li da je tražim. Biljana nije bila od pomoći. Niko nije pomogao, ali mi je samodopadni Stašin osmeh govorio da sam propao. Da sam izgubio ovog puta za stalno.
Novu godinu sam dočekao sam. Samcat. Flaša rakije, kauč i ja.
Andrijani Miljana su bili kod Dejana, odjebali su Stašu ili je Andrija dobio ultimatum. Nešto jeste.
Staša je... Pa, jednostavno bila ona.
Pojavivši se jednom na mojim vratima u isto vreme kao i Dušica, a pre toga napravivši pometnju sa sedenjem, terala je svoj plan. Do zadnje granice.
"Koliko si spreman da ideš daleko?"
"Dobro veče, Biljana. Kako se provodiš?"
"Ne budi seronja, nego mi kaži. Koliko daleko si spreman da odeš, a da vratiš ženu koju voliš?"
Prekinula je vezu ne sačekavši moj odgovor, a on bi bio na kraj sveta. Pozvao sam jednom, pa jo jednom. Nije mi se javila ni kada je sat otkucao ponoć. Srećna mi Nova godina, rakijo!
"Spremaj se. Krećemo oko pet ujutru i idemo da cratomo tvoju Bejbi!"
"O čemu bulazniš, Biljana?!"
"O tome da ako ne kreneš noćas sa nama, sutra je možda nećeš više imati. Ona je na planini, evo tri nedelje i ostaje do Božića. Misliš da je tamo sama? Nije! Ona svakako ne može da bude sama. Ona je jedinstvena i ni jedan muškarac neće dopustiti da propusti priliku. Dakle, spremaj se..."
Putovali smo dugo iako je Biljana vozila. Putovali smo sporije od puža, a gutali smo serpentine. Dragana je spavala na zadnjem sedištu, ja sam se pitao u koju me zabit vodi Biljana.
"Ovde je da odmori. Ne bi te povela da nisam dobila zanimljiv poziv."
"Poziv, Biljana?"
"Od muškarca. Pitao je šta da joj pokoloni za Novu. Šta misliš koji muškarac to pita?"
Zaista, ja nisam. A volim je!
Gutam knedle baš u vreme kada sviće, bervozan jer Biljana ne vozi brže.
"Stižemo za nekih petnaest minuta. Prijavila sam nas za doručak, a rekli su nam da moramo da sačemo malo, oporavljaju se od žurke."
"Žurke? Stvarno Biljana, gde me vodiš?"
"Kod nje!", usporavala je rukom mi pokazivajući na nešto nalik kući sa previše soba. Između hostela i ogromne porodične kuće.
Na tremu su bili stolovi i stolice, snega je bilo svuda osim na prilazu za automobile.
Vrata hostela su se otvorila i muškarac srednjih godina pomolio je glavu. Smejao se, onako zadovoljno.
Za njim izašla je ženska osoba sa žutom kapom na glavi i crvenom kosom.
Dušica mu je odgovorioa na svaki osmeg, zatim su oboje seli na klupu na samom ulazu u hostel i pokrili nige ćebetom.
Biljana nikada sporije nije parkirala automobil, još sporije budila Draganu.
Ušuškana u svoje snove, Dragana je mlatila rukom, ali kada je Biljana povukla za uho, bila je budna.
A njena je majka bila srećba i nasmejana u zagrljaju nekog ko... Ko...
Pogledao sam malo bolje i to je bilo to! Ako sam mislio da je Stefan odneo pobedu za dve dužine, Petar Vučković me oduvao pravo u zaborav.
Spustio je usne na njeno čelo, podigla je pogled ka njemu i tačno sam mogao da vidim iskrice oko njih.
"Požuri... Iskoristi šansu i zadrži je!"
"Čemu trud, pogledaj. Bila si u pravu, ali prekasno."
"Nikad nije prekasno, samo se potrudi..."
Kao da je osetila da se približavamo, pogledala je pravo u nas. Gaga se zaletela i sela tačno između njih dvoje, ali to nije omelo Petra da nastavi da grli Dušicu. Niti Biljanu da se mršti.
"Hej! Otkud vi?", mazila je Gagu po kosi i streljala Biljanu pogledom.
"Uželeli smo te se, Bejb", zagrlila je drugaricu, zatim sela odmah do nje.
"A tebe? Šta prijatelju tebe dovodi ovde? I da vas upoznam- ovo je Tatica Petar, moj bebi siter. Ovo je moja kćer Gaga, drugarica Bilja i gospodin je svekar moje najstarije kćeri, Miljane."
"Preteruješ Dušice, nisam bebi siter, ali moram priznati prijalo je spašavati tako sitnu guzu", pružio mi je ruku i uz jak stisak pozdravio.
Da, ovo je Petar Vučković, a Bejbi nema pojma koliko je zaglibila...
💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖
