Bahati princ👑 (naslednici Orsinijevih 2)-završeno☑️

"Samoća"

Emanuela

Nisam ja bila sama, Katarina je uz mene, ali osećala sam se usamljeno. Polako nizali su se dan po dan a meni je bivalo sve gore i gore. Bila sam izgubljena.

"Želiš li u šetnju posle posla?"

"Može."

Sandro nam je i dalje bio na raspolaganju, htela to ja ili ne.

"Kako ti je danas?"

"Isto."

Nakon prvog šoka i Leonovih optužbi shvatila sam da dugujem istinu svima. Ne samo njemu, već svakoj osobi u kraljevini koja me je prihvatila. Znam da sam tu zbog posla, ali onog trenutka kad me je Leon poljubio sve je postalo više. Kad smo prvi put spavali i mnogo više.
Zato sam uzela svoju plavu fasciklu, onu koje sam se grozila i onu koju sam otvarala da se podsetim. Da podsetim sebe da sam jaka i da mogu sve.
Ono što svakako nisam očekivala je odobravanje. Ne, oni me nisu žalili. Kralj i kraljica nisu bili ni iznenađeni. Jedino što ih je dotaklo bile su slike mojih povreda.

"Kako je mogao to da ti učini! On je trebalo da te čuva, da mu budeš centar sveta!"

"Da, tako je i bilo. Na početku."

Nisam im sve ispričala. Nije bilo potrebe. Htela sam samo da znaju da iza moje etikete "udata" stoji strašna priča a ne moj hir.

"I sve ovo nema veze sa Leonom. Ne lovim ga zbog para, niti imam ambicije da budem princeza."

"Znamo mi to Ema. Doktor Džejms je moj prijatelj. Pričao je sve najbolje o tebi i ja se nimalo nisam dvoumila. Svi smo imali loše odluke u životu, samo nas one ne određuju."

Sa njima sam još i mogla da razgovaram, međutim kad je došao Leon a potom i njegovi roditelji shvatila sam da nisam toliko jaka, da ne mogu ponovo sve da prolazim dok me oni gledaju i sažaljevaju. Zato sam otišla. Još mi je gore bilo što me ispred sačekao Demetrios.

"Izvini što sam se mešao."

"Demi..."

"Nije trebalo to da radim. Ponekad haker u meni prevlada. Jako mi je žao Ema."

On je dobar dečko.
Nisam se ljutila na njega.

"Dozvoli mi da te odvezem kući."

Tako me je on dopratio kući. Vrlo smo malo pričali, njemu je bilo neprijatno, a ja nisam želela opet i opet.

"Zašto ne javiš da si bolesna?"

"Ne pada mi na pamet. Još bi mi gore ovde bilo. Izvini Kati, znam da si sama..."

"Nisam, ne brini. Doći će Lajla i Sara po mene."

"A jel?"

"Da. Izvini, nisam te ni pitala dal smem da idem sa njima?"

"One su dobre devojke. Naravno da smeš."

Katarini se dopada ovde, a ja joj neću biti kamen spoticanja.
Ostavila sam je sa planovima i otišla među bebe. Kako me posao smiruje. Te bebice su bolesne i traže moju pomoć i utehu, gledaju me kao Boga.

"Halo"

Moram da se javim na telefon, jer je i to jedan od uslova. Dostupna 24h.

"Ema, možeš li da dođeš? Čini mi se da Bela ima temperaturu."

"Naravno. Dolazim odmah."

Čuvši Alisijin glas nisam se baš obradovala, ali to je deo posla. Uvek i svuda. Bez obzira na sve.