Dok mi noge vise s kreveta, uživam u prizoru na Baneta i mene i svu tu energiju koja kola oko nas. Nosi me, kao da sam u bestežinskom stanju i vraća me nazad u svet živih, kada mi pluća ispuni vazduh nakon glasnog krika.
Moj se odmor neminovno približava kraju, ali ne razmišljam o tome. Ne želim da razmišljam o mehuru koji će pući i poslu koji me na kraju čeka. Ne samo onom od kog zavisi egzistencija, već onom pravom. Onom od kog će mi zavisiti sreća.
Moraću da se suočim sa posledicama sopstvenih odluka, moraću da preživim sebe.
"Još koliko misliš da ostaneš?"
"Možda dan ili dva, ionako je prošlo mesec dana kako sam ovde. Sada shvataš šta mi je učinio odmor?", glava mi počiva na Banetovom ramenu, ali mi je um odlutao na padinu i sankanje.
"Sveža i nasmejana. Imaš onaj blentav osmeh na licu. Deluješ kao zaljubljena šiparica", golica me i miluje istovremeno i dajem mu orden za pronicljivost. Zaista delujem zapanjujuće srećno.
Zadovoljno svakako, a osećam se i poletno.
Kako smo Bane i ja oživljavali svoje zakopane fantazije, Biljana je pronašla novu igračku. Natuknula mi je da su savršeno kompatibilni, tako da sam prvi put uspela kao provodadžika. Ali nisam usepela kao majka, izgleda, jer klinja i Gaga nikako da nađu zajednički jezik. Ipak, nisam provodadžika...
"Naravno, a sada treba da se vratim u realnost, u obaveze u sve!"
"Realnost se nije mnogo promenila, deca su nam dobro, još su gde su posađena, bivši su u prošlosti..."
"Kad smo kod bivših, kako će Staša da podnese moj povratak?"
"Kao i odlazak. Otišla je kada je postigla svoj cilj. Usadila je Andriji misao da sam zaljubljen u Miljanu. Onda je provodila više od dvadeset sati u mom stanu, u glavnom da potvrdi teritoriju. Čim si izašla iz restorana sa onim plejbojem, i sama je nestala", govori, a ja imam neki osećaj da nešto ćuti. Nešto mi krije.
"Spavao si s njom?"
"Bože, svašta! Ne. Nisam. Spavala je pored mene da bi me naterala da bacim posteljinu, ali intimnosti nije bilo, pa.. Andrija je bio mali! Ti i Petar?"
"Jesam", češkam mu stomak i osećam kako se mišići pod mojom rukom napinju, "Baš veče pre nego što ste stigli, spavali smo u istom krevetu. Pripiti, gledali smo 'Sam u kući dva', grickali sušenice i zakovali", zašto da mu kažem da smo bili i goli?
To neću da mu kažem, jer prvo ne bi shvatio jer nije bio povređen kao ja, drugo ne bi razumeo kako nekom muškarcu se ne diže na istu ženu kao i njemu.
"Zaštitnički je nastrojen prema tebi. Poštuje te."
"Naravno Bane da me poštuje, on je moj bebisiter sve ovo vreme. I znaš šta? Pokazao mi je sve što sam propustila u ovi četvrt veka. Pokazao mi je kako da se smejem sitnicama, kako da me opet raduje pad u sneg. Bio mi je prijatelj i podrška..."
"Ošišaj se i ofarbaj u plavo..."
"Neću Dejane!"
(...)
"Možda bi mogla da nosiš dužu suknju?"
"Zajebi me! Odmah!"
(...)
"Nema ničeg tu... Volim te, Bejb!"
"Sredi svoju prošlost!"
"Bejbi? Molim te, pogledaj me!"
Odlutala sam koračajući ponovo starim stazama sećanja znajući da ono što me drži s obe noge na zemlji svakako nije romantična ljubav već prisustvo mojih devojaka.
Romantična Bejbi je odrasla i Dušica je ona koja pokušavala hrabro da korača živeći dan za danom.
I zašto u opšte ponovo dozvoljavam Banet da mi se uvuče u život?
Nema više mesta za njega ako hoću da vudem srećna.
Dva puta se dokazao kao kukavica, treći put neće biti prilike....
"Kada se vratimo svako nastavlja sa svojim životom. Slobodan si što se mene tiče da radiš šta hoćeš. Eto! Volim te, ali sebe volim više da bih dozvolila da se osećam kao krpa za pod", navučem ćebe preko sebe i Banetu da znak da se izgubi iz sobe.
Sada mi ne trebaju ni Biljana, ni Bane ni niko! Jednostavno, ovog trenutka želim samoću u kojoj se najbolje osećam.
To je put kojim ću koračati i sa tom odlukom mogu da živim.
Mogu!
Napokon u potpunosti razumem Biljin postupak i nasilnu zaštitu duše kidajući srce iz tela.
Napokon.
Čujem njegove korake kako se odaljavaju, zatim i škljocaj brave. Izašao je ponovo i bez borbe me predao.
Puf, pustio me je. A mogao je da me zadrži!
Nije...
(....)
"Hej! Zovem te već sat vremena!", bez pozdrava Gaga me opominje čim joj se javim.
"Izvini srećo, u poslu sam. Da kupim ručak u povratku?"
"Ne, zovem te jer na Andrija i Milja zovu na ručak. Prvi put od kako su se iselili i hoće da dođemo!"
Vratila sam se sa planine nešto posle Božića. Bane je otiša istog dana kad sam ga izbacila iz kreveta. Biljana i Gaga sutradan. Ostala sam s Petrom još tih par dana da uživam u Vukašinovoj patnji za mojom ćerkom. Onda smo Petar, klinac i ja zajedno krenuli na put...
"Ne izlaziš s Vukijem večeras?"
"Sutra izlazim s njim... Znaš..."
"Znam. Da sam mlađa ne bih pustila priliku tako lako. Važi, da završim još jedan prednet i krećem. Pokupiću Zoku i tebe i krećemo...."
Neposredno pre nego da stignem kući, Miljana i Andrija su se odeslili. Njihov je dogovor bio- roditelji za roditelje, mi za nas. I to je bilo u redu - dok ja nisam stigla. Dobila sam ultimatum - Miljana ili Bane i ne znajući šta radi moja ćerka je izrekla te reči.
Ja sam ipak izabrala svoje srce, ona neka misli da je ultimatum upalio. Izabrala sam sebe, ni nju ni njega.
Sebe.
Svoje želje...
Dve su nedelje prošle i ćerka me je pozvala u posetu. Hvala joj, ali me njene reči još uvek nerviraju, nadam se da neće slično ili isto doživeti od svog deteta. Koliko Nevenka bila nenormalna nikada joj nisam rekla bilo šta da je uvredim. A luda je za celu bolnicu.
Trubim pred kapijom, ne brinem se o svom izgledu, samo hoću da i taj red odužim. Da se smeškam na ručku kod ćerke i zeta, da ćutim i ne prigovaram, da jednostavno ne postojim.
Možda budu mama Staša i tata Bane tu, ali baš se ne potrišem- previše. Bane je u prošlosti, jer sam tako rešila, a moj izlet s njim ostao je tajna pred svima. Tako sam se dogovorila sa Gagom koja još polaže nade u nas.
"Majko! Izgledaš umorno!"
Idem s posla, oca ti spomenem!
"Hvala, vas dve izgledate lepo...", odgovorim ljubazno i ubacim u brzinu. Idemo na taj ručak, već su mi ga ogadile!
Miljana izgleda lepo. Sveže i veselo, stomačić joj je okruglast, ali joj telo nije izgubilo formu. Poljubim je u obraz kada mi se obesi obema rukama oko vrata i tim me gestom potpuno iznenadi. Odavno nismo imale ovakav izliv nežnosti, ali kao i sve lepo, nap se zagrljaj brzo završio...
"Pa, prijo...", Stašin glas je bio zajedljiv.
"Pa, prijo... Aj mi se makni, dete da zagrlim", usne mk se razvlače u osmeh, ali ga ona ne vidi, već mi je lice zagnjureno u Miljanin vrat. Osećam vibracije, Miljana se smeje.
A kad je bal, neka bude pod maskama, pa lepo navučem svoju. Godine glume srećne žene u propalom braku dobra su vežba!
Za stolom prizor srećne porodice. Dejan i Marija. Staša i Bane. Samo ja sama...
Ali ne zadugo!
Jedna iskucana poruka sa adresom i imenima prisutnih i jedan potvrdan odgovor kasnije, znala sam da večeras mora da dođe do urnebesa.
Biljana dolazi da mi pravi društvo, a sa Biljanom i jedan Petar - jebivetar!
"Društvo, samo da vas obavestim... Pošto sam jedina bez plus jedan, upravo sam pozvala svoj plus. Nadam se da vam ne smeta?", otpijem gutljaj vode i pogledam u Miljanu.
Ona mi se smeška, ali ne zna da je moj plus jedan jednako tri.
Dejan je ravnodušan, ima svoju dušu pored sebe, ali vidim da je Banetu ušao pacov u gaće i tu umro. Nelagodno mu je.
Otpijem još jedan gutljaj vode i čekam da se zvono oglasi na vratima...
❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️
