Beograd, 13.maj
03h 54minutaJos se nije rodio muskarac koji ce mene zajebavati. Jedino u zivotu plakala sam zbog onoga koji je meni dao zivot, plakacu zbog onog kojem cu ja dati zivot... ali zbog ovog plavog gada necu.
Svaki put kada bih zaklopila oci on je bio tu. Svaki put kada bih udahnula osjecala bih njegov parfem, kada bih zagrizla usne osjecala bih njega. Moram mu biti blize. Moram mu vratiti za ovu bol. Neka on osjeca mene, a ne ja njega.
Odlucila sam nazvati Nadju, ona je moja daljnja, daljnja rodjakinja koju nisam vidjela bar 5 godina zivi u Dortmundu. Odmah cu je nazvati, nadam se da nije promjenila broj.
- Halo ?
- Nadja ??
- Koje to ? Anika?!
- Da!
- O Boze koliko te nisam cula. Ali taj promukli glas se tesko zaboravlja.
- Hahahahah ne spavas ? Izgleda da se nista nije promjenilo.
- Spavala sam juce. Ne nije. Vec dugo razmisljam o tebi, pogotovo nakon ovog u novinama.... znas.
- A to.. To je samo avantura. Na neki nacin. Ovaj sjecas se Lele ?
- Covece ti ja i ona smo bile nerazdvojne dok se nisam odselila.
- E mislila sam da dodjemo kod tebe. Naravno zelim da te vidim, ali zelim i da se dobro provedemo. Petnaestog nas cekaj na aerodromu.
- Jedva cekam!!! Idemo odmah u nekakv provod.
- Volim te i vidimo se.
Prekinula sam. Nadja je bila nervozna, brza i puna zivota. Stalno je izlazila dok je bila mladja, a ni sad se nije nista promjenilo. Njena porodica je prije cesto ljeti dolazila kod nas, ali smo se kroz godine udaljili. Njeni su bili vatreni navijaci Dortmunda, ali ne i Nadja ona je vise bila tu zaludjena fudbalerima. Nazvala sam Lelu. Ne javlja se, spava. Zovem je opet. Konacno se javlja.
- Jesi ti normalna ?
- Je l' ti to spavas ?
- Jok pjevam.
- Hahahah dodji sutra kod mene. I spakuj se putujemo.
- Ma kud ?
- In Dortmund.
- Jesi pukala ?
- Ne nisam. Idemo kod Nadje sjecas se nje ?
- Da. Cek sta cemo tamo. Ides zbog njega je l' da ?
- Ne. Idem se zabaviti..
- Ajde ne lazi. Ides da ga zajebavas ?
- Mozda..malo.
- Pukla si. Vidimo se oko 10h.
- Nemoj da dodjes bez stvari. Ja cu sad da spakuje.
- Ja cu da spavam. Znas normalni ljudi sad spavaju.
- Od kad si ti to normalna ?
- Od kad se druzim s tobom... Kad ti nisi moram biti ja.
- Ok normalna ako zakasnis ubicu te.
Ustala sam iz svoje fotelje koja se nalazila u sobi. Nasla sam svoj kofer i u njega pakovala najbolju odjecu koju imam. Pogledala sam se u ogledalo. Moja kosa jednostavno je bila pre duga. Odlucila sam je ocjeci. Otisla sam do svog malog kupatila i izvadila najostrije makaze iz fioke. Prvo sam po malo sjekala ali onda sam odlucila da je skratim do ramena. Kao djevojcica uvijek sam bila tako osisana. Lijepo sam poravnala kosu. Bila je potpuno ravna. Izgledala sam nekako srecnije i razigranije.
Vratila sam se u sobu i nastavila sam se pakovati. Provjerila sam na internetu da sutra ima let u 16h to znaci da moramo cekirati karte oko 14h. Kada sam sve pripremila vratila sam se u fotelju i nastavila citati "Bozije ugodnike" knjigu koju je napisao moj komsija. Opisivao je svoj zivot i desavanja tokom 80-ih. U mnogim djelovima spominje meni jako poznate likove. Ovo je knjiga bez imalo cenzure. Bas onakva kakve najvise volim.6h 58minuta
Ustala sam i spustila se u kuhinju svi jos spavaju. Stalno spavaju ili nisu kuci. Skuvala sam kafu. Prvi je ustao Vuk. Napravio je cokolino i sjeo kraj mene.
- Neko je danas dobre volje. Ovaj kad si vec tako dobra mogla bi doci opravdati mi nekoliko izostanaka.
- Opet bjezis.
- Ja ne bjezim ja elegantno napustim tu sugavu zgradu.
- Docicu samo reci u koliko.
- Pola 11.
- Onda cu morati da vodim i Lelu.
- Ona ima iskustva sa bjezanjem.
- Hahahaha da.
- Gdje ti je kosa ?!
- Gore u kanti za smece.
- Jebote.
- Svidja ti se ?
- Bojim se za tebe.
- Putujem danas.
- Kud ?
- U Dortmund.
- Zasto ? Nemoj da ides kod tog gada.
- Ne idem kod njega vec kod Nadje.
- Nadje..Nadja ah nasa luda rodjaka.
- Nije luda samo voli da se zabavlja.
- Nije govno pas se posro.
- Hahahahah hajde jedi i cuti.
Uskoro su ustali i tetka i Marko. Bili su sokirani mojom novom frizurom i mojom naglom odlukom o putu. Marko je znao da sam dva dana bila mamurna. Tek juce sam se vratila kuci. Bio je sokiran.
- Nemoj Anika.
- Ma daj idem se zabavljati.
- Ako ti se nesto desi....
- A sta moze da mi se desi ?
- Ja samo kazem. Ubio bi svakog ko bi te povrijedio.
Otisli su svi svojim putem. Na posao u skolu. Ostala sam sama cekajuci Lelu. Moj medaljon je jos kod Reusa. Njegove plocice su zajedno sa mojom kosom negdje u smecu. Moram po njih. Otisla sam do kupatila i izvrnula kantu sa smecem. Lela je uranila.
- Sta radis ?
- Trazim njevove plocice koje mi je dao.
- A sto ce ti ?
- Poslacu mu ih a on ce mi vratiti medaljon.
- Aha. Osisala si kosu ?!
- Da. Sama. Nocas. Si se spakovala ?
- Sam.
- Hahah volim kad tako pricamo. I da moramo ici opravdati Vuku casove. Moram se obuci. I onda idemo nesto pojesti pa na avion.
- Mrzim tu zgradu. I gladna sam ko pasce.
Otisla sam u sobu i obukla svoje bijele hlace, crnu kosulju i crne stikle. Moram biti ozbiljna. Lela je nasla Reusove plocice i donijela mi ih. Dugo sam gledala u njih a onda ih strpala u torbu. Pregledala sam jos jednom da li sam ponijela novac i dokumenta. Sve je tu. Izasle smo napolje, ali u dvoristu nije bilo ni kantrija ni Markovih kola. Sta sad ?
Usla sam u garazu. U njoj je jedino bio ocev metalik Audi koga je rijerko kad vozio. Bio je u odlicnom stanju. Moj brat je veoma dobro vodio brigu o autima koji su bili njegova strast. Sjele smo u auto i krenule prema skoli. Kada smo dosle ispred. Lela se nakostrijesila. Jedva je cekala da ode odavde.
- Muka mi je.
- Zasto ?
- Znas koliko sam keceva dobila ovde ?
- Hahah znam. Pa ?
Usle smo u skolu. Vuk je imao 10 neopravdanih izostanaka. Vecinu vremena je prveo sa kojekakvim djevojcicama ili igrajuci bilijar. Sve sam uspjela brzo rijesiti. Morala sam hitno Lelu izvesti napolje odavde. Ponekad je bila stvarno, stvarno cudnija i od mene.
- Koliko smo ovde cigara popusile.
- Ok. Mozemo ici jesti ?
- Hajde.. hajde.
Otisle smo na jesti i gotivile smo se skoro 2h. Lela je slabo pricala kao i ja. Jednostavno smo sutile. Bilo je vrijeme da krenemo na arodrom. Jedva cekam da krenemo u Njemacku.
- Toliko si uzbudjena.
- Da. Jedva cekam.
Nakon sto smo stigli ja arodrom i cekirali karte malo smo sjedili cekajuci. Svaka je slusala svoju muziku. Uskoro smo se nasle u avionu. Lela je zaspala dok sam ja cijelo vrijeme razmisljala o onoj noci koju sam provela sa njim i o tome sta cu mu reci kada se sretnemo, ako se sretnemo.Dortmund, Njemacka 14.maj
08h 21minuta.
- Aaaa stigli smo.
- Aha. Srecna si ?
- Jesam Lelo jesam.
Poljubila sam je u obraz i nazvala Nadju. Ona nas je cekala. Iz daljine sam primjetila djevojku u crnoj suknji do koljena sa lijepom crvenom kosuljom i prelijepom plavom kosom. Nadja. Uvijek savrsena.
- Eno je.
- Da stvarno je lijepa.
- Djevojke!! (Proderala se)
- Pa gdje si ?
- O tako sam srecna sto su moje najdraze drugarice i rodjakinje ovde.
- I mi smo srecne. Pogotovo Anika.
- Hahah ona je ovde jako poznata.
- Molim te nemoj mi to spominjati to je ionako samo sala.
- Pa za Reusa nije. On kad se zakaci za neku djevojku to traje bas dugo. Vec mjesec dana je prekinuo sa onom ali ona je ta koja ne odustaje. On je ovde glavna premija.
- Ma briga me i za nju i za njega. Ja sam dovoljno vidjela.
Cinjenica je ta da nisam znala da su prekinuli prije mjesec dana. Ali na jednoj od slika onih iz onog clanka ljubili su se i slika je bila stara svega nedelju dana. Po datumu. Mozda sma pogresila. Ne nisam, on da nije gad i da je prekinuo s njom rekao bi mi. Ja sam mu rekla sve o Nemanji. Sve.
Krenuli smo prema Nadjinoj kuci. Nadja je vozila kao ludjak.
- Veceras izlazimo, ali prije toga idemo u grad predvece.
- Moze. ( Lela je konacno zivnula )
Dosli smo do njene kuce. Zivjela je blizu stadiona. Njen otac je tamo zaposlen. Moja rodjakinja Sofija, Nadjina majka nas je cekala.
- O Anika! Duso izgledas predivno.
- Hvala. Kako si ?
- Odlicno. Lela ? Mnogo si se promjenila.
- Dobar dan gospodjo.
- Kako ti je majka ?
Lela je pricala sa Sofijom. Dok smo Nadja i ja vukarile stvari uz stepenice do sobe. Imali su veliku kucu. Nadjin stariji brat Tomo nije bio kod kuce kao ni njen otac Uros. Na spraru su bile 4 sobe a u prizemlju jedna. Tako da su Sofija i Uros bili u prizemlju dok smo mi imali svako svoju sobu gore..
Kada smo se smjestili sjedeli smo sa Sofijom koja nas je ispitivalao Beogradu, porodicama... svemu sto joj je znacilo. Vrijeme je brzo prolazolo.
- Hajde idemo do grada.
Krenule smo prema gradu u medju vremenu smo se morale presvuci posto je ovde neobicno toplije nogo u Beogradu. Sada sam na sebi imala kratku suknjicu, strample, duboke cipelie i sivu majicu. Lela je bila lezerno obucena u svoju kratku crnu retro haljinicu koju sam joj poklonila za rodjendan.
Dosli smo do centra a onda nas je Nadja vodila na super skadoled.
- Veceras morate probati vodku. Stvarno je super. Posebna je ne znam sta stavljaju u nju ali je super.
- To volim..
Sunce zamorno zalazilo a ja sam osjecala bol u ledjima odlucila sam se malo prtegluti. Kada sam ustala bila sam ledjima ojrenuta prema ulici. Sjedile smo same na pustoj terasi slasticarne. Vecina ljudi se sad vracala sa posla.
- Anika.
Neko me je dotaknuo po ramenima. Znam taj parfem. On je tu.
Grbo skidam njevove ruke sa sebe.
- Mislim da je vrijeme da idemo.
- Anika slusaj me..
- Ja ne slusam kretene. Razumes ? Lagao si me.
- Ja...
- Ma sta ti ? Sta ? Mislio si zato sto si nekakav fudbaler i to sto sam spavala sa tobom da cu preci preko tvoje prevare je l da ?
- Ja te nisam varao.
- Suti dok ja pricam, briga me sta si ti. Ja sam vidjela svojim ocima.
- A sta to, jebeni clanak na internetu ?
Moju sliku na kojoj me Melani ljubi ?
- Da to sam vidjela.
- Ja sam se zaljubio u tebe.
- Ti ? Pa da li ti znas sta znaci zaljubiti se. Kada se zaljubis onda ne lazes toj osobi. I sada mislis da cu pasti na ta tvoja sranja. Zabranjujem ti da mi se ikad vise obratis.
- Anika..
Otisla sam. Lela i Nadja bile su sokirane. A ja sam bila ljuta. Mucicu ga psihicki, ja sam plkala zbog njega, ja sam se zaljubila i unistila svoj zivot zbog kretena. Mora biti kaznjen za sve.
Dosle smo kuci. Otisla sam se spremiti za izlazak. Okupala sam se i obukla svoju sivo-crnu seksi haljinu. Sminkala sam se dok sam cekla ove dve da se spreme. Cijelo vrijeme mi je u glavi ozvanjala recenica 'Ja te nisam varao'
Gad. Unistio me je, toliko sam slaba na njega.
Uskoro smo dosle u klub. Atmosfera mi je bila super. Pogleda mi se zaustavio na DJ jedan od Reusovih prijatelja nesto na m se zove. Ne mogu da se setim. Vidjela sam ga na mnogo slika. Ugledao me je. Sigurno ce javiti svom prijatelju. Koga briga.
Narucile smo vodku i pocele djuskati.
KAMU SEDANG MEMBACA
Tišina
RomansaKoliko god zlata, dragog kamenja, najskupljih vina ili samog novca imali.. nisu mogli imati srecu i ljubav. Oni su bili rodjeni da budu sami. https://www.youtube.com/watch?v=CLpLUOcczno Poruka autora: Upozorenje! SVAKA SLICNOST SA LIKOVIMA IZ STVARO...