Mržnja do sledeće tužbe

7.

-Makarone su bile preukusne. Od sad želim stalno da ih jedem.
-Drago mi je. Rekao je Filip i poklonio mi ne najlepši osmeh na svetu.
Šta li se ovde dešava? Nadam se da nisam završila u nekoj sapunici gde se na kraju otkrije da smo brat i sestra.

-Gde ideš sad? Pošto ti je stan obijen?
-Razmišljala sam da uzmem neplaćeno i da odem kod oca.
-To je lepo. Kad ideš?
-Po mogućnosti sutra da uzmem neplaćeno pa da idem za tri dana. Taman da javim Mili.
-Ovaj, mogla bi da ostaneš i ovde, nije mi problem.
-Mislim da je to loša ideja.
-Zašto? Ovaj dečko ništa ne razmišlja.
-Razmisli. Rekla sam.
-Ništa pametno mi ne pada na pamet.
-Pa vidi se. Filipe meni su odbili stan, samo razmisli. Opet će, i opet i opet. I šta ako ja budem kod tebe. Mogu da nas povrede oboje. I onako ti nisi ni za šta.
-Jesam ja za sve, ali ti to ne znaš. Namignuo mi je prljavo.
-Nisi ni za to što tvrdi da jesi. Rekla sam odsečno.
-Nisi probala.
-Zašto si me otpustio?
-Jano, nije vreme sad.
-A zašto? Šta sam ti ikada u životu uradila da se tako ophodiš prema meni? Da me mrziš i da pokušaš odjednom da mi uništiš celu karijeru? Ja koliko znam, nisam ti učinila ništa.
Gledao me je. I ćutao je neko vreme. A zatim je krenuo nešto da kaže, ali se zaustavio i samo izašao iz sobe.
JEBOTE ŠTA SAM SAD NAPRAVILA?

Nije ga bilo neko vreme a zatim je u sobu ušao sa kasetom nekog filma.
-Odljutio si se?
-Nisam bio ljut.
-Dobro ljutko.
Lecnuo se opet. Šta mu je danas?
-Ne zovi me tako.
-Dobro Ljutko.
-Rekao sam, nešto Jano. Skoro je zarežao, opsno tiho.
-Dobro, ne ljuti se, neću.
-Tako je bolje. Rekao je nešto tiše i mirnije.

Šta li se dešava u glavi ovog čoveka.
Još nije pustio kasetu, nešto neće da se pusti. Zašto jednostavno ne nađe taj film na Google?
-Koj je to film?
-Zove se "Prevara iz zabave". Rekao je.
-Zašto ga ne pustiš na neki sajt, ili još bolje na Netflix?
-Ne postoji ni na jednom sajtu. Ovo je moj film, ja sam scenarista i režiser.
-Opa, pa to je lepo. Nisam znala da snima filmove i pišep scenario za iste.
-I ne radim to, ovo je jedan jedini film koji sam ikada iscenirao i snimio. Moje društvo sa faksa mi je pomoglo.
-Pa to je lepo. Bila sam malo nežnija.
-Da, valjda jeste.
Idem da proverim opet da li hoće da radi. Ustao je i otišao do TVa, ali kaseta nije htela da se pusti.

-Ne znam zašto sad neće, radilo je pre svega nekoliko dana. Moram da odnesem da vide ovu stručnjaci za to.
-Da li kojim slučajem imaš scenario?
A onda se lupio u glavu i jednostavno nestao iz sobe.
-Filipe? Gde si otišao. Nema odgovora. Posle nekoliko minuta vratio se sa knjigom.
-Izvoli.
-Knjiga?
-Knjiga.
-Napisao si i knjigu?
-Da, prvo knjigu pa onda film. Kako to da je nikad nisam videla u ni jednoj knjižari? A izdavačka kuća je Happy Ending.
-Nikad nije videla publiku, i nisu je čitali mnogi ljudi. Samo porodica i moji najbliži prijatelji.
U rukama sam držala primerak prelepe knjige.
-Leptir hiljadu leta. Polako sam prešla palcem preko naslova. Zašto mi je ovaj naziv tako poznat? Ne mogu da se setim.
-Da, jedna stara prijateljica je stalno pominjala taj citat, ne znam odakle joj ali je lep , i onda sam jednostavno iskoristio taj naziv.
-To je lepo. Gde je ona sada?

°Filip°

-To je lepo. Gde je ona sada?
-Iskreno ne znam, otišla je jednog jutra i nikad je više nisam video..

Lagao sam, a i lagaću sve dok se pravda ne zadovolji.